Vinarija Jokić

Organski ukus porodične tradicije

Svetska vinska javnost možda ni po jednom pitanju nije toliko podeljena poslednjih godina kao u slučaju organskih vina. Uprkos žestokom i brojnom odijumu, ova vina dobijaju sve brojniju publiku i sve veći prostor na tržištu. Jedna od onih koja ne odustaje od pravca organskog vinarstva jeste i vinarija Jokić iz Dalmacije. Da ovaj pristup može da iznedri itekako visok kvalitet vina, oni potvrđuju već nekoliko berbi zaredom

Sve više vinskih trendsetera širom sveta odavno već ne uzdiše za garažnim vinima iz Pomerola ili provansalskim rozeima; njihovu pažnju sada mogu da privuku samo boce sa oznakama „eko“, „bio“, „green“… Ali, ako ćemo pravo, organsko vinarstvo uopšte nije neki savremeni fenomen jer zapravo postoji već više vekova, a to što je tek u poslednjih nekoliko godina postalo važan akter vinske scene, možemo pripisatipotrebi da postoji nešto oko čega će se polemisati, nešto što će samo „oni koji razumeju moći da vole“ i slične simpatične fraze. Uostalom, upravo je neograničeni prosor za formiranje sopstvenog mišljenja i preferencija jedna od stvari koje vinu daju posebnu draž. Tržište i dalje žestoko pulsira po pitanju organkih vina – dok jedni tvrde da je to samo običan marketinški trik, a da u suštini ovakav pristup ne može da iznedri visok kvalitet vina, drugi smatraju da, osim što je zasigurno zdravije i „eco–friendly“, ova vina generalno imaju bolji kvalitet ali da je problem u navikama potrošača. A činjenica je, navike u ukusima teško se menjaju. Dokazano je u praksi da je svakome bilo potrebno neko vreme da prihvati drugačiji stil od onog tradicionalnog, komercijalnog, a organska vina zaista nude nešto drugačije.

Što se tiče regiona ex-Yu, Slovenija je malo bolje upoznata sa organskim vinima, doduše ima i ozbiljnu tradiciju u proizvodnji ovih vina, dok se Srbija još uvek ne može smatrati plodnim tlom za njih. Znao je sve to Duško Jokić kada je odlučio da obnovi svoje stare porodične vinograde nedaleko od Zadra u Dalmaciji, koji postoje još od 1906. godine, ali je još više bio rešen da iskoristi jedinstvenu mikroklimu male kotline u Ravnim Kotarima – zaleđe mora ispred koga se isprečio Velebit, obilje sunčanih sati, povoljnu prosečnu temperaturu i blagotvorni vetar maestral, kao i specifičan teroar kome dušu daje beli kamen odlične vodopropustljivosti. U suštini, izbora i nije bilo – svi uslovi za organsko vinarstvo su tu, u njegovim porodičnim vinogradima.

Od trenutka sadnje, u vinogradima vinarije Jokić koristi se isključivo stajsko đubrivo, dok su herbicidi, veštačka đubriva i pesticidi nepoznanica. Sve se radi kako bi se što više sačuvala izvornost i kvalitet grožđa. Nadzorne stanice strogo kontrolišu više puta, odnosno uzimaju uzorke zemlje, lista i grožđa. Sve ove procedure naravno da poskupljuju i komplikuju ceo put do proizvodnje vina, takođe su i sami rezultati neizvesniji jer se sa ćudljivom prirodom bore bez pomoći nauke i tehnike, ali zato svaka boca njihovog vina ima posebnu draž.

Njihov trud i odlučnost verifikovani su zvaničnim sertifikatom koji dobijaju nakon svake berbe i koji se nalazi i na bocama njihovih vina, a koji potvrđuje da su vina „organska“, odnosno „ekološka“. Osim što su organska, sva vina vinarijeJokićsu i sortna, sem njihovog jedinog crvenog vina,što je još jedna kockica u pažljivo sklapanoj slagalici koja je za cilj imala da u vinu oslika posebnost i kvalitet jedinstvenog podneblja i teroara. Tačnije, njihovog grožđa.

Lišena preterane aromatike po svaku cenu, njihova vina plene šarmom koji reflektuje kvalitet i unikatnost njihovog grožđa, nastalog u vinogradima negovanim sa posebnom pažnjom.

Organska, iz kamena, vrhunska, morska, mogu se zvati kako god, uglavnom vina vinarije Jokićsvojom čistoćom potvrđuju da je, ipak, bilo organsko ili ne, kvalitet taj koji vinu omogućuje život natržištu, a njihova vina su za kratako vreme uspela da pridobiju simpatije vinske publike čitavog regiona ex-Yu.

MARAŠTINA

Belo suvo vino

Lagano, mineralno i pitko vino, blagih kiselina. Nastalo od maraštine, retke autohtone sorte severne Dalmacije.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C.

POŠIP

Belo suvo vino

Krasi ga izvanredan balans šećera i kiselina. Vrlo harmonično i sveže, vino koje pleni svojom punoćom i zrelim voćno-herbalnim ukusima.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C.

CHARDONNAY

Belo suvo vino

Pitko vino, punog tela i živih kiselina. Vrlo kompleksnog aromatskog sklopa, sa nesvakidašnjim notama za ovu sortu.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C.

MUŠKAT ŽUTI

Belo polusuvo vino

Karakterišu ga primamljive i intenzivne arome cvetno-voćnog karaktera. Vrlo snažna refleksija grožđa od kojeg je nastalo.

Temperatura serviranja: 10 stepeni C.

ROSY

Roze suvo vino

Ime ovog vina asocira na sortu syrah, od koje je i nastalo. Krase gaizražene voćne arome, izuzetna svežina i egzotični ukusi.

Temperatura serviranja: 10stepeni C.

CUVEE

Crveno suvo vino

Vrhunska kupaža sorti cabernet sauvignon, merlot i syrah, koja pleni zrelim mirisom sa izraženm notama crnog i crvenog bobičastog voća. Puno telo, odličan balans i zrelost i mekoća tanina dodatni su atributi ovog vina. Odležava u drvetu dve godine pre flaširanja.

Temperatura serviranja: od 12 do 15stepeni C.

Dušku Jokiću je od stila vina važnije da su ona čista. „Mi ne možemo previše da utičemo na stil vina, niti želimo. Sve zavisi od grožđa. Meni je najvažnije da su moja vina čista. Ona se razlikuju od godine do godine, ali su uvek takva kakva treba da budu. U njima se osećaju arome godine, podneblja, sorte i ništa više. Lišane Tinjske je jedinstveno mesto za vino i zato i insistiramo na organskoj proizvodnji.“

Iako je vinarija vrlo mlada, Duško smatra da je glavni cilj već ostvario. „Drago mi je da sam sačuvao dedovinu i da moja porodica ide ka istom cilju. Ono što je započeo moj čukundeda Aćim, a ja obnovio, nastaviće naša deca Nikolina, Anđela, Helena i Andrej. Vinarija je bila i ostaće porodična stvar koja nas je još jače povezala, a to mi je važnije od svega. Čak i od vina.“