CV srpskog vinarstva

Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačkov podrum iz Iriga, rođen je u ovom mestu na Fruškoj gori, kako kaže, „najlepših godina dvadesetog veka“. Završio je Višu školu za primenjenu informatiku u Beogradu i bavio se raznim poslovima – vojnim pozivom, fotografijom, poljoprivredom. Kaže da „sam bog zna“ zašto se odlučio da uđe u svet vina, ali s obzirom na to da potiče iz vinogradarsko-vinarske porodice to je bilo prilično logično. Prvu bocu svog vina napunio je 2007. godine, koje se iste godine i pojavilo na tržištu, a danas su vina sa etiketom Mačkov podrum prilično poznata u Srbiji

 

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili?

Pio bih vino…

WS: Vino je za Vas posao, hobi…

Ljubav, posao, smisao života…

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu?

Otočiti vino koje će ljude činiti srećnim kada ga piju.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo?

U tranziciji, traži sebe.

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu?

Zbunjenost i neorganizovanost.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše?

Uvredio bih kolege, ali recimo južno od Save i Dunava.

WS: Koje je najbolje vino koje ste probali, a da nije Vaše?

Ima li takvog?

WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli?

Uvek sam voleo vinarije koje imaju dušu, i poneku priču.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto?

To zavisi od toga kako sam spavao, pa kad se probudim… Draga su mi sva moja vina, ali kada bih morao da izaberem jedno, to bi verovatno bio naš Pinot Noir.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino?

Pa treba nekada biti hrabar i probati nešto novo.

WS: Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino?

Zagrljaj… ženski!