S verom u prokupac
Svega jedan hektar porodičnih vinograda bio je dovoljan mamac za Radovana Đorđevića da se nakon završenih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na Odseku za prehrambenu tehnologiju vrati u svoj rodni Aleksandrovac. Nakon nekoliko godina, 2011, zvanično osniva vinariju Čokot, a zatim započinje i saradnju sa vinarijom manastira Bukovo u Negotinu, gde i danas radi kao enolog. Uporedo sa proizvodnjom vina nastavlja da se bavi i naukom – 2016. doktorirao je na istom fakultetu na Katedri za tehnologiju vrenja i učestvovao je u nekoliko internacionalnih stručnih projekata u inostarnstvu koje je finansirala EU.
Tokom ovih nekoliko godina Radovan Đorđević pametno je koristio stečeno znanje, eksperimentišući sa vinom koliko god su mu uslovi to dozvoljavali – njegov najbolji eksperiment, istoimeno vino od sorte prokupac, publika je odlično prihvatila, asa belim vinom od tamjanike čini se da je utvrdio reputaciju momka koji srpskoj vinskoj sceni nudi preko potrebnu dozu autentičnosti.
- Vaše prvo vino bilo je?
Experiment Prokupac, 2011. godine, i ukupno sam tada proizveo 644 boce.
- Vaše vino sa kojim ste najviše zadovoljni u dosadašnjoj karijeri?
To je upravo ovo vino, Experiment Prokupac.
- Da li biste svoj pristup vinarstvu opisali kao tradicionalistički ili modernistički?
Reći ću “tradicionalistički sa modernističkim pristupom”. Pošto ne posedujem savremenu opremu za proizvodnju crvenih vina, nisam imao mnogo izbora nego da se odlučim za tradicionalan način proizvodnje. Ako se ne poseduju dobri uslovi i oprema za proizvodnju crvenih vina, onda nema smislani primenjivati savremene metode. Dakle, proizvodim vino tradicionalnim metodama i samo usmeravam vino, odnosno pomažem mu da ide “pravim putem“.
- Da li je i koliko je teško pomiriti lični stil sa aktuelnim vinskim trendom?
Uopšte nije lako, jer je na kraju ipak najvažnije da se proda vino koje ste proizveli. Nemate mnogo izbora,pogotovo ako se u vinski biznis uđe bez zaleđine, odnosno novca.
- Vino nekogod vaših domaćih kolega koje vam se posebno dopada?
Recimo, No ½ vinarije Ivanović. Snažno vino, strukturno, dobar sklop lokalne i internacionalnih sorti. Pomenuo bih još jedno vino iz Župe, a to je rizling Enigma vinarije Mihajlović, skroz atipično vino za župski kraj, veoma zanimljivo, jako podseća na nemačke rizlinge.
- Koja faza u procesu proizvodnje vina je najizazovnija za vas?
Pošto se dobro zna da se vino proizvodi u vinogradu a ne u podrumu i pošto proizvodni proces vina započinje u proleće kada kreću radovi u vinogradu, to je ujedno i najizazovnija faza, rekao bih, za svakog vinara, ne samo za mene. Dakle, rad u vinogradu – način rezidbe i kontrola prinosa grožđa.
- Sa kojom sortom je najlakše, a sa kojom je najteže raditi?
Teško je odgovoriti konkretno na ovo pitanje, jer svaka sorta ima neke svoje karakteristike i specifičnosti, ali ako bih morao da odgovorim konkretno, crna tamjanika mi je najteža za rad, a merlo najlakša. Merlo je jako zahvalna sorta, kako za gajenje tako i za proizvodnju vina i daje jako dobre rezultate u Srbiji čak i u lošijim godinama. Ako imate dobar kvalitet grožđa, onda neće biti nikakvih problema u vinifikaciji. Crna tamjanika je prilična nepoznanica za vinare i ne mogu da se nađu nikakve informacije u literaturi o karakteristikama ove sorte. Mi smo u Bukovu 2013. godine odlučili da proizvedemo crveno vino od 100 % tamjanike, da vidimo šta može da iznese ta sorta i bili smo prilično razočarani. Dobili smo vino veoma lepog i intenzivnog muskatnog mirisa,ali sa bojom rose vina! Crna tamjanika ima veoma nestabilan antocijanski sklop koji je teško očuvati tokom proizvodnog procesa i upravo na tom polju treba mnogo da se radi i istražuje, ne bi li se pronašao način da se bojene materije nekako zadrže u vinu.
- Omiljena vinska sorta?
Subjektivan sam, pa ću reći prokupac! Uz prokupac sam odrastao i posvetio sam mu se i kasnije, kako u vinogradu tako i u podrumu, pa mi je prirastao za srce.
- Vinsko putovanje koje ne možete da izbrišete iz sećanja?
Jug Italije, Sicilija i Bazilikata. To je ostavilo vrlo jak utisak na mene, zbog izuzetno zanimljivog prirodnog okruženja i zbog pristupavinu koji neguju tamošnji vinari.
- Vinsko putovanje o kojem maštate?
Još uvek nisam bio u Bordou, bilo bi lepo otići tamo…
- Najlepša strana vinarstva je?
Najlepša strana je kada vidite da vino ispunjava svoju namenu, kada vidite veselo društvo sa čašom vašeg vina na stolu.
- Najmanje lepa je?
Opet ću se osvrnuti na vinograd, konkretno na elementarne nepogode, to mi najteže pada.
- Da niste enolog, čime biste se bavili?
Verovatno opet proizvodnjom vina, samo se ne bih zvao enolog, već, recimo podrumar ili vinar, mada, i sada volim radije da kažem za sebe da sam vinar.
- Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je?
Uf, to je teško reći, ali neka bude rajnski rizling selekcija iz podruma Rudi Wiest iz doline Rajne. Kada sam ga pio ostavilo je na mene fantastičan utisak, ne znam kako bi to sada izgledalo.
- Da možete da birate, Vaša vina bi podsećala na vina koje svetske vinarije?
Možda će zvučati previše pretenciozno, ali ja bih da kreiram neki svoj stil, autentičan i ne bih voleo da moja vina liče na vina nekih svetski poznatih vinarija.
- Prokupac je izgleda Vaša velika strast. Gde su krajnji dometi ove sorte?
Sigurno je da prokupac ima veliki potencijal kao sorta za proizvodnju kvalitetnih crvenih vina i kao potencijalni srpski brend. Ona zahteva mnogo pažnje u vinogradu, ali ako se dobije kvalitetno grožđe, a što je svakako moguće, onda samo kasnije trebato pretočiti u vino i uspeh će biti zagarantovan. I sam sam bio skeptičan o dometima ove sorte kada sam ozbiljnije počeo da se bavim proizvodnjom vina, ali sada više nemam dilemu.
- A Župe?
Sporo se razvijamo i nismo dovoljno kolektivno radili na promociji Župe, a to je jedna od najpoznatijih vinskih regija u bivšoj Jugoslaviji. Potencijal postoji, i to veliki, samo je pitanje kada će on biti iskorišćen. Župa može da iznedri crvena vina svetske klase, a takođe može da postane atraktivna i kao turistička destinacija.
- Najveća vrlina prokupca je?
Jedinstvenost, rekao bih. Ne može da se kaže da podseća na ovu ili onu sortu, jednostavno je autentičan i sam za sebe.
- A mana?
Mnogo posla u vinogradu. Zahteva mnogo više pažnje i nege u odnosu na druge sorte.
- Šta po Vama čini stil vina vinarije Čokot?
Kao što sam i rekao negde na početku, mi vinu samo pomažemo, usmeravamo ga na pravi put. Rekao bih da je sortnost vina u prvom planu i refleksija podneblja iz kojeg dolazi grožđe.
- Najbolje belo vino vase vinarije je?
Sigurno naša nova etiketa, Radovan tamjanika, belo vino proizvedeno 100 % odtamjanike fermentacijom u drvenim buradima i negom na talogu. Nije toliko zastupljeno na tržištu, jer se proizvodi u malim količinama.
- Najbolje crveno vino vinarije?
U pripremi je nova etiketa, Radovan prokupac, selekcija najboljih grozdova prokupca iz starih vinograda. U pripremi su vina iz berbe 2015, koja ćese na jesen pojaviti na tržištu.
- Najbolja berba u istoriji vinarije Čokot?
Rekao bih da će 2017. biti istorijska, mada to još uvek nije opipljivo. Od ovih pređašnjih, ako možemo za nas da kažemo “istorijska“ jer smo vrlo mlada vinarija, rekao bih 2013.
- Najveće vrline srpskog vinarstva su?
Posle dužeg perioda, može se reći da je odnos prema vinu na zavidnom nivou. Značajno se napredovalo u podizanju nivoa kvaltieta vina i kontinuirano se radi na tome.
- Najveće mane srpskog vinarstva su?
Trebalo bi da zasadimo još mnogo vinograda i da proizvodimo mnogo više vrhunskih vina.
- U kom pravcu vidite razvoj srpskih vina u narednih pet do deset godina?
Sigurno će se nastaviti sa kontinuiranim podizanjem nivoa kvaliteta i podizanjemsvesti potrošača vina, recimo da ulazimo u logaritamsku fazu.
- Tri razloga zbog kojih bi trebalo da volimo vina vinarije Čokot?
Dobar kvalitet, pristupačna cena, autentičnost vina.
- Kako vidite vina vinarije Čokot u narednih 10 godina?
Nastavićemo sa razvojem, rekao bih da je naš podrum u istoj fazi kao i vinarstvo u Srbiji – očekujem da ćemo nastaviti sa podizanjem nivoa kvaliteta i obima proizvodnje vina.
Leave A Comment