Negotinska vinska razglednica,

Broj: 37 Piše: Vuk Tripković Foto: Vladimir Miloradović

Osvežavanje slavne istorije

Već čuvena priča o tome kako su Francuzi, tačnije Napoleon, svojevremeno kupovali vino iz Negotinske krajine i odvozili ga u Francusku samo je deo bogate i uzbudljive vinske tradicije ovog kraja. Poslednjih godina negotinski vinari udruženi su u poduhvatu da, prihvatajući tržišne uslove modernog vinskog sveta, obnove bogato istorijsko nasleđe Negotinske krajine

Vinova loza gaji se u Negotinskoj krajini još od III veka, a zlatno doba ovaj region doživeo je sredinom XIX veka, u doba pošasti filoksere. Tada je, zbog ozbiljne nestašice u Francuskoj, Napoleon kupovao vina u Negotinu, pa je Krajina bila veliki izvoznik vina i mesto poznato na vinskoj karti Evrope. Ova oblast u severoistočnom delu Srbije, smeštena između planina Miroč, Crni vrh i Deli Jovan, omeđena Dunavom i Timokom, imala je tada najveću površinu pod zasadima vinove loze u Srbiji. Danas su dani slave prošli, a površina vinograda, odnosno količina proizvedenog vina nisu ni blizu tim starim vremenima. Srećom, nekolicina ovdašnjih vinara okupljena u Udruženje vinara Negotinske krajine, a potpomognuto aktivnostima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, vredno radi kako bi Krajini vratili stari vinski sjaj.

Za mesto sastanka predstavnici Udruženja, koje je inače osnovano 2006. godine, izabrali su selo Rogljevo. Prema mišljenju mnogih to je vinski epicentar Negotinske krajine, a ubrzo smo saznali i zašto.

U Rogljevo smo se uputili iz pravca Mihajlovca, još jednog negotinskog sela sa vinskim pedigreom. Prošavši kroz zeleni centar Negotina, nakon desetak minuta vožnje stigli smo u Rogljevo, tačnije u Rogljevačke pimnice. Nesvakidašnjim ambijentom ovog malog vinskog sela dominira glavni centralni trg, sa bunarom i jednim starim dudom. Tu poetičnu arhaičnu scenografiju upotpunjava oko 150 pimnica, a tek u nekih tridesetak još uvek se proizvodi vino. Pimnice, specifične kućice u kojima „stanuje“ vino, građene su od kamena i drveta i prekrivene su ćeramidom. Uglavnom su četvrtastog oblika, a na njihovim vratima najčešće je ispisana godina gradnje i ime vlasnika. Deluju zaista kao autentično svedočanstvo, a zvanično najstarija potiče iz 1861. godine; postoji veliki broj pimnica za koje se pretpostavlja da su znatno starije… U svakom slučaju, reč je o potpuno originalnom vinskom ambijentu, sa kakvim nismo imali prilike da se susretnemo na drugim mestima. Ovo slikovito vinsko naselje ispresecano je uskim neravnim stazama – pretpostavljamo, kako bi ostalo više mesta za vino. Kasnije smo saznali da su pomenute staze nešto šire u odnosu na one iz nešto poznatijih Rajačkih pimnica, ali, dok u Rajačkim pimnicima ne postoji nijedna zvanično registrovana vinarija, u Rogljevu ih je trenutno ukupno tri.

Nažalost, do pre desetak godina ovi podrumi su bili gotovo potpuno zapušteni, pa atmosferu u pimnicama još uvek ne možemo nazvati idiličnom. Ipak, obnavljanjem vinogradarske tradicije i vinskog turizma u Srbiji polako ali sigurno obnavljaju se i pimnice, i iz godine u godinu postaju sve popularnija destinacija među ljubiteljima vina.

Velike zasluge za oživljavanje, kako pimnica tako i vinarstva čitavog regiona Negotinske krajine, pripadaju Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju – GIZ, koja je u projekat promocije ovdašnjih vinara do sada uložila više od 20.000 evra. Nikica Marinković, menadžer projekta u GIZ-u, otkrio nam je nekoliko detalja o ovoj lepoj saradnji: „Udruženje vinara iz Negotina dobilo je i mobilnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, a takođe im pomažemo i u izradi dokumenata i analiza za dobijanje oznake geografskog porekla. Samo za dobijanje te oznake biće uloženo još dodatnih oko 20.000 evra.“

Razgovarajući sa vinarima stekli smo utisak da su vrlo zadovoljni ovom saradnjom.

„Laboratorija je od velike pomoći, svim vinarijama, posebno u segmentu kontrolisanja procenta sulfita u vinu“, objasnio nam je Nikola Mladenović Matalj iz vinarije Matalj, jedne od modernijih i naprednijih u ovom kraju.

„Vinarija u svom posedu ima petnaest hektara vinograda u selu Mihajlovac, na kojima su zasadi kabernea, merloa, sovinjon blana, šardonea i tamjanike, a u planu je i sadnja dve autohtone sorte: prokupca i začinka.Vinarija zvanično postoji od 2008. godine, a kako je vinogradarstvo u tradiciji većine familija u Negotinskoj krajini, nakon završenih studija tehnologije nije mi bilo teško da izaberem ovaj put.“

Negotinska krajina je inače region sa možda najviše autohtonih sorti u Srbiji: crna tamjanika, začinak, bagrina, samo su neke od njih. Ali, kao i u drugim regionima Srbije, u novim zasadima preovlađuju internacionalne sorte. Kaberne sovinjon ovde daje odlične rezultate, ali i game, koji se u Krajini sadi još od šezdesetih godina prošlog veka. Od belih sorti najbolje se pokazao rajnski rizling.

„Ovo podneblje više pogoduje crnim sortama, a po mom mišljenju, uslovi su idealni za kaberne sovinjon. Vina su specifična, vrlo snažna, ekstraktivna, puna i, uslovno rečeno, alkoholna“, pojasnio nam je Nikola Matalj.

U Negotinskoj krajini pod zasadima vinograda danas je oko 400 hektara, a nekada ih je bilo čak 4.500… Kontinuitet je izgubljen devedesetih godina, slomom vinskih giganata, naročito velike vinske kuće Krajina vino.

„Da bi se stvari vratile na staro, sigurno je potrebno vreme. Ali i pomoć države i jedno dugoročnije planiranje“, kaže nam Vojislav Janucić iz vinarije Janucić, čija porodična tradicija proizvodnje vina datira još od XIX veka. Trenutno imaju nešto više od dva hektara vinograda koji su smešteni na Visočkom brdu, a u planu je proširenje za još jedan. Na njima su zasadi gamea, od kojih proizvode vino Vulkan, i rajnski rizling od koga proizvode vino Visoka. Imaju još i Visočki biser, kupažu rajnskog rizlinga, šardonea i sovinjon blana.

Gamea je u Negotinskom kraju sve manje, ali za njegov veliki povratak na vinsku scenu svakako je najzaslužniji Saša Dajić iz vinarije Dajić, čiji game je za kratko vreme našao svoje mesto na vinskim kartama mnogih domaćih restorana. Vino se u ovoj porodici proizvodi od davnina, a trenutno imaju ukupno četiri hektara, uz planirano i postepeno širenje. Najviše je gamea, čak dva hektara, a tu su i kaberne sovinjon, sovinjon blan, pino noar i kaberne fran.

Pridružio nam se zatim i Zoran Stevanović iz Krajinske vinarske zadruge, koja je u vlasništvu porodice Stevanović –Kusić. Njihova tradicija traje od 1864. godine, kada je ova porodica u svom posedu imala preko 50.000 čokota. Danas na ukupno pet hektara preovlađuju crne sorte: merlo i kaberne, a od belih se gaje šardone, rajnski rizling i sovinjon blan. Za sledeću godinu, kaže Zoran, biće spremna i crna tamjanika. Vina ove vinarije imaju oznaku „zaštićenog geografskog porekla“, a uglavnom nose oznaku KPK – „kvaliteno vino sa geografskim porekom“.

Još jedna vinarija smeštena je u selu Rogljevo, a to je Vino-Grade, porodična vinarija na čijem čelu je Gradimir Stanković. „Moji preci bave se vinogradarstvom od davne 1870. godine. Pimnicu vinarije je izgradio moj deda Stanko. Do 1990. smo izvozili vino u Sloveniju, a zatim smo osnovali vinariju. Na obližnjim brdima imamo tri hektara zasada vinove loze od čijeg grožđa proizvodimo merlo, pinot noar, game, kaberne sovinjon, rajnski rizling i šardone, ali i dve kupaže.“

Nastavili smo razgovor sa vinskim podmlatkom Negotinske krajine, Vladimirom Frunzalerovićem iz mlade, ali kako smo čuli veoma perspektivne vinarije Vimmid. Reč je o novoj vinariji koja je na tržištu prisutna nešto više od dve godine. Ima šest hektara vinograda u svom posedu, na kojima su zasadi crne tamjanike, pino noara, prokupca, kaberne sovinjona i merloa. Od pino noara i prokupca prave vrlo interesantan roze, a od belih sorti imaju šardone, sovinjon blan i semijon.

Priče o dugim porodičnim tradicijama, ozbiljnim planovima i optimističnim očekivanjima vinara iz Udruženja vinara Negotinske krajine, začinili smo lepom degustacijom njihovih vina. Pokrenuti njihovim entuzijazmom krenuli smo dalje, noseći sa sobom upečatljivu sliku pimnica. A, na osnovu onoga što smo čuli i videli, uvereni smo da je pred negotinskim vinarima lepa budućnost. Nadamo se da će biti nalik njihovoj slavnoj vinskoj prošlosti.

Udruženje vinara Negotinske krajine

Matalj Vinarija -Negotin

www.mataljvinarija.rs; office@mataljvinarija.rs

Podrum Dajić -Mihajlovac

www.podrumdajic.rs; office@podrumdajic.rs

Vinarija Clevora -Mihajlovac

sasasky@open.telekom.rs

Vitis Vino Jelenković – Negotin

www.vitisvino.rs; vitisvino@gmail.com

Vinarija Čubra – Čubra

leontrans@open.telekom.rs

Vinarija Vimmid – Vidrovac