Diploma Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, na Odseku za biohemijsko inženjerstvo sa biotehnologijom, bila je za Jelenu Živanović te 2008. godine ulaznica u svet profesionalnih enologa. Njen prvi angažman bio je na poziciji rukovodioca proizvodnje vina u vinariji Aleksandrović, što joj kasnije nije ostavilo mogućnost izbora, osim da nastavi da igra u društvu najboljih. Nakon četiri godine došla je u vinariju Aleksić, na mesto glavnog enologa, čime se slaže poslednja kockica u mozaik Vina sa ženskim potpisom. Zajedno sa sestrama Aleksić, vlasnicama vinarije Aleksić, Jelena Živanović daje ogromnu dozu profesionalnosti, pozitivne energije i šarma domaćoj vinskoj sceni. Njene vinske kreacije godinama unazad zavređuju pažnju i domaće javnosti i žirija na međunarodnim ocenjivanjima, a kako kaže u razgovoru za Wine Style, za vino se zainteresovala već pri prvom kontaktu sa njim: „bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje i postaje sve jača“.
Kad je sretnete u gradu, po pravilu elegantnu i besprekorno doteranu, pomislili biste da je jučerašnji dan provela po buticima, kod kozmetičara… Sigurno ne biste pomislili da je bila pored velikih tankova u vinskom podrumu, ili čak na njima, a najčešće, ona je upravo tamo bila i pažljivo pratila proces nastajanja nekih od najpopularnijih srpskih vina
- Vaše prvo vino bilo je?
Barbara, rose iz berbe 2012, kupaža muscat hamburga 85% i cabernet sauvignona 15%.
- Vaše vino sa kojim ste najviše zadovoljni u dosadašnjoj karijeri?
Crveno vino Kardaš Limited iz berbe 2012. (cabernet sauvignon 100%).
- Da li biste svoj pristup vinarstvu opisali kao tradicionalistički ili modernistički?
Smatram da je jako malo tradicionalnog u današnjem vinarstvu. Ako ne poznajete savremenu opremu, savremenu tehnologiju i ne pratite nova saznanja, počev od uzgajanja vinove loze, preko prerade grožđa pa do finalnog proizvoda, teško da možete da stojite rame uz rame sa velikim imenima iz sveta vina, a ni vina koja stvarate neće biti visoko rangirana. Dakle, moj pristup je modernistički.
- Da li je i koliko je teško pomiriti lični stil i ukus za vina sa stilom i preferencijama onih koje vode vinariju? Kako balansirate između te dve stvari?
Vrlo je jednostavno, ako postoje pre svega poštovanje i poverenje, ako svako radi svoj posao najbolje što zna i ako ste svesni da ste, iako jako važna, u stvari samo jedna karika u lancu. Enolog svakako daje svoj lični pečat, ali treba imati u vidu da vino ne kreira samo on. U taj proces je uključen kompletan tim. Na kraju, svi zajedno moramo da vodimo računa i o zahtevima tržišta.
- Vino nekog od Vaših domaćih kolega koje Vam se posebno dopada? Poslednjih godina sve je više kvalitetnih domaćih vina i sigurna sam da će taj trend biti sve intenzivniji. Teško je da se odlučim za jedno vino… Možda bih izdvojila crveno vino Vinis iz berbe 2012, koje je kupaža merlota i cabernet sauvignona u odnosu 70-30%.
- Koja faza u procesu proizvodnje vina je najizazovnija za Vas?
Svaka faza u postupku nastajanja vina je svojevrsni izazov za enologa. Ako bilo koju od njih ne ispoštujete, nećete dobiti ono čemu ste težili i onda sve pada u vodu, jer najčešće nemate priliku da ispravite grešku. Šansu dobijate samo jednom godišnje, a uglavnom to bude i ređe, s obzirom na to da je svaka godina drugačija, svake godine vam u ruke dođe drugačija sirovina. Ako bih ipak morala neku da izdvojim, neka to bude sam početak procesa – određivanje trenutka berbe grožđa.
- Sa kojom sortom Vam je najlakše, a sa kojom najteže da radite?
Kada imate kvalitetnu sirovinu, nezavisno od sorte, sve je neuporedivo lakše. Najteže je da se radi sa zdravstveno neispravnom, visokoprinosnom sirovinom i sortama koje vas lično ne interesuju, odnosno ne intrigiraju.
- Koja sorta je Vaš favorit?
Sauvignon blanc, sorta sa najraznovrsnijim spektrom aroma, kod koje vas finese dele od uspeha.
- Vinsko putovanje koje ne možete da izbrišete iz sećanja?
Poseta Eperneu, prestonici Šampanje, gde sam imala priliku da stičem znanja o načinu nastajanja mehurića. Osim toga, oduševilo me je i to kako je čovek, koristeći sopstvenu inteligenciju, sve mane i nepovoljnosti svog podneblja preokrenuo u svoju korist, odnosno, učinio ih blagodetima. A onda se ta vina prodaju širom sveta, neretko i po previsokoj ceni. Da ne govorim o prelepim pejzažima, kulturi, tradiciji, svedenosti, prefinjenosti i kreativnosti u svemu.
- Vinsko putovanje o kojem maštate?
Novi Zeland – gde drugo nego tamo gde su, po mojoj skromnoj oceni, najbolji sovinjoni na svetu.
- Vaš idealan outfit za podrum?
Šal, kapa i rukavice, uz obavezan lak na noktima.
- Vaš idelan outfit za vinograd?
Gumene čizme (ili starke) i pantalone, a ostatak zavisi od vremenskih uslova.
- Najlepša strana vinarstva je?
Saznanje da stvarate nešto novo i nepredvidivo, da ste deo jednog, tako jednostavnog i istovremeno kompleksnog procesa; trenuci u kojima osim korišćenja znanja i iskustva zadirete duboko u sebe i služite se intuicijom, nekim svojim šestim čulom.
- Najmanje lepa je?
Penjanje na tank visine šest metara radi provere stanja inertnog gasa, uprkos fobiji od visine; neizvesnost koja se oseti pri kontroli boce penušavca u kojoj je pritisak šest bara – da li će možda čep da popusti baš u tom trenutku; obilazak vinograda u vrelim letnjim danima…
- Da niste enolog, čime biste se bavili?
Proizvodnjom žestokih alkoholnih pića… Ali, jedna sam od onih koji su imali sreće!
- Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je?
Saint Clair Wairau Reserve Sauvignon Blanc 2016, sa Novog Zelanda.
- Da možete da birate, Vaša vina bi podsećala na vina koje svetske vinarije?
Nisam nikada razmišljala u tom smeru. Jednostavno, težim da potencijal grožđa pretočim u vino, po nekom svom unutrašnjem instinktu i iskustvu.
- Šta po Vama čini stil vina Vinarije Aleksić?
Mnogo toga čini stil jednog vina. Pre svega, to su karakteristike podneblja – sastav zemljišta, klimatske prilike, nadmorska visina, ekspozicija vinograda, pravilan odabir sorti, zatim umešnost enologa da sve to prenese u bocu i napravi dobar balans. Verujem da vina vinarije Aleksić imaju to u sebi – tu toplinu juga, dobro uklopljenu u odabrani sortiment i sve to oplemenjeno savremenom tehnologijom, sa posebnim nijansama koje potiču od ženskih ruku.
- Najbolje belo vino Vinarije Aleksić?
Bonaca Limited 2011 (chardonnay 100%).
- Najbolje crveno vino Vinarije Aleksić?
Amanet 2011 (vranac 100%).
- Najveće vrline srpskog vinarstva su?
Kada pogledam unazad desetak godina, koliko se bavim ovim poslom, a i još malo dalje, srpsko vinarstvo proživljava svojevrsnu renesansu, drugu mladost, razvijajući se vrlo raznoliko. Smatram da je to vrlo dobro za konačno pronalaženje sopstvenog identiteta.
- Najveće mane srpskog vinarstva su?
Sujeta!
- U kom pravcu vidite razvoj srpskih vina u narednih pet do deset godina?
Očekujem da se nastavi tendencija podizanja kvaliteta, pre svega u vinogradarskom delu priče, a time i jasnije shvatanje potencijala podneblja i sorti. Srbija će sigurno zauzimati sve bolju poziciju na svetskoj vinskoj sceni, a glavni zamajac će i dalje da budu srednje i male vinarije, kao predstavnici različitih regiona, odnosno rejona.
- Tri razloga zbog kojih bi trebalo da volimo vina vinarije Aleksić?
Svako naše vino je odraz onoga što smo u njemu želeli da postignemo, što je i vizuelno nagovešteno dizajnom same etikete. Svaka nova berba donosi nešto novo, ponekad su to značajne promene stila vina, ali uprkos tome, u boci vas uvek čeka proveren kvalitet i zagarantovan doživljaj. Na kraju, lično mislim da su vina vinarije Aleksić vrlo dobro izbalansirana u pogledu odnosa kvalitet – cena.
- Kako vidite vina vinarije Aleksić u narednih deset godina?
Očekujem da će doći do jasnije segmentacije linije vina, pri čemu pre svega mislim na jasnije izdvajanje određenih vina u top-kategoriju, u čemu će nam, iskreno verujem i sa nestrpljenjem očekujem, pomoći novi zasadi koje planiramo već od naredne godine. Vinarija Aleksić je relativno mlada vinarija, postavili smo jasne i visoke ciljeve, pa u tom smislu očekujem dinamične godine koje su pred nama.
Leave A Comment