Decenija vinskog egzibicionizma

Ako bi se organizovao mini-kviz „Vinska Srbija“, tačan odgovor na pitanja ko je najaktivniji na sajmovima, koja vinarija je najlepša, ko ima najzgodnije promoterke i najbolju atmosferu na štandovima, ko organizuje najbolje vinske žurke i najdomaćinskije posete vinariji, verovatno bi bio Vinarija Zvonko Bogdan. To sigurno ne bi bilo moguće da nema i odličnih vina iz ove kuće, i zato posle deset godina Vinarija Zvonko Bogdan važi za jedno od najmarkantnijih vinskih imena u regionu

 

Plan je bio jednostavan – napraviti ozbiljnu vinariju i zasesti na vrh vinske Srbije. To je podrazumevalo velike investicije, ali podjednako je bilo važno imati i jasnu viziju kako da se stigne do tog cilja. „Pa dobro, hajde da udružimo snage“, rekao je Lajoš Čakanj, iskusni dugogodišnji poznavalac ugostiteljstva, sedeći sa svojim sinom Andorom i dvojicom prijatelja koji su se savršeno uklapali u ovu prijateljsko-vinsku priču (Marko Dulić Cile svojim velikim poznavanjem i strašću prema vinu, dok je legendarni pevač Zvonko Bogdan doneo poželjnu dozu poetike objedinjujući salaše, vojvođansku tradiciju, konje, pesme i vino). „Napravićemo vinariju u jednom autentičnom dvorcu, tipičnom za ove krajeve, raspitaćemo se gde može da se nabavi najbolja oprema za proizvodnju i angažovaćemo arhitektu koji razume da je vino umetnost. Taj dvorac mora da odiše stilom, da bude autentičan, istovremeno i impresivan i prijatan. Naći ćemo nekog ozbiljnog enologa, ako treba dovešćemo nekog Nemca za bela, a Francuza za crvena, vina moraju da budu vrhunska, bez toga ne vredi ništa“. Ovo je samo jedan od vrlo mogućih scenarija za priču o nastanku Vinarije Zvonko Bogdan na Paliću; kako god da je bilo, ubrzo je pored Palićkog jezera, na lokaciji Ludaš, niklo zdanje koje je još uvek jedno od najatraktivnijih na vinskoj mapi Srbije, pa i šire.

Idealna lokacija za vinograde odmah je stavljena u funkciju, pa je nedavno ovo peskovito-glineno tle izbacilo svoju sedmu, kažu možda i najbolju berbu. Pravo kroz školski održavane vinograde put vodi do impresivnih vrata u duborezu, koja se po težini možda jedino mogu uporediti sa onim na zgradi Pravnog fakulteta u Sarajevu (govorilo se da je na tom fakultetu bilo najteže da se otvore vrata). A iza njih, čeka vas scenografija za film Kad vino govori, Umetnost vina ili već neki sličnog naziva. Umetničke slike poznatog slikara Eugena III Kočiša, inače velikog prijatelja ove kuće, fino dekorišu celo zdanje vinarije. Po koji umetnički izrađen svećnjak i luster, pa dašak duha modernog dizajna oličenog u staklenim vratima kroz koja se iz degustacione sale pogled zakucava pravo na nove francuske barik buriće… Ako bi čovek hteo da ignoriše vino i samo da uživa u ambijentu, mogao bi to bez problema, otišao bi mu ceo jedan dan na to. A, ako bi hteo da uživa u vrhunskim vinima, e, onda bi mu trebalo i dva dana!

Imaju ovde mnogo toga da ponude. Nije to samo već etablirani Cuvee No.1, tu je i Život teče, pa Osam tamburaša… i, nažalost zapostavljeni, Pinot blanc. Ploveći kroz ravnicu uz prizvuk tamburica, sa etiketama koje prate artističku notu vinarije, ova vinska priča razliva se u brojne rukavce. Baš kao što i naziv vina kaže – čini se kao da život teče; od Moja mala nema mane do minimal tehna i electroduba; od osnovnog, komercijalnog šardonea Osam tamburaša pa do Icon crveno, vina za odlikaše; od tradicionalnih vojvođanskih gastro delicija u domaćinskoj, svečanoj atmosferi restorana vinarije pa do gaženja do ujutru kroz gužvu ispred pomahnitalog di-džeja, na žurkama o kojima se priča, onima koje počinju onda kad se završavaju, kojih se ili ne sećate uopšte ili ih još dugo, dugo pamtite.

Vino je zabava, zabava je vino, posao je zabava, zabava je posao… neki su od slogana koji su očigledno prisutni u malom mozgu ljudi iz prodajne armade ove vinarije, vidi se to po njima. A publika? Oni stariji zalepili su se za ime ove vinarije i poetiku koju simboliše Zvonko Bogdan, a oni mlađi za jedan moderan izraz i glamur koji prati ovu vinariju… Dobro, možda i za njihove već čuvene promoterke. A svi zajedno, za vrhunska vina i iskreno, domaćinsko gostoprimstvo koje je vizitkarta ove vinarije.

I na kraju, kad podvučemo crtu, šta je danas Vinarija Zvonko Bogdan? Pa recimo, jedna ozbiljna vinska mašinerija u svakom segmentu, ali ne ona koja melje samo brojkama i pompeznim nastupima. To je jedna fina mašinerija koja istovremeno pleni i stilom i elegancijom. Jedna glamurozna, takoreći VIP vinarija, a opet, nekako i narodska.

Neko je izgleda, baš pametno, sve to smislio.