Mićo Uzelac

Osnivač i direktor uvozničke i distributerske kuće Enotria

Ako se nađete u grupi od dvadesetak ozbiljnih ljubitelja i poznavaoca vina, velika je verovatnoća da će vas bar jedan od njih pitati „Je l’ znaš Miću Uzelca?“, a onda nastaviti da objašnjava kako je sa njim još devedesetih na Bahusu pio neka dobra italijanska vina.

Po zanimanju ekonomista, Mića Uzelac jedan je od prvih promotera kvalitetnih vina u Srbiji, i upravo je vodeći splav-restoran Bahus bio jedan od pionira u kreiranju moderne srpske vinske scene. Enotriu, firmu za uvoz vina, jednu od prvih te vrste u Srbiji, osnovao je 2005. godine i to, kako kaže, „skromno, uveren da radi pravu stvar”, a nekoliko godina kasnije, otvaranjem vinoteke Srpska kuća vina, kao da je na neki način zaokružio svoj vinski CV. Ne bi bilo preterano reći i da vino Marina Cvetić italijanske vinarije Masciarelli, čiji je uvoznik Mića Uzelac, dobar deo svoje izuzetne popularnosti na srpskom tržištu duguje upravo njemu.

„Moja ugostiteljsko-vinska biоgrafija započeta je 1990. godine, kad sam dobio posao u beogradskom hotelu Hyatt, što je za mene bila velika škola, ne samo u smislu biznisa i iskustva, već sam tada usvojio jedan potpuno drugačiji način razmišljanja, koji se reflektovao ne samo na posao, nego i na odnos prema ljudima, na neke moje lične stavove, postavljanje ciljeva, životnih i poslovnih odnosa, postavljanju ciljeva i posvećenosti. Krajem devedesetih dobio sam priliku da vodim restoran Club Bahus, što je bio još kompleksniji izazov, bilo je to inače jedno vrlo zahtevno vreme…

Prirodom posla, sve vreme bio sam aktivan na vinskoj sceni. Svedok sam početka razvoja modernog srpskog vinogradarstva i vinarstva, kao i sadašnje dvadesetogodišnje (re)evolucije, od Rozea vinarije Neštin 2001. godine pa do četiri zlata za srpska vina na Decanterovom ocenjivanju prošle godine!”, kaže za Wine Style Mićo Uzelac.

Kako opisujete danasnje tržište vina u odnosu na njegove početke, u raznim aspektima?

Značajno je razvijenije, sa prilično dobro definisanom ponudom, prodavci/konobari, ali i kupci/gosti su neupredivo edukovaniji, spremniji i otvoreniji za nove ukuse i iskustva. Tržište (konzumenti) su prešli dug put za relativno kratko vreme – setimo se vinske ponude, izbora čaša i znanja o vinu pre samo petnaest godina. Bilo je neuporedivo skromnije.

Šta su trenutno najpozitivnije stvari na našoj vinskoj sceni?

Mogućnost izbora – i domaćih i uvoznih vina. Definitivno više nemamo pravo da se žalimo na nedostatak ponude: prisutne su razne sorte, stilovi, regioni, cenovne kategorije…

Zainteresovanost mladih ljudi za bavljenje proizvodnjom vina i radom u vinskom sektoru.

Šta su najveći nedostaci?

Nepostojanje adekvatne regulative za ograničavanje uvoza jeftinih vina, kao i regulative za uvoz vinskog grožđa – ni jedno ni drugo ne doprinose ničemu dobrom za domaće tržište i ekonomiju.

Domaća vina u odnosu na strana – kako je bilo nekad, a kako sad?

Nekako, spletom srećnih okolnosti, rasle su domaće vinarije, ponuda uvoznih vina i domaća vinska publika (za koju se sa uvažavanjem mora reći da danas ima kredibilitet). Generalno, uvozna vina, ako su kvalitetna, doprinose i domaćoj publici da se upozna sa ostatkom vinskog sveta i domaćim vinarima da se uporede sa starijim i razvijenijim vinskim nacijama.

 Najbolje vino koje ste ikad probali?

• Prokupac Ivanović iz 2003, koje je nagovestilo šta nas sve čeka u budućnosti srpskog vinarstva.
• Mouton Rotschild iz 1983.

Vinarija koja je ostavila najveći utisak na Vas?

• Tenuta San Guido, zbog kvaliteta vina, kao i zbog uticaja koji ima u svetu vina i zbog brige o prirodi i okruženju u kojem gaje grožđe.
• Cerreto, jer je osim izvanrednih vina, sama vinarija čudesan arhitektonsko-tehnološki poduhvat.

Vinska anegdota koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Stariji sugrađani koji su me na početku bavljenja wine-shopom grdili zbog promene zapremine boca (uvek je vinska boca bila 1 litar 🙂 ).

Koga biste od kolega sa vinske scene voleli da imate u svom timu?

Trik-pitanje na koje ne mogu da dam odgovor, ali svakako mogu da iskažem poštovanje prema većini kolega i pohvalim poslovnu etiku, energiju i  upornost. Koliko god posao kojim se bavimo izgledao zabavan i lagodan, istovremeno traži posvećeni rad i znanje.

Da ste milijarder, kojih pet vina biste obavezno imali u svojoj kolekciji?

Nemam liste ni neke posebne želje,  s vremenom shvatiš da su važniji ljudi sa kojima bi želeo da provedeš vreme uz dobru bocu vina i krišku sira. I mi smo kao vino, samo što sve životne berbe sabiramo u jednu bocu – nas same, a porodica i prijatelji nam tu dođu kao sunce i zemlja.

 Kako vidite domaću vinsku scenu za pet godina?

Ne mnogo drugačiju od današnje (osim ako ne uđemo u EU), vino će biti skuplje, konkurencija na domaćoj sceni će postati ozbiljnija, manji vinski regioni iz sveta bi trebalo da postanu interesantniji kupcima…

Kada biste mogli da se vratite 30 godina unazad, sta biste  uradili drugačije u Vašem vinskom poslu?

Pa, počeo bih ranije… 🙂