Business Club

Havijer Alvarez

Biznis plan sa vinskim potpisom

Nakon završenih master studija iz oblasti ekonomije na Univerzitetu Salamanka u Španiji, Havijer Alvarez započeo je karijeru u visokom državnom telu za trgovinske stručnjake i ekonomiste koje okuplja državne službenike najvišeg ranga u Ministarstvu ekonomije Španije. Obavljao je različite poslove u organima španske uprave u sektoru trgovine i, između ostalog, bio zamenik direktora Odeljenja za trgovinsku politiku sa Afrikom i Srednjim Istokom. Takođe, radio je u više ekonomsko-trgovinskih odeljenja ambasada Španije, na Filipinima i u Indoneziji kao savetnik za ekonomiju i trgovinu, odnosno šef Ekonomsko-trgovinskog odeljenja. Odnedavno taj posao obavlja u Ambasadi Španije u Beogradu

 

Havijer Alvarez takođe je i veliki ljubitelj vina i vrlo je aktivan u promovisanju španskih vina u Srbiji. U vezi s tim ima vrlo ozbiljne planove, tako da možemo da očekujemo još intenzivniji nastup Španije kao vinske regije na našem tržištu.

Koje su specifičnosti poslovnog ambijenta u Srbiji u odnosu na zemlje u kojima ste ranije radili i kakve su reakcije španskih kompanija na uslove poslovanja u Srbiji?

Poslovni ambijent u Srbiji je mnogo bolji nego u zemljama u kojima sam dosad imao priliku da radim. Srbija je razvijenija zemlja, evropska i u posebnim odnosima sa Evropskom unijom, jer želi da postane njen član. Ako se izuzmu oni aspekti u kojima se Srbija trenutno prilagođava normama Evropske unije u okviru procesa priključenja, španskim firmama koje su došle u Srbiju sasvim je jasno da je poslovati ovde mnogo jednostavnije nego na mnogim drugim tržištima.

Šta biste voleli da promenite u vezi sa poslovanjem španskih firmi u Srbiji tokom Vašeg mandata?

Voleo bih da Španija zauzme ono mesto, među ekonomskim partnerima Srbije koje i zaslužuje. Najveći izazov je to što se firme iz naših zemalja, zapravo, ne poznaju dovoljno. Tačno je da geografska udaljenost utiče na to da nivo investicija i trgovinski odnosi budu drugačiji u poređenju sa susednim zemljama i drugim članicama Evropske unije u okruženju. Međutim, naš cilj mora da bude prevazilaženje te udaljenosti uz ukazivanje na kvalitet i konkurentnost španskih firmi, španskih proizvoda i usluga. Neki od sektora u kojima želimo da podstaknemo saradnju su poljoprivreda, gastronomija i vino, razvoj putne infrastrukture, zaštita životne sredine i moda. Kako bismo ostvarili ovaj cilj, moramo da radimo na tome da španski proizvodi i usluge postanu prisutniji na srpskom tržištu, da trgovina i investiranje budu intenzivniji u oba smera i da, kako za građane tako i za firme u Srbiji, Španija bude mnogo više od zemlje koja ima uspešne sportiste i lepe plaže (mada svakako ni njih nećemo prestati da promovišemo).

Kako izgleda trenutni „presek stanja“ španske privrede u Srbiji?

Naš registar pokazuje da su u Srbiji osnovane dvadeset četiri španske firme sa različitim pravnim statusom i u različitim oblastima, kao što su građevinarstvo i projektovanje, moda, prehrambena industrija, zaštita životne sredine, hotelijerstvo, rešenja i oprema za tretman bazenske vode, mašine i sredstva za čišćenje vozila, medicinski materijal, kozmetika, sektor železničkog saobraćaja, auto-industrije i drugi. Neke od njih su velike firme; ima multinacionalnih kompanija u oblasti građevinarstva i mode, ali i malih i srednjih preduzeća. Osim ovih firmi, koje su osnovane u Srbiji i tu imaju svoju proizvodnju, prodajna mesta ili kancelarije, postoji mnogo španskih firmi koje redovno trguju sa Srbijom u raznim sektorima, na primer u oblasti automobilske industrije i auto-delova, u mašinskoj i mesnoj industriji, u oblasti elektromaterijala, konfekcije, proizvoda od plastike, zamrznute ribe, nameštaja, parfema i drugo…Većina ovih firmi, bilo da sarađuju sa Srbijom ili su u njoj osnovane, zadovoljne su poslovanjem u Srbiji, a to dokazuje i porast španskog izvoza od 22% tokom 2015. godine, 15% tokom 2016. i 26% u prvih osam meseci 2017. godine.

Naši ljudi uglavnom vrlo pozitivno reaguju na Španiju kao zemlju, na njenu kulturu, ljude, način življenja… Šta Vi mislite o tom odnosu, odnosno o toj bliskosti između Španije i Srbije?

Iako postoji određena fizička udaljenost koja je do sada, kao što sam već pomenuo, ometala uspostavljanje intenzivnije ekonomske saradnje, moram reći da sam, tokom svog kratkog boravka u Srbiji, već primetio da ljudi ovde imaju dobro mišljenje o Španiji. Iskreno, to me ne iznenađuje, jer sam primetio i da je karakter Srba u mnogo čemu sličan karkteru Španaca, kao i da se po stilu života vrlo dobro uklapamo, što meni i mojoj porodici omogućava da se lakše prilagodimo. Ako uz sve to imamo u vidu i dobre političke odnose i komplementarnost, koje naše dve zemlje imaju u mnogim sektorima, možemo da zaključimo da će se naši ekonomski odnosi svakako intenzivirati narednih godina.

Kako ocenjujete saradnju sa državnim institucijama u Srbiji, ima li prostora za unapređenje i u kojim segmentima?

Smatram da su politički odnosi između naših zemalja izuzetno dobri. Ima oblasti u kojima naše zemlje trenutno sarađuju ili su već sarađivale, na primer po pitanju carine, sudstva, kao i u proizvodnji vina. S druge strane, od kada sam došao u Srbiju, nailazim na potpunu otvorenost za saradnju. Svi predstavnici državnih organa sa kojima sam se ovde susreo, pokazali su veliku spremnost i raspoloženost za saradnju. S obzirom na sve to, nadamo se da će se proširiti broj oblasti u kojoj će naši odnosi da jačaju, naročito tamo gde Španija već ima iskustvo koje može da bude korisno za Srbiju. Neke od tih oblasti su poljoprivreda i organizovanje poljoprivrednih zadruga, razvoj i upravljanje infrastrukturom, carinska politika, upravljanje otpadom i vodom u gradskim sredinama, ali i mnoge druge.

Da li je nešto od naših lokalnih proizvoda privuklo Vašu pažnju i šta bi prema Vašem mišljenju od naših proizvoda moglo da pronađe svoje mesto na španskom tržištu?

Od prvog dana sam prijatno iznenađen kvalitetom prehrambenih proizvoda u Srbiji, na primer mesom, mlečnim proizvodima, proizvodima od žitarica, voćem, kako u sirovom obliku tako i njihovim prerađevinama. Neki od ovih proizvoda se već prodaju u zemljama Evropske unije, pa bi možda mogli da se nađu i u Španiji. Osim prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, Srbija izvozi u Španiju i druge industrijske proizode, kao što su nameštaj, gume za motorna vozila, proizvodi od plastike, papir… Verovatno će ovih proizvoda biti i više, s obzirom na porast direktnih stranih investicija.

Da li ste zadovoljni pozicijom španskih vina na tržištu Srbije i uopšte, na globalnom nivou?

Veoma sam zadovoljan, jer je Španija jedan od lidera u proizvodnji, a i naša vina su sve popularnija na globalnom tržištu. Takođe, sve je više vrhunskih španskih vina koja su prisutna u celom svetu i koja dokazuju da je Španija ne samo jedan od najvećih, nego i jedan od najkvalitetnijih vinskih regiona na svetu. Mi smo na prvom mestu po površini zemljišta pod vinogradima, koje ukupno premašuje milion hektara. Kada govorimo o proizvodnji grožđa, Španija je na petom mestu u svetu a to je, pre svega, zato što se uzgajaju starije sorte, koje manje rađaju i koje daju plod manje veličine. Inače, u Španiji postoji više od 600 sorti grožđa, od kojih su najpoznatije tempranillo, garnacha i monastrel od crnih, a albariño, viura i verdejo od belih sorti.

U cilju povećanja kvaliteta, klasifikacija španskih vina i regiona urađena je vrlo striktno i u skladu sa najnovijom regulativom EU. Trenutno su vina podeljena u nekoliko kategorija, počev od najniže: VDM, VDIT, VCIG, Vinos do Pago, DO i DOC. Poslednje dve kategorije su vina sa zaštićenim geografskim poreklom i kvalitetom, što je kategorija PDO po regulativi Evropske unije, a trenutno u Španiji postoji sedamdeset oblasti u kojima mogu da se proizvode ova vina. U najvišoj kategoriji DOC nalaze se samo vina koja dolaze iz regija Rioha i Priorat. Španski vinogradi prostiru se na 641.784 hektara, a trenutno je aktivno 6.355 vinarija. Po proizvodnji vina Španija je na trećem mestu u svetu, ali je na prvom mestu po obimu izvoza i zauzima 23% svetskog tržista. Po vrednosti izvoza, Španija je treća na svetu, sa udelom od 9%.

Trgovinska razmena između Španije i Srbije u vinskom sektoru još uvek je skromna, s obzirom na mogućnosti koje postoje. Iako je Španija ovde među glavnim izvoznicima vina, udeo španskih vina na srpskom tržištu je prilično mali (manje od 2% ukupne količine vina koje se uvozi u Srbiju je iz Španije). Ipak, na srpskom tržištu postoji široka ponuda španskih vina.

Vaših Top 5 španskih vina?

S obzirom na tako veliki broj oznaka kvaliteta, vinarija, sorti grožđa i vrsta vina koje postoje u Španiji, mislim da je nemoguće izabrati samo pet. Ni najbolji stručnjaci se ne bi složili oko toga kojih pet bi trebalo izdvojiti. S druge strane, smatram da je sklonost ka jednom ili drugom vinu vrlo lična, subjektivna stvar. Poručio bih u ime Ambasade Španije da treba upoznati španska vina. U Srbiji su ona možda najpoznatija po regionima kao što su Rioha ili Ribera del Duero, ali Španija ima još nekoliko vrlo kvalitetnh regija. Neke od njih su već prisutne sa svojim vinima na srpskom tržištu, na primer Toro, Castilla-La Mancha, Rueda, Alicante, Penedés i Cava, a moguće je da će se i neka druga uskoro pojaviti. Napomenuo bih da španska vina, u svim aspektima mogu da pariraju najboljim svetskim vinima i nadam se da će u budućnosti ljubitelji vina u Srbiji moći da uživaju u sve većem broju vrhunskih španskih vina.

Da li imate omiljeno srpsko vino?

U Srbiji sam vrlo kratko, tako da nisam imao dovoljno prilika da probam mnogo vrsta vina, ali sva koja sam do sada probao su mi se svidela, na primer Aurelius Vinarije Kovačević, zatim vina vinarije Radovanović, pa Cuvée No. 1 iz Vinarije Zvonko Bogdan, a zahvaljujući saradnji sa Srpskom vinskom akademijom i magazinom Wine Syle u okviru master classa Wine Point 2.0 imao sam priliku da probam još dobrih vina, kao što su Kremen Kamen vinarije Matalj, Onyx vinarije Cilić, vino od autohtone sorte prokupac vinarije Ivanović i druga.

Kako izgledaju planovi Ekonomskog odeljenja Španije u narednom periodu, da li možemo da očekujemo neku novu špansku kompaniju u Srbiji?

Planiramo da unapredimo bilateralnu saradnju tako što ćemo da nastavimo da promovišemo španske proizvode i da tražimo nove mogućnosti i oblasti za poslovanje naših firmi, a na obostranu korist. S tom idejom trenutno pravimo planove za iduću godinu. Sigurno je da ćemo opet učestvovati na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu i predstaviti se sa našim Paviljonom Španije. Osim toga, organizovaćemo razne aktivnosti u cilju promocije španskih vina koje upravo osmišljavamo. Što se tiče drugih sektora, nadamo se da ćemo moći da organizujemo dolazak jedne veće delegacije predstavnika španskih firmi, ali još uvek ne znamo tačan datum te posete. Nezavisno od ovih i drugih aktivnosti, vrlo je verovatno da će se narednih godina povećati broj španskih firmi u Srbiji, s obzirom na pozitivan trend u srpskoj ekonomiji i na sve veću povezanost Srbije sa Evropskom unijom i sa drugim tržištima, kao i na evropske fondove koji stoje Srbiji na raspolaganju u oblastima infrastrukture, poljoprivrede i tehničke pomoći.

A neku novu vinariju?

Sigurno je da će doći još vinarija. Zapravo, španske vinarije nas često pitaju za savet u vezi sa srpskim tržištem i njihovi predstavnici dolaze ovde u posetu. S druge strane, uočili smo da postoji zainteresovanost uvoznika u Srbiji da se više uključe u prodaju španskih vina. Trenutno uspostavljamo kontakte u tom smislu, tako da će uskoro biti nekih novih španskih vina na srpskom tržištu. Tržište vina u Srbiji raste, ali španska vina ne zauzimaju mesto koje smatramo da bi trebalo da imaju. Ako bi se i dalje održala ovakva zainteresovanost sa obe strane, bilo bi logično očekivati da će španska vina da budu sve prisutnija u Srbiji.

Kako Vam se dopada život u Beogradu, kako provodite slobodno vreme, koji su Vam omiljeni specijaliteti, mesta za izlazak…?

Tek smo tri meseca u Srbiji, ali meni i mojoj porodici se sviđa život u Beogradu. Grad je vrlo prijatan, nije preterano veliki, ima lepih mesta, mnogo zelenila i ima raznovrsnu ponudu restorana visokog kvaliteta. Volimo da se prošetamo centrom grada, kao i Dedinjem, gde živimo. Ja volim porodični život i slobodno vreme uglavnom provodim sa ženom i decom. Trudim se da budem fizički aktivan i trenutno idem na trčanje, ali volim da igram tenis i nadam se da ću se uskoro vratiti tom sportu. Osim toga, čitam i volim da uživam u dobroj hrani. Što se tiče ovog poslednjeg, otkrili smo dobre restorane u Beogradu, kao što su Jerry, Lovac, Na ćosku, Marinada, Franš, Dva jelena, Savanova, Lavash, Mala fabrika, Manufaktura i drugi. Imam prilično klasičan gastronomski ukus, tako da u Srbiji uživam u ukusnom mesu i dobrom vinu, mada sam nedavno uživao u odličnoj paelji i kvalitetnom vinu iz regiona Rueda u restoranu Milagro.

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Business Club and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Milutin Gec
Jasna Terzić, Erste Bank
Jens Bernardo Helmbek

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS