Poslednjih godina primetan je porast broja ljubitelja vina koji polako ali sigurno kreiraju sopstvene kolekcije. Međutim, stvaranje kolekcije nikako ne znači puko nagomilavanje i skladištenje boca, već podrazumeva jedan ozbiljan pristup ukoliko želimo da ta vina budu ispravna za konzumiranje i posle dužeg vremena. Kolekcionari početnici najčešće se suočavaju sa nekoliko problema: kakav prostor obezbediti, za koliko boca, u kojim uslovima ih čuvati, šta kupovati i negovati… Mnogo je nepoznatih, pa ćemo zato pokušati da damo najosnovnije smernice za pravilno formiranje i održavanje jedne privatne kolekcije vina
Prostor za čuvanje vina
Uglavnom se afiniteti ljubitelja vina kreću od nekoliko desetina do stotinak boca, te u skladu sa tim treba odabrati i adekvatan prostor u kojem će vina sazrevati bez štetnih uticaja neposrednog okruženja. U tom cilju treba slediti nekoliko osnovnih smernica.
Temperatura prostorije u kojoj se skladište vina trebalo bi da bude od 11 do 14 stepeni C, a vlažnost vazduha, što je takođe jedan od bitnih parametara, trebalo bi da iznosi od 60-80%, ali svakako ne manje od 50%. Suviše vlažna sredina može uzrokovati truljenje plutanih čepova, dok premala vlažnost isušuje čepove i rizikuje prodor kiseonika u bocu, čime se neumoljivo utiče na smanjenje „životnog veka“ vina.
Takođe je poželjno da prostor bude izolovan od bilo kakvih vibracija i izvora toplote i svetlosti.
Police mogu da budu izrađene od različitih materijala – drveta, metala ili stakla, ali je važno da postoji mogućnost za horizontalno čuvanje boca. Lak pristup bocama i dobra preglednost se podrazumevaju, kako ne bi dolazilo do nepotrebnog pomeranja boca.
Ukoliko nemate ambiciju da čuvate veću količinu vina, dobar izbor mogu da budu vinski frižideri kapaciteta 30-40 boca, sa policama koje omogućavaju horizontalan položaj boca i različite tamperaturne zone za različite tipove vina.
Šta kupovati?
Dobro poznata i često citirana poslovica „što je vino starije, to je i sve bolje“ u velikoj meri ne odgovara istini.
Iako ima izuzetaka, ozbiljniji ljubitelji vina svoje kolekcije uglavnom popunjavaju crvenim vinima, s obzirom na to da bela vina imaju ograničen potencijal za starenje. Selekcija belih vina koja mogu duže da se čuvaju prilično je mala i ograničena je svega nekoliko regiona i tipova vina.
Prestižna vina najpoznatijih komuna u Burgundiji kategorije premier i grand cru, proizvedena od sorte chardonnay, kao i vrhunska bela vina Bordoa bazirana na sortama sauvignon blanc i semillon, naročito ona iz apelacije Pessac Leognan, u kategoriji suvih belih vina svakako predstavljaju „dobar materijal“ za čuvanje. Od njh možemo očekivati da odležavanjem oplemene svoj kvalitet i dobiju na kompleksnosti i aromatskom spektru u periodu od tri do deset godina.
Osim navedenih, vredna pažnje su i neka nemačka bela vina od sorte rajnski rizling, kao i nekoliko poznatih italijanskih belih vina od sorte chardonnay (ili kupaže belih sorti u čiji sastav ulazi i chardonnay) renomiranih proizvođača, nastalih u priličnoj meri pod uticajem burgundskog pristupa i stila.
Ljubiteljima pojačanih i slatkih vina izbor je znatno olakšan, s obzirom na to da ovakva vina po prirodi dobro sazrevaju, pa samim tim mogu da se čuvaju duži niz godina.
Što se tiče crvenih vina izbor je veliki ali i prilično komplikovan, pa krenimo redom.
Generalno, crvena vina od sorti cabernet sauvignon, cabernet franc, merlot, malbec, tempranillo, syrah, sangiovese i nebbiolo imaju dobar potencijal za sazrevanje u skladu sa svojim prirodnim karakteristikama, a posebno kada dolaze sa najprestižnijih vinograda (tada su pažljivo prerađena i brižljivo odnegovana u vinskim salama za odležavanje). Kada bocu takvog vina podelite sa prijateljima, to zaista može da bude fantastičan doživljaj.
Uglavnom kolekcije crvenih vina popunjavaju vina iz Bordoa, Doline Rone, supertoskanska vina, neki brunello di Montalcino, kraljevska vina Pijemonta – barolo i barbaresco, španska vina iz Riohe i Ribere del Duero, portugalska suva vina iz doline Douro, neki snažni shiraz i kupaže iz doline Barosa u Australiji, vina Argentine i Čilea bazirana na kupažama internacionalnih sorti, kao i snažna crvena vina iz kalifornijske doline Napa koje za osnovu imaju sortu cabernet sauvignon. Navedena vina svakako predstavljaju grupu onih koja imaju potencijal za odležavanje od deset pa do čak trideset godina.
Vodič za kupovinu
Fascinantan stepen razvoja tehnologija danas nam omogućava komunikaciju i razmenu podataka u vrlo kratkom vremenskom roku, pa se tako velikom brzinom šire vesti sa svetske vinske scene. Svedoci smo činjenice da kada neko vino, bez obzira u kom delu sveta, skrene na sebe pažnju vinske javnosti, gotovo istovremeno počne da se pojavljuje i na stranicama specijalizovanih sajtova, u tekstovima vinskih kritičara i časopisima posvećenim vinu.
Dobar način odabira je i praćenje preporuka i ocena svetskih kritičara, sajtova i specijalizovanih vinskih časopisa koji često do najsitnijih detalja donose izveštaje o kvalitetu berbi i procene „životnog veka“ pojedinih vina. Tu su naravno i ocene mladih vina, koje mogu dati projekciju stanja određenog vina i njegovog razvitka.
Ipak, s obzirom na to da je doživljaj vina prilično individualan, možda je najbolje i najprirodnije osloniti se na sopstveni osećaj, intuiciju i praćenje stila omiljenih vina prilikom odabira boca koje će krasiti police vaše privatne kolekcije.
Takođe, praćenje stanja određenih vina na degustacijama, sajmovima i uopšte u svim prilikama u kojima konzumirate vino, zapisivanje osnovnih karakteristika i praćenje evolucije vina, njegove taninske strukture, spektra aroma, intenziteta, balansa i boje i upoređivanje sa karakteristikama određenog vina iz najbolje ocenjenih berbi može da budu prilično jednostavan način za stvaranje obrasca po kojem ćete praviti odabir vina za kolekciju.
Na taj način dobićete sliku o vašim vinskim favoritima i znaćete da li i koliko mogu da sazrevaju i da se razvijaju, kada je pravi trenutak da se uživa u određenom vinu. I na kraju, rukovodeći se tim parametrima, pristupa se i obnovi kolekcije potpuno novim etiketama.
Leave A Comment