Glumica Milica Zarić već godinama gradi uspešnu karijeru uporedo i na filmskom platnu i u pozorištu. Krajem prošle godine talenat nasleđen od oca, pokojnog glumca Dragana Zarića, još jednom je potvrdila u filmskom debiju Nikite Milivojevića Jelena, Katarina, Marija u kojem igra jednu od tri devojke iz Srbije koje su emigrirale u Njujork. U svom matičnom Beogradskom dramskom pozorištu briljira u predstavama Zečja jama, Transilvanija, Let iznad kukavičjeg gnezda, Doktor D, a za predstavu Kelerabe su zdrave, čiji scenario i režiju potpisuje Milica Kralj, uvek se traži karta više. Sa bratom Ivanom Zarićem i kolegama Borkom Tomović i Markom Živićem igra u komadu koji izaziva oduševljenje publike širom Srbije, a gostovali su i u Kanadi.
„Ogromna želja da napravimo Kelerabe kao savremenu komediju o ljudima koji trče kroz tranziciju u potrazi za boljim životom i egzistencijom rezultirala je izuzetno pozitivnim reakcijama gledalaca“, kaže Milica.
HRANA
Trudim se da zdravo uklapam namirnice kada pripremam hranu ili naručujem u restoranu. Nisam toliko opterećena zdravim životom da neću naručiti ono što volim, a volim različite kuhinje – francusku, japansku, kinesku, italijansku, špansku… Volim da probam nove ukuse i uvek ću poslušati preporuku prijatelja ili nekoga ko radi u restoranu, a proverenim specijalitetima se uvek vraćam. Nisam ljubitelj mesa, u smislu odreska ili šnicle, više volim da je marinirano ili pripremljeno u nekom sosu. Često kažem da bih menjala meso za krompir i sir. Inače, nisam veliki ljubitelj slatkiša, ali u restoranu Zorba ljubazni kuvari su mi otkrili recept za moju omiljenu poslasticu – kruške u sosu od vanile.
Pošto igram u predstavi Beogradskog dramskog pozorišta Kelerabe su zdrave, često me pitaju da li volim ovo povrće. Zaista ih volim, i to presne. Često ih kupim na pijaci, oljuštim i dobro posolim. Obožavala sam ih čak i kao dete. Uglavnom sve volim da jedem, a to što ne volim uglavnom se svodi na način pripreme, pa zato izbegavam prekuvanu i nedovoljno začinjenu hranu, ali nema jela koje ne volim. Često se setim tatinog „zlatnog pravila“ o konzumaciji hrane. On je uvek jeo samo da prevari glad, a nikada iz uživanja, ili dok ne isprazni tanjir. Zato je imao dobru liniju, to sam nasledila od njega, nikada ne može da mi se desi da se prejedem.Volim domaću kuhinju i uživam u kuvanju, ali sve dok se to ne podrazumeva i ne predstavlja obavezu.
IZLAZAK
Restorane i kafane često posećujem, što zbog klope što zbog atmosfere koju ti izlasci nose. U Zapletu sam redovan gost, Čubura je prava kafana gde spremaju najbolje ćevape u gradu, a u Klub književnika idem od kako znam za sebe! Noćni izlasci su za mene retki, tako da sam pogrešna osoba za bilo kakvu preporuku. Klaustofobična sam, te su mi u ranoj mladosti svi ti podrumi i zadimljeni klubovi predstavljali pravo mučenje, a konačno sam dočekala da taj oblik zabave nije imperativ. U kafiće ne idem, to me uvek asocira na neko izgubljeno vreme. Barova kod nas nažalost nema mnogo, a taj oblik izlaženja mi je mnogo bliži.
Sa drugaricama se družim kod kuće, najprijatnije mi je da se u kućnoj atmosferi ispričam sa nekim ili u kafani na ručku i uz čašu vina. Volim odlaske u prirodu kada je lepo vreme, a ako nemam vremena za vožnju van grada, tu je čuvena kafana Devetka u srcu Košutnjaka, koju obožavam još iz vremena kada se zvala Aca devetka. To je idealno mesto da se pobegne od gradske vreve i uživa u tradicionalnim srspkim jelima spremljenim ispod sača i najukusnijem hlebu pečenom u crepulji.
VINO
Volim vina i s vremenom su postala jedini alkohol koji pijem. Postoje jela koja nisu potpuna ako se uz njih ne popije čaša vina. Podjednako volim i crveno i belo, a ponekad popijem i roze, i penušavo naravno. Etiketa mi nije presudna, već ukus. U vina se prilično dobro razume moj suprug Peđa, pa izbor uglavnom prepuštam njemu. Pošto preferiram crvena vina, moj izbor se najčešće svede na sortu kaberne sovinjon, jer volim vina koja imaju pun ukus. Drago mi je što poslednjih godina imamo odlične domaće proizvođače, kao što su vinarija Cilić iz Jagodine ili Jelić iz okoline Valjeva.
Leave A Comment