CV srpskog vinarstva
O novijoj istoriji srpskog vinarstva ne može se pričati bez pominjanja nekih ljudi, a jedan od važnijih je Božidar Aleksandrović, vlasnik vinarije Podrum Aleksandrović iz Vinče kod Topole. Rođen 07.01.1966. godine u Beogradu, nakon što je završio Poljoprivredni fakultet, smer Voćarstvo i vinogradarstvo odlučio je da započne proizvodnju vina. Osnovavši jedan od prvih, tada malih privatnih podruma, zajedno sa nekolicinom vinara, započeo je renesansu srpskog vinarstva. Inovativan od samog početka, i danas je jedan od kreatora trendova u domaćem vinarstvu, a nećemo pogrešiti ako kažemo i da je vinar čije ideje uvek prevazilaze okvire domaćeg tržišta. Što se tiče lepeze njegovih vina, klasici poput Trijumfa, Harizme i Oplena dobili su sasvim pristojno društvo u penušavom Trijumfu, Trijumf noaru i Regentu.
WS: Čime ste se bavili pre vinarstva?
Još tokom studija sam započeo proizvodnju vina.
WS: Kada ste počeli da se bavite vinarstvom i zašto?
Naša porodična tradicija proizvodnje grožđa i vina je duža od stotinu godina. Mesto rođenja i život u vinogradarskoj porodici su nekako spontano predodredili moje životno zanimanje i opredeljenje.
WS: Kada ste napunili prvu bocu vina?
Godine 1991.
WS: Kada se prvi put pojavilo neko Vaše vino sa etiketom na tržištu?
Godine 1992. sam započeo prodaju vina u restoranima.
WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili?
Verovatno bih se bavio voćarstvom (proizvodnja jabuka, breskvi, krušaka…)
WS: Vino je za Vas posao, hobi…
Vino je za mene pasija, ljubav… U vinu uživam… Normalno je da radeći ovaj posao sva ta osećanja budu pomešana i nemoguće ih je razdvojiti. Jednom rečju, bavim se poslom koji volim i u kome uživam.
WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu?
Da izgradimo sopstveni stil koji ce biti prepoznatljiv svuda u svetu po svojoj originalnosti i jedinstvenosti, pri čemu će oslikavati naše podneblje. Želimo da naša vina budu zvezda vodilja srpskog vinarstva i da trasiraju put generacijama vinara koji dolaze.
WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo?
U poslednjih desetak godina je doživelo veliki pomak, jer je posađeno 7-10.000 ha novih vinograda i niklo je na desetine novih vinarija. Vinarstvo se vratilo iz industrijske proizvodnje u svoju prirodnu sredinu, u male privatne podrume, vinarije koje svojim umećem, znanjem i iskustvom kreiraju savremenu vinsku scenu u Srbiji.
WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu?
Nedostatak veze sa tradicijom, koja je 1941. godine prekinuta jer je vinarstvo posle Drugog svetskog rata ušlo u industrijsku proizvodnju. Tek devedesetih godina počinje ponovno rađanje srpskog vinarstva, čiji su nosioci bili nekolicina malih srpskih porodičnih vinarija.
WS:Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše?
Orašac 2008 (cabernet sauvignon) – vinarija Vrbica.
WS: Koje je najbolje vino koje ste probali, a da nije Vaše?
Tignanello iz 1991.
WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli?
Vinarija Quintessa – Kalifornija, SAD
WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto?
Trijumf, jer je jedinstven po svom stilu i sortnom sastavu. To je vino koje ima istorijsku priču i koje u meni budi posebna osećanja.
WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino?
Zbog kontinuiteta kvaliteta i prepoznatljivog stila koji nose u sebi.
WS: Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino?
Sa voljenom osobom i najboljim prijateljima, pokraj kamina uz zvuke lagane muzike.
Leave A Comment