Broj: Piše:

Lavirint društvenih mreža

Da li su Twitter, Facebook, ili možda pokretanje bloga o pićima vaša omiljena zabava? Da li se trudite da ostavite dobar utisak na vašu pratnju u restoranu tako što ćete najbolje piće izabrati preko najnovije aplikacije na svom novom iPhone 5? Čestitamo, vi ste onda stereotip korisnika socijalnih medija. Ako ne – to je isto u redu, jer tradicionalni vinski časopisi sa njihovom stručnošću ostaju važan izvor informacija o vinu, takođe i u twitter-univerzumu. Uloga medija u svetu vina je veoma značajna, ne samo u popularizaciji vina, već i u samoj prodaji, na koju su ocene relevantnih vinskih kritičara veoma često bitno uticale. Ipak, čak i u 21. veku uživanje u vinu još uvek najviše zavisi od kvaliteta u vašoj boci, a ne od brzine vaše internet konekcije

 

 

Jedno je sigurno: vino je „društveni“ proizvod, koji je još bolji ako se deli i uživa sa drugima. To ga čini idealnom temom za medije, pa zato nije ni čudo što su vina jedan od najmoćnijih katalizatora za promene komunikacionih obrazaca i struktura. Sve se više samouvereni (uglavnom mlađi) ljubitelji vina pridružuju interaktivnoj komunikaciji društvenih medija – više od 15 miliona ljubitelja vina na Twitteru, zatim 2,8 miliona generisanih korisnika CellarTrackera, pa 700.000 Youtube vinskih videa, oko 1.800 vinskih blogova širom sveta, 350 vinskih aplikacija – i bezbroj Facebook stranica ilustruju ovu demokratizaciju mišljenja o vinu, što je dovelo do enormnog broja lako dostupnih informacija i ocena vina, daleko više nego ikada pre. Štaviše, bivše tri strukture – oni koji proizvode i prodaju vina, oni koji su ih kupili i koji konzumiraju vino i oni koji su pisali o njemu – više nisu same. Svako sa računarom ili mobilnim uređajem na mreži može da bloguje, tvituje, diskutuje o vinu, sve je to veoma spustilo barijeru aktivnog učestvovanja u vinskoj komunikaciji.

Posle prilično sporog početka u odnosu na druge sektore pića, vinska industrija sve više prepoznaje jedinstvenu moć društvenih medija i medija uopšte, kako bi se direktno u kontaktu sa vinskim ljubiteljima podelile emocije, stvorili odnosi i efikasno oblikovao imidž brenda. Tako sada proizvođači, trgovci i ostali „sa one strane vina“ ograničenim marketinškim budžetima mogu da plasiraju svoje proizvode i usluge moćnom rečju, tj. usmenom preporukom. Iz te perspektive, posebno proizvođači vina iz Novog sveta, koriste mogućnosti društvenih medija kako bi intenzivno komunicirali sa ljudima zainteresovanim za vino, pričajući priče, negujući brend i kreirajući network. Ali i u ovom slučaju postoje mimoilaženja između starog i novog vinskog sveta, pa prema istraživanju ABLE-Digital Marketinga 94% američkih vinarija je na Facebooku u poređenju sa samo 53% francuskih vinarija koje su na mreži.

Ali, društveni mediji nisu jedini marketinški alati na koji kompanija treba da se osloni. Osim toga, sve češće nisu besplatni. Mnogi direktori i kontrolori iz vinarija počinju da se pitaju o povratku investicija. „Shvatam da svi govore o društvenim medijima kao o jednorogu, ali možda je to samo konj“, ovim citatom strateg Jay Baer dobro opisuje dvosmislenost uloge društvenih medija u vinskom biznisu. Pošto je relativno nov marketinški i PR izvor teško je dobiti pouzdane podatke, ali pogled na broj aktivnih sledbenika pokazuje da većina vinarija pati od deficita angažovanja potrošača u društvenim medijima. U Nemačkoj, na primer, postoji više od 600 Facebook stranica za vino, ali samo 44 ima više od 500 fanova (prosečno 278 sledbenika). Sa sve većim i ubrzanijim razvojem internet komunikacije za očekivati je da će se to verovatno poboljšati u narednih nekoliko godina. Kao što se u  IT sektoru dogodilo ranije, korišćenje društvenih medija će postati profesionalnije posle „eksperimentalne“ faze, u kojoj je vinarska industrija u ovom trenutku. Shop sistemi, imejl marketing i društveni mediji će se približiti, a sistemi analize kao što je vintank.com će pomoći da se poboljša društveni angažman medija. A udeo digitalnih domaćih korisnika koji koriste društvene medije intenzivno će porasti s vremenom, što će takođe povećati socijalni medijski saobraćaj u vinskom poslu.

Takođe, za mnoge stručnjake društveni mediji su postali mešoviti blagoslov. S jedne strane, proces demokratizacije sa svojim novim komunikacionim navikama otežava im da plasiraju svoje mišljenje kroz rastuće vinske diskusije. Tako se dugogodišnji lider Robert Parker sada bori da stupi u kontakt sa mlađom grupom potrošača, koje izgleda da više privlače nekonvencionalni web 2.0 preduzetnici, kao što je Gary Vaynerchuk. Situacija se pogoršala smanjivanjem njihovih tradicionalnih glavnih platformi i to zbog pomerene pažnje potrošača i marketinških budžeta industrije.

Oni koji već imaju neko ime i mesto u poslu, kao što su Jancis Robinsona ili James Suckling, mogu dobro da naplate za pristup na njihove online sadržaje, drugi moraju da pronađu nove poslovne modele. Kooperacije, kao što su šest britanskih blogera iz Wine Bloggers Casea, povećaće uticaj na vinsku industriju brisanjem granica između novinarstva, PR-a i oglašavanja, ali sa potencijalno negativnim uticajem na nezavisnost kvalifikovane vinske kritike.

Društveni mediji su takođe izazov i za druge kvalifikovane vinske stručnjake, naročito za sommeliere, jer korisnici ne samo da su na internetu kad su kod kuće, nego i na svojim mobilnim uređajima. Tako recimo, dok gost sedi u restoranu na svom mobilnom telefonu može preko aplikacije, kao što je Wine Guru (the-wine-guru.com), sam napraviti dobru porudžbinu vina. Čim u aplikaciju unese podatak o jelu, dobija tri prilagođene vinske sugestije koje odgovaraju izabranom obroku, ali i budžetu – što je svakako veliki izazov za sommeliere, ali dovodi u pitanje njihovu ulogu u budućnosti.

Kvalifikovana vinska ekspertiza će sasvim sigurno zadržati ključne funkcije u budućem svetu vina i u tradicionalno poznatim medijima – kao pouzdani kompas za osvajanje kompleksnog vinskog sveta punog informacija za moderne on-line i konzervativne off-line konzumente, i to kao isporučilac profilisanih vinskih kritika koje su lako razumljiva „valuta vrednosti“ na policama u prodaji. Prema nedavnim informacijama vinskih studija, nezavisni blogeri su jedan od najmanje pouzdanih izvora informacija u Velikoj Britaniji, SAD i Francuskoj. Na ovim tržištima kvalifikovani stručnjaci i već etablirani vinski mediji, kao što su Wine Spectator ili Decanter će ostati lideri u uticaju na javno mnjenje, dok će ostali imati veći uticaj ako ujedine solidnu vinsku ekspertizu sa online veštinama socijalnih medija. Vinski stručnjaci poput Tima Atkina i Jamesa Goodea ilustruju ovaj savremeni pristup veoma dobro – oni aktivno vode dijalog sa svojom publikom, objašnjavajući vino u stilskom, tehničkom, društvenom i kulturnom kontekstu, čime značajno doprinose kvalitetnom pisanju o vinu sa dodatom vrednošću za njihove čitaoce.

Ovo takođe važi i za tržišta u razvoju, koja čine samo 1/3 svetske blogosfere, ali nude dobre mogućnosti da se uspostavi vinska ekspertiza na društvenim medijima. Prema Wine Intelligenceu 69% kineskih potrošača vina koriste internet kao izvor informacija, za razliku od 39% potrošača u Velikoj Britaniji i 44% u Nemačkoj. Samo nekoliko vinskih kritičara i blogeri sa ograničenim uticajem su trenutno aktivni u Kini, što znači da postoji mnogo prostora da se popuni praznina – možda će sledeći Gary Vaynerchuk govoriti kineski.

Niko ne može da predvidi budućnost, ali pogled u prošlost takođe može mnogo da kaže: pre trideset godina tada novi pristup Roberta Parkera i Wine Advocatea  ocenjivanju vina uzdrmali su vinski establišment. Sada, socijalni mediji su novi podsticaj za promenu jer su podstakli demokratizaciju ocenjivanja vina.

Uglavnom, sada su stari dani elitno vođene jednosmerne komunikacije prošli i kvalifikovana vinska ekspertiza mora da se prilagodi novim pravilima igre sa tri ključna faktora za budući uspeh – čak i ako ne postoji „srebrni metak“ za globalni uspeh strategije u visoko fragmentiranom globalnom svetu vina:
-sposobnost pozicioniranja na konkurentnom tržištu
-ulaženje u dijalog sa publikom
-dodatna vrednosti osim same ocene vina.

U budućnosti verovatno nećemo kao do sada gledati dominaciju tradicionalnih vinskih eksperata, blogovanje trgovaca ili amaterskih ocenjivača, već će sva ova tri faktora imati podjednaku ulogu. Mnogi kvalifikovani vinski stručnjaci, kao i njihovi konkurenti, već su shvatili prednosti novih interaktivnih tehnologija kako bi došli do novih potrošačkih grupa, a istovremeno i doprineli vinskoj edukciju na svež i uzbudljiv način. Oba daju obećavajuću perspektivu buduće vinske kulture, koja će sasvim izvesno biti raznovrsnija i bogatija nego ikada pre.