Vinski blickrig

Sklonost vinara da romansiraju porodične vinske tradicije često ne zna za granice, pa tako oni veštiji, bildujući sopstveni vinski DNK, bez ikakvih problema umeju da prekroje svoje porodično vinsko stablo, da pripišu sebi vinograd kao mesto rođenja ili da skuju mit o nekakvoj drevnoj vinskoj formuli samo njima znanoj. S druge strane imate ljubitelje vina, koji po pravilu vole dobru priču, a dobra priča ne bira – jednako dobro zna da proda i loše i dobro vino. I eto vam je jedna, što bi se reklo, zaokružena priča. Postoje i neki drugi stilovi javnog nastupa na vinskoj sceni, na primer, oni brutalno iskreni, koji počinju pomalo dosadno: “Pre nekoliko godina odlučili smo da osnujemo vinariju, a ubrzo je veličina ulaganja prerasla u nešto što je postalo za nas ozbiljan biznis.“ Šta kažete? Reklo bi se da se ovakav nastup ne isplati? Verovatno, osim ako vam se, kao u slučaju vinarije Lastar, desi da već prva berba bude kao iz snova, zatim osvojite preko dvadeset prestižnih nagrada za svoja vina na važnim internacionalnim takmičenjima, pa da onda vaša vina s lakoćom osvoje simpatije stručne, ali i one lakše vinske publike; i sve to u godinu dana. U tom slučaju, stvari se komplikuju…

 

Ovde nije kraj komplikacija sa vinarijom Lastar, smeštene u Sekuriču, nedaleko od Rekovca, varošice u okviru Levačkog vingorja; geografski – svi u Šumadiji, a po domaćim vinskim zakonima u rejonu Tri Morave. Na sve to, kada se usudite da istovremeno obnavljate stare, sadite nove vinograde, podižete vinariju, da u danu kada to završite imate i prvu berbu, zatim prijem grožđa, preradu… dobar plan je dobrodošao. Ipak, sve te zavrzlame nisu omele planove osnivača vinarije Radeta Milića i negovog tima. A kad oni naprave plan, tako se ispostavilo – prostora za greške gotovo da nema. U njihovoj vinskoj računici nema nepoznanica i stranputica, a pritom ne manjka ni romantike, ni ljubavi, a posebno za vino. Ispostavilo se da im je plan bio više nego dobar, izbor enologa takođe, a godina još bolja, pa možda i ne čudi vinski blitzkrieg koji je vinarija Lastar ostvarila na domaćem tržištu. A da, bilo je nešto i u vinogradu…

Vinogradi vinarije Lastar smešteni su na idiličnoj poziciji Gaj, retko viđenom amfiteatru, pozornici na kojoj je nekada nastupalo 40 hektara vinograda. Reč je o lokaciji na kojoj je još sedamdesetih godina Rubin posadio vinograde za svoje potrebe, a seljaci se obavezali na proizvodnju grožđa i brigu o njima.

Na pomenutoj poziciji danas je 16 hektara novih i starih zasada u vlasništvu vinarije Lastar. Pored toga vinarija ima u dugorčnom zakupu 6,5 hektara manastira Preradovac. Od starih, ostalo je nešto pino noara iz 1976. godine. Priča se da to pinoa što je opstalo, daje najbolje što od ove sorte može da se pronađe u Srbiji. Kada je u pitanju pino noar, ambicije i ljubav su velike, želja vinarije je da im vina, baš kao i ona od sorte šardone, budu urađena u najboljem maniru Burgundije. A tome je prethodila ozbiljna priprema, izabrali su četiri klona sorte pino noar za koja su istraživanja pokazala da će dati najbolje rezultate. Sličnu stvar uradili su i sa ostalim sortama – chardonnay, sauvignon blanc, viognier, riesling, cabernet franc, merlot.

Osim pino noara, u starim vinogradima bio je zasađen i rizling, pa su ga Lastari obnovili. Kažu: „Obe sorte su vrlo osetljive i zahtevne i prija im hladniji klimat. Velika razlika u temperaturi između dana i noći omogućava grožđu da sporije sazreva i tako sačuva aromatiku, da da bogate arome. Fenolna zrelost prati onu tehnološku i retko se desi da pobegnu šećeri, tako da ne čudi odličan balans aromatike, kiselina i šećera u praktično svim našim vinima. Zemljište na poziciji Gaj je glinovito sa slojevima peska i krečnjaka, koji teraju lozu da ide duboko, a što se reflektuje kroz kompleksnost vina i specifičan stil. Kada su kopani temelji vinarije, na deset metara dubine pronašli smo koren vinove loze“.

Vinarija je smeštena u samom centru vinograda, najudaljenija tačka od vinograda je na 800 metara, građevinski i proizvodno besprekorno projektovana. Proizvodnja je postavljena po sistemu gravitacije, na tri nivoa, tako da se sve radi pomoću slobodnog pada, bez pumpi. Prema Radetovim rečima, sve je podređeno enologiji, kvalitetu proizvodnog procesa i, naravno, budućih vina: “Oprema je zaista vrhunska, nemamo ni najmanjih problema ni u proizvodnji ni u preradi. Hladnjače su kapaciteta 10 tona i obezbeđuje nam neometan rad svakog dana tokom berbe. Prese su takođe vrhunske, a tu je i naš ponos – dva vinifikatora italijanske firme Ganimede, koji funkcionišu po principu promena pritiska, pa zahavljujući njima ne moramo da koristimo pumpe već sve funkcioniše po sistemu spojenih sudova. Taj proces je prilično nežan i ovi vinifikatori najbolje čuvaju naš pino noar, a koji inače ima veoma osetljivu pokožicu“.

Na najnižoj tački vinarije, na trećem nivou ispod zemlje, smešten je velelepni barik podrum i arhiva. Podrum je trenutno kapaciteta 150.000 litara. Crvena vina odležavaju u barik buradima a bela u većim, onim petstolitarskim. Podrum vinarije bio je i završna kota našeg druženja i mesto na kojem smo zajedno sa ostatkom Lastarovog tima degustirali njihova vina.

Vina ove vinarije na tržištu nastupaju u dve kategorije: klasična linija Lastar i premium linija Triangl. Našu priču je započelo uvodno vino Lastar Riesling – šarmantno, lagano, sveže, tokom proizvodnje planski se ostavlja malo više zaostalog šećera zbog intenzivnih kiselina. Sledeće vino, Lastar Tamjanika, po strukturi je vrlo specifično. Za kratko vreme izazvalo je brojne pozitivne reakcije na vinskoj sceni, a krasi ga tipična intenzivna aromatičnost muskata iz hladnih područja i obdarena je dahom prirodne svežine, slične onoj kao kod rizlinga.

Zatim je na red došlo možda i najpopularnije vino vinarije, takođe višestruko nagrađivani Chardonnay Lastar – kremast, pun, zaokružen, sa aromatikom Starog sveta, asocira na Burgundiju, posebno na one toplije delove, Maconnay, Chalonnaise…

Dobra vina i ogromna količina stručnih informacija koje su nas bombardovale pretili su da postanu prava „vinska napast“, ali tek onda je usledila prava vinska avantura – probali smo nešto što će u budućnosti da se pojavi kao kupaža sorti sauvignon blanc i viognier. Probali smo ih zasebno i predvideli im lepu budućnost.

Degustaciju smo nastavli uz lepršavi Lastar Rose, a onda je počela ozbiljna vinska predstava, koju je otvorio Triangl Chardonnay – kompleksno, puno, kremasto, vino ogromnog potencijala, o kojem će verovatno tek da se priča. Reč je o takođe više puta nagrađivanom vinu, što vlasnika Radeta čini ponosnim, ali i iznenađenim: „Rezultati i priznanja koja smo dobili su nas iznenadili, s obzirom na to da smo na samom početku. Nemam vinsko poreklo, ali sam veliki ljubitelj vina i vinariju ne posmatram samo kao čist profit. Vino je definitivno ljubav koju mi iz Lastara delimo sa vama. Moj primarni zadatak je da objedinim i organizujem kompletan tim, da obezbedim da svako od njih da svoj maksimum i da pokaže šta zna. Ćerka Sofija je takođe uključena, trenutno studira Prehrambenu tehnologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a usavršavanje će da nastavi na čuvenom Univerzitetu u Dižonu“.

Degustaciju u Lastarovom podrumu završili smo u velikom stilu – sa mezimcem i ponosom vinarije, vinom Pinot Noir 2015. Iako je već okićen medaljama, u vinariji očekuju da zablista u punom sjaju tek u narednih šest meseci. Divne je, bistre rubincrvene boje, na mirisu pokazuje sve one tipične voćne note za sortu pino noar (likerasta višnja, trešnja, jagoda i malina). Moćno, a istovremeno i elegantno i lagano, mekih svilekanstih tanina. Inače, od njima omiljene sorte u vinariji Lastar imaju velika očekivanja, pre svega od onog iz 2016. a posebno od pino noara iz aktuelne berbe 2017. Kako kažu, imali su sreće, zaobišao ih je i mraz, i grad, „čuvena“ kiša iz aprila ispirala je cvetove i izvršila je prinudnu redukciju prinosa. Ukratko, imaju sve uslove za jedan veliki budući Triangl Pinot Noir. Dok smo uživali u pinou iz 2015, stigla je jos jedna nagrada, ovoga puta iz Nemačke. Nakon dve bronzane medalje, sa Decantera u Londonu i BIWC-a u Sofiji, Pinot Noir se okitio i srebrnom medaljom na internacionalnom takmicenju Mundus vini. Kladimo se da tu nije kraj, jer za Lastar velika vinska igra nije ni počela, ovo dosada bilo je samo zagrevanje.