irena mozart2 foto Branko StarcevicPažnju na sebe skrenula je pre više od petnaest godina zanimljivim prilozima „sa terena“ za informativnu redakciju televizije Studio B, a nakon toga usledio je angažman ispred kamera u raznim emisijama. Irena Jovanović već deceniju i po voditelj je i urednik na ovoj gradskoj televiziji, a njena kultna emisija Beograde, dobar dan, koju je radila sa kolegom Jugoslavom Pantelićem i za koju je nagrađena godišnjom Nagradom grada Beograda, mnogima još uvek nedostaje.

Dokazala se i kao autor brojnih televizijskih formata, uglavnom emisija o umetnosti i  kulturi, a do narednih televizijskih izazova, koje uvek rado iščekuje, Irenu Jovanović gledamo i slušamo u emisliji Beograde, dobro veče.

VINO:

O vinu možete da znate dosta ili da se uopšte ne razumete u taj čudesni svet, a da pritom u oba slučaja možete da uživate u ukusu, atmosferi i prigodama kojima ritual ispijanja vina ugađa našim čulima. Od poznavalaca sam naučila da je naručivanje vina kao početak priče u koju vas narator uvlači, držeći vas neprestano prisutnima. Ukrasi koji se tom prilikom koriste, te stilske figure, pripadaju društvu, hrani, muzici, svemu onome što doprinosi posebnoj atmosferi koju vino zahteva. Pripadam ljudima koji povremeno umeju da naprave takvu atmosferu ili da joj se prepuste. Tako sam otkrila neka pristupačna a lepa vina, iz naših krajeva. Cabernet Sauvignon iz Podruma Radovanović često je moj izbor, kao i njihov Chardonnay. Ovo su vina primetne lakoće, a istovremeno snage i punoće. Izuzetan utisak, u nekoliko prilika, na mene su ostavila i vina vinarije Despotika. Buke njihovog crvenog vina Dokaz ne dozvoljava da se pije brzo i nehajno i omogućava da svaki gutljaj prija, uz tanjir jače hrane i kozjeg sira. Beskraj ima izuzetan miris o kojem sam slušala od iskusnih sommeliera. Moje interesovanje i inspiracija za svet vina produbili su se kada sam, jednom poslovnom prigodom, upoznala Marinu Cvetić i na poklon dobila od nje nekoliko vina sa njenom etiketom. To su vina koja govore najsavršenijim enološkim jezikom. Imam nekoliko prijatelja koji su se upustili, previše je reći u proizvodnju vina, ali pravljenje bi bila dobra reč. O tome kako se to odrazilo na kvalitet njihovog života, porodične odnose i prijateljstva, mogla bih dugo da govorim.

HRANA
Tokom godina postala sam izuzetno pedantna kada je u pitanju hrana. Volim zdravo, izbegavam meso, zanosim se začinima, biram testenine, dobre sireve u malim količinama, mnogo zelenog sadržaja i neobrađene žitarice. Uspela sam da uravnotežim obroke, da jedem često, a da ne preterujem u količini. Nisam rob trendova, niti smatram da odricanje od masnog ili slatkog ima smisla, ukoliko taj izbor ne prati zadovoljstvo odabranim namirnicama i osećanje da nam se organizam menja na bolje. U Beogradu ima mnogo restorana sa odličnim menijem, za svačiji ukus i potrebe, a sve je više onih koji posvećuju pažnju zdravoj pripremi namirnica. Dobro se osećam u brojnim gradskim restoranima, od starih imena, poput restorana Mis, skadarlijskih kafana, do onih na zemunskom keju, Dorćolu ili Pristaništu. U ovim ugostiteljskim zonama možete, po ukusima, da obiđete čitav svet. Ja se uvek zadržim tamo gde zamiriše libanska kuhinja. Veoma mi prija.

IZLASCI
Ovo je tema koju valja obogatiti naslovom „izlasci iz prestonice“. Za one koji mnogo rade, svaki predah u nekoj od zelenih, srpskih oaza, više je od odmora. Tamo gde niste običan turista već deo tradicije, kao na Zlatiboru, uvek se vraćate. I pored bespoštedne gradnje, ova planina sa ružom vetrova i konstantom u renoviranom a sačuvanom hotelu Palisad, ima sve što me čini zdravom. I duhom i telom. A dok se penjem ka njemu, naučili su me znalci iz tog kraja, ne treba propustiti izlazak na Belu zemlju, u kompleks Zlatiborska noć, koji je čudom ili namerno, zbog kontrasta, odabrala ime noć, baš na mestu sa najvise sunčanih sati u ovom delu Balkana. Čak 250 dana godišnje. U Beogradu već godinama uživam u dnevnim i večernjim izlascima – noćni se ne uklapaju niti u moje radno vreme niti u interesovanja, a možda bi klupska ponuda mogla da se poboljša. Sa prijateljima i kolegama često pretresam listu mesta koja nude dobru atmosferu, prijatan ambijent, inspirativnu muziku, kvalitetnu hranu. Zaključak je takav da, ako želite baš sve to na jednom mestu, neće vam biti lako da se smestite u Beogradu. Međutim, ako udružimo dva ili tri željena uslova, našli bismo se u Cashmiru, Fridi, Monumentu, Chameleonu, preko dana ili uveče, dobar izbor je Sheher Park Cafe, a neće biti greška ni Lovac ili Trandafilović. U Savamali to su Radost, Mladost i Ludost… Volim i baštu hotela Moskva. Toliko je onih koji ne mogu da stanu u jednu kratku priču o izlascima, jer, kao što je Duško Radović davno primetio: Beograd je toliko veliki da jedva stane u jedan dan.