Bila je supermodel u ex-YU, a njena karijera na svetskoj manekenskoj sceni krunisana je pojavljivanjem na naslovnoj strani magazina Cosmopoliten. Svet mode nikada nije napustila, a ulogu manekenke zamenila je novinarskom profesijom – bila je voditelj, autor i urednik emisija na RTS-u, TV Politika i TV B92, od kojih je najpoznatija bila Ne samo moda, kao i urednik i analitičar raznih stranica u magazinima i novinama: od Magazina M, Jefimije, Statusa, Glorijinog Trend Reporta do srpskog izdanja Grazie, gde je bila glavni i odgovorni urednik. U međuvremenu, često se pojavljivala u žirijima na dodelama nagrada u svetu mode.
„Trenutno radim na raznim projektima koje planiram polako ali temeljno da ostvarujem, jer moja deviza je uvek bila da treba da se uradi najbolje što može i uvek razmišljati i otvoriti nove opcije za konstantan blagi rast uspeha i razvoj u budućnosti“, kaže Irena Mišović za magazin Wine Style
Hrana
Još od kako sam sa godinu i po dana svog života probala svežu morsku ribu, smokve i masline, moja majka je shvatila zbog čega do tada nisam volela da jedem, jer srpska i uopšte kontinentalna kuhinja nisu izbor mog DNK. Zato je sve osim povrća, voća i ribe naučena disciplina za moj zdraviji organizam. Moje najveće otkriće se dogodilo u Marakešu, gde sam sedam dana snimala za Oilily katalog sa jednim holandskim fotografom, koji me je naučio da treba otvorenog srca okušati kuhinje drugih kultura. Tako sam prvi put probala i zaljubila se u njihovu verziju jagnjetine sa kuskusom i limunom. U Beogradu volim sve što mi spremi šef kuhinje Mirko Stojić u restoranu 2.0 Dijagonala, koji je tri meseca bio u Kopenhagenu radeći za trenutno najbolji restoran na svetu Noma koji ima dve Mišlenove zvezdice. Meso koje on priprema sous vide tehnologijom je razlog zbog kojeg ponekad pojedem i svinjetinu.
Vino
Ljubitelj sam i poznavalac piva, ali od pre nekoliko godina vino me sve više zavodi. Moja prva sećanja na vina su dosta traumatična, a potiču iz vremena dok sam živela i radila u Parizu. Francuski kelneri su me bez pomeranja od stola uz svaki obrok, pogotovo u boljim restoranima, mučili da odlučim koje vino ću da izaberem ali tako da se ono savršeno složi uz moje jelo. Ni sad nisam toliki poznavalac da bih odmah znala da kažem, ali sve više uživam u njima i sve više vidim sebe kako, poput Francuza, svakodnevno uz ručak popijem po čašu. Moja omiljena vina su, u stvari, kao i ja –„romantična“ vina. Puna, aromatična i stalna u kvalitetu, ali čarobna u dodiru sa kiseonikom. Zato obožavam da idem na večere sa ozbiljnim gurmanima i poznavaocima dobrog vina, jer je to svaki put novo uživanje u novom iznenađenju, koje se naravno odrazi na moju veselost. Drugim rečima, volim dobra i kvalitetna vina i draže mi je da potrošim i više na vino, jer to zadovoljstvo je neprocenjivo i uvek nezaboravno. Ovde mi je omiljeno italijansko Vintage Tunino vinarije Jermann, koje je pravi primer svega što volim.
Izlazak
Jedino gde zaista volim da se zabavljam su beogradska andergraund mesta, zbog čega je taj grad bio i ostao metropola, bar kako ga ja vidim. Sve novo i neistraženo u muzičkoj umetnosti je ono što je za mene izazov i pravo uživanje. Dobra škola beogradskih didžejeva je nešto što treba gajiti i to je jedino moguće na mestima koja se ne trude apriori da udovolje širokim masama. Kao večiti roker u duši i buntovnik u glavi sa dosta dobro razvijenim muzičkim ukusom i stavom, jedna sam od onih koji na dobar ritam ne mogu da miruju. Za mene je samo dobra muzika dobar provod, ali naravno uz divne drugare ili bilo koji veseo i pristojan svet oko mene. Zato volim 20 44, Magacin Depo i još neka mesta gde nastupaju mladi bendovi i didžejevi, koji samo rade na svojoj umetničkoj snazi.
Leave A Comment