000002.jpgTalentovana glumica Nada Šargin članica je Narodnog pozorišta u Beogradu još od 2001. godine, a pažnju na sebe skrenula je brojnim veoma uspešnim, uglavnom pozorišnim ulogama i to u predstavama Mileva Ajnštajn, Nevinost, Metamorfoze. Pamtimo je i kao mladu iz filma Čarlston za Ognjenku, kao i Marinu iz serije Vratiće se rode. Sa velikom pažnom Nada Šargin očekuje premijeru Brehtove predstave Majka Hrabrost u Narodnom pozorištu u kojoj će glumiti Ivet. S jeseni je očekuje i premijera filma Nebo iznad nas

 

Hrana

Od hrane trenutno jedem sve, gotovo sve. Za mene je veliki napor predstavljalo to što sam ubrzo nakon porođaja počela da radim, tako da mi se često dešava da kada ogladnim kažem da bih pojela i svarila bez problema i nogu od stola. Pet godina bila sam vegetarijanac i veoma mi je prijala takva ishrana, ali od prvog dana trudnoće osetila sam potrebu za mesom, koje inače od detinjstva nisam volela. Volim i ponešto iz makrobiotičke kuhinje, pogotovo začin gomašio, ali i miso supu, sejtan i mahunarke sa žitaricama i povrćem. Nedostaju mi restorani indonežanske, vijetnamske i kineske kuhinje koje posećujem kada odem u Berlin. Od beogradskih restorana najviše volim Dijagonalu i Zaplet, jer imaju najmaštovitiji meni i kombinacije hrane. Dopadaju mi se i restorani Nachos i Duomo.

Vino

Vino je moje omiljeno alkoholno piće. Više volim crvena, ali ipak još uvek ne mogu za sebe da kažem da sam baš neki ekspert za vina. Rekla bih da volim oporija vina, mada leti više pijem bela i špricer. Kada je hladnije, onda na red dođu crvena… Što se tiče vina koja ne volim, to su ona sa pojačanim kiselinama. Jedno od najlepših popila sam u selu Rajac. Bilo je to domaće vino iz bureta, ali divno, kao neki nektar, gotovo božansko. Snimali smo tamo film Čarlston za Ognjenku i konstantno smo bili u kostimu, a pošto su pauze bile nepredviđene i ponekad su za nekog glumca dugo trajale, dešavalo se da se u pauzi popije po koja čaša vina… Sad mi je to kao neki san, i to snimanje, i to čudesno selo, i to vino… Poslednje koje sam pila a da mi se posebno dopalo jeste merlo vinarije Do kraja sveta. Ne znam šta mi znači vino… Opušta me. Jako volim i vinske čaše, pijem iz njih i kombuhu i limunadu, a uskoro ću početi i jogurt koliko ih volim. Elegantne su, prefinjene, navode te da ih koristiš oprezno, podsećaju da je sve u čulima… Imaš tu komunikaciju i sa čašom i sa vinom. To je možda kod vina „ono nešto“ – to što pokreće sva čula. Dodir sa divnom čašom, pa gledaš i procenjuješ boju vina, pa omirišeš, pa u ustima promuljaš, pa progutaš i dok sam sebe slušaš dok to radiš, u stvari slušaš svoja čula šta rade. Bar taj prvi gutljaj. Kod vinske čaše volim i što je sve izdignuto od zemlje tim tankim stalkom i što želi biti uzvišeno. Vino pijem u raznim prilikama, a nekad i sama.

 

Izlazak

 

Retko izlazim, za razliku od perioda pre porođaja, kada sam retko bila kod kuće. Ne znam gde sad izlaze mladi (smeh). Inače, klubove nikada nisam posebno volela, dok lepih i prijatnih kafića ima mnogo. U ovom novom životu uglavnom se okupljamo po kućama, kuvamo, pričamo i najviše pijemo vino. Savršen izlazak je onaj koji to slučajno postane, rasterećen uspeha, neplaniran, u kojem sve inspiriše i proisitiče jedno iz drugog, koji u prijatnom i nezaustavljivom ritmu uspešno dolazi do klimaksa, i na kraju, božanstveni i zadovoljni umor mišića koji zaokružuje sve, a što znači – bilo je i plesa i smeha!