Iako se smatra važnim simbolom mađarske vinske istorije, postoje brojni dokazi koji govore da je sorta kadarka u Mađarsku doneta iz Srbije. Nažalost, dok su se Mađari njom intenzivno bavili i ukazivali joj veliko poštovanje, u Srbiji je ona bila skoro potpuno zaboravljena. Kako god bilo, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo vrlo intenzivnog trenda povratka kadarke u srpska vinogorja koji predvodi vinarija Tonković u Bačkim Vinogradima kod Palića
Samo ime kadarka prema nekim dokazima izvedeno je od naziva skadarka, što ukazuje na to da je ova sorta potekla iz okoline Skadra. Nekada je bila vrlo rasprostranjena po centralnoj Srbiji i naročito u Vojvodini, a još uvek se gaji i u Rumuniji i Bugarskoj. Prema nekim izvorima, Srbi koji su se naselili u Mađarsku doneli su ovu sortu našim severnim komšijama. Zahvaljujući mnogim pozitivnim atributima, kadarka je odmah postala vrlo popularna i smatrala se za „nobles“ sortu, a aristokratija je posebno volela ova vina. Nažalost, u Srbiji je ona bila potpuno zapostavljena do pre nekoliko godina, kada je vinarija Tonković odlučila da je vrati i to u velikom stilu. Iako je delovalo pomalo hazarderski, ispostavilo se da je to bila vrlo mudra odluka. Danas, kada su ljubitelji vina širom sveta u sve intenzivnijoj potrazi za lokalnim sortama, kadarka, bila ona izvorno mađarska ili srpska, postaje sinonim za lokalna vina sa severa Bačke.
Što se genetike tiče, prema više izvora, kadarka je rođaka dve autohtone balkanske sorte: prokupca i papaskarasija, koji sa njom dele značajan deo genetskog materijala; papaskarasi je roditelj kadarke, dok su za nastanak sorte papaskarasi zaslužni prokupac i sorta alba imputato. Kadarka najbolje rezultate daje u nešto toplijim regijama sa umereno kontinentalnom klimom i umerenom količinom padavina. Može uspešno da se gaji na različitim tipovima zemljišta, mada joj najviše prijaju ona rastresita, peskovita. Relativno je laka za gajenje, dobro podnosi suše, ali je osetljiva na botritis i na mraz. Vrlo je rodna, pa je za proizvodnju ozbiljnijih vina potrebna striktna kontrola prinosa.
Vina od kadarke odlikuje elegancija, i na mirisu i na ukusu, kao i vrlo specifičan aromatski profil sa izraženim aromama i crnog i crvenog bobičastog voća.
Osnovna vina od kadarke su pitka i dopadljivih, jednostavnih voćnih aroma, dok ona ozbiljnija mogu da razviju priličnu kompleksnost odležavanjem u hrastovim burićima. Bez obzira na to da li su u pitanju jednostavnija, laganija vina namenjena za bržu konzumaciju ili ona odležavala u barik burćima sa potencijalom za duže razvijanje u boci, kadarka daje vrlo elegantna vina koja odišu zavodljivim voćnim izrazom, sa dosta tanina ali vrlo mekanih, nešto punijeg tela i sa umerenim sadržajem kiselina.
Najveći zasadi kadarke u Srbiji nalaze se u vinogradima vinarije Tonković, koja na svojih 10 hektara vinograda gaji isključivo tu sortu. Čitav portfolio od šest vina, ukljujući belo, penušavo, rose, desertno i dva crvena, sastavljen je od kadarke, po čemu je ova vinarija jedinstvena u svetu. Okosnicu ponude čine crvena vina, osnovna linija Fantazija i premijum etiketa Rapsodija.
Fantaziju pre svega odlikuje elegancija, a u intenzivnom mirisu prepliću se note crne trešnje, brusnice, višnje i borovnice, uz miris crnog bibera. Vrlo sveže i pitko vino, mekanih tanina, sa fino doziranim uticajem hrastovih burića. S druge strane, Rapsodija je kompleksnije vino, punijeg tela, čiji je aromatski profil dodatno oplemenjen dužim odležavanjem i to u novim barik burićima. Grožđe za Rapsodiju dolazi iz najboljih delova vinograda, pa je samim tim i ukus vina koncentrovaniji i intenzivniji u odnosu na osnovnu liniju. Idealan je pratilac jela od pačijeg i guščijeg mesa, teletine sa sosom od pečuraka, gulaša, paprikaša…
Kadarka & burići
Da vina od kadarke imaju ozbiljan potencijal za odležavanje pokazalo se i na nekoliko degustacija u organizaciji vinarije Tonković, kada su otvarane boce vina iz 2011, pa sve do ovogodišnje berbe. Čak ni nakon skoro cele decenije vina nisu bila zamorena, već su se fino razvila, što je bilo naročito primetno na mirisu, u kojem su se na tipične sortne voćne tonove lepo nadogradili mirisi kože i duvana. U posebno dobroj kondiciji je kadarka iz berbe 2011. u magnum bocama, a koje mogu da se pronađu u nekoliko specijalizovanih vinskih barova. Odlično se pokazala i berba 2013, dok 2015. pretenduje da bude najbolja berba u ovoj deceniji. Kadarke iz mlađih berbi nude obilje voćnog karaktera i tek nagoveštaj budućeg razvoja, što ide u prilog tvrdnji da ova sorta najbolje od sebe daje tek kada vino dovoljno odleži.
Leave A Comment