Novo lice tradicije

DRAGANA KADOVIĆ
direktorka 13. Jul-Plantaže za Srbiju

Izuzetno podneblje, tradicija, vrhunska vina, velike brojke i jedan razrađen system decenijama su već atributi kojima se 13. Jul-Plantaže s razlogom ponose. A onda, kada je delovalo kao da je pravi trenutak za to, ovu vinariju zapljusnuo je jedan snažan talas pozitivne energije sa modernism prizvukom. Dragana Kadović svoje vrhunske menadžerske veštine demonstrirala je godinama uspešno vodeći kompaniju Heineken u Crnoj Gori, pod okriljem Coca Cola Hellenic, a proteklih meseci već je pokazala da njeno imenovanje za direktora Plantaža za Srbiju nije samo još jedno od pukih personalnih rešenja. Moglo bi se reci, da, ako su vina Stari podrum iz Ultra premijum serije utrla neki novi put, aktuelni lider Plantaža za Srbiju čini ozbiljne korake da ovu kuću učvrsti na visokom postolju regionalne vinske scene. Čini se da zlatno postolje, poput već osvojenih na najvažnijim svetskim vinskim ocenjivanjima, deluje vrlo dostižno.

Poslovni put doveo Vas je nedavno u vinsku industriju. Koji su Vaši prvi utisci i kako Vam deluje vinski svet?

Imam čast i privilegiju što se od maja ove godine nalazim na poziciji direktorke vinske kuće 13. Jul-Plantaže za Srbiju, jer radim za kompaniju koja ima dug istorijat i tradiciju. Vinski svet mi je oduvek delovao veoma zanimljivo i dinamično, ima toliko raznolikosti – razne sorte, svaka berba je drugačija, menjaju se trendovi, stilovi vina… i imam veliku želju da ga još bolje upoznam. Iako nisam dugo u ovom poslu, mogu da kažem da mi se jako sviđa. Osim što je sama vinska priča vrlo poetična i što u svemu tome ima i mnogo emocija, vinsko tržište konstantno raste, zahtevi su sve kompleksniji i mi kao vinarija moramo da dajemo kvalitetne odgovore na potražnju. Zato naši dalji koraci idu u pravcu podizanja svesti o brendu, kako bismo kreirali dodatnu vrednost. Generalno, vrlo je izazovno i uzbudljivo, i u ličnom i u profesionalnom smislu.

Dolazite iz pivske industrije; kako biste uporedili tržište vina i piva i da li Vam u ovom novom poslu pomaže prethodno profesionalno iskustvo?

Po zanimanju sam diplomirani inženjer metalurgije, ali me je život odveo drugim stazama kada je u pitanju moja poslovna karijera. Višedecenijski angažman u FMCG industriji me je profilisao i usmerio ka visokim standardima i ciljevima, koji su i dalje imperativ za mene. Posebno bih istakla godine provedene u kompaniji Heineken na poziciji generalnog menadžera u Crnoj Gori, gde sam stekla neprocenjivo iskustvo radeći na kompleksnom projektu sinergije sa kompanijom Coca Cola Hellenic kao eksluzivnog distributera, a gde je po prvi put implementiran takav model poslovanja. Dugogodišnji rad u sferi visokog menadžmenta, kontinuirano učenje i usavršavanje su mi pomogli da relativno brzo sagledam sve aspekte i ovog novog posla. Mogu da kažem da sam sa velikim entuzijazmom uplovila u vinski svet. Generalno, vinska priča je drugačija od pivske, mnogo je kompleksnija i suptilnija. Vino je mnogo zahvalnije I zanimljivije za uparivanje sa hranom, sofisticiranije je, a u poslednjih nekoliko godina postalo je i life style piće.

Da li ste primetili neke specifičnosti karakteristične za srpsko vinsko tržište?

Građani Srbije najviše piju pivo i njegova prodaja pokriva čak 34,2 % tržišta, što je i logično s obzirom na to da je u materijalnom smislu najdostupnije, najisplativije za potrošače. Vino je na drugom mestu sa učešćem od 26,1 %, prema istraživanju Demostata, ali od svih alkoholnih pića vino beleži najveći rast, od preko 6 % u poslednjoj godini. Vinska scena u Srbiji doživljava veliku ekspanziju u poslednjih desetak godina, ne samo u smislu brojki već i u značaju vina kod publike, kao i u profesionalnosti, ozbiljnosti samog tržišta. Sve je više ljubitelja vina, a naročito onih koji su zainteresovani i da se edukuju, sve više je vinskih događaja, vino je mnogo zastupljenije u HORECA sektoru… Zanimljivo je i to što se menja starosna granica konzumenata, sve je više mladih ljudi koji piju vino, a samim tim i vinska scena se transformiše, sve je modernija. U Srbiji još uvek dobar deo publike voli ona jača, malo teža i barikirana vina, ali i taj trend, kao i u svetu, uglavnom se menja pa se sve više traže laganija vina sa više voćnosti i svežine.

Šta Vam predstavlja najveći izazov na poziciji direktora za Srbiju jednog takvog vinskog giganta?

Brend Plantaže na tržištu Srbije ima visoku reputaciju, stvaranu decenijama i trudimo se da inovantnijim i modernijim pristupom dodatno poboljšamo naš imidž, naročito u premijum segmentu vina. Naravno, trudićemo se da sačuvamo našu bazu, da uvek podsećamo publiku na to da su Plantaže već decenijama vinarija kojoj se veruje i to s razlogom. To sigurno neće biti lako, ali spremni smo za ozbiljan rad I ne plašimo se izazova. Zatekla sam jedan fantastičan, vrlo iskusan tim u svim segmentima i imam ogromnu podršku svih ljudi sa kojima radim, tako da sam prilično sigurna da ćemo uspeti u tom poduhvatu. Tržište vina je generalno prilično nepredvidivo i nekada, koliko god da ste uradili dobru analizu i kakvo god vino da ste proizveli ne možete sa sigurnošću da znate kakav će rezultat biti. Evo, na primer, u početku nismo imali velika očekivanja sa Malvazijom, hteli smo samo da ponudimo jedan novi stil vina, ali je ona naišla na jako dobar prijem kod publike tako da iz godine u godinu uvećavamo proizvodnju ovog vina.

Već se uveliko govori o tome da u Plantažama duvaju neki novi vetrovi. Koje su najznačajnije promene i gde vidite najviše prostora za napredak?

Iako je naša vinarija gigant, ne mora nužno da znači da se vina proizvode sa manje pažnje, što uostalom dokazuju I sve brojnije nagrade koje dobijamo za kvalitet. Bez obzira na to o kom cenovnom rangu je reč, uvek se trudimo da imamo najbolji mogući odnos cena-kvalitet, da potrošač uvek ima osećaj da je za određenu količinu novca dobio najbolji mogući kvalitet. Od tog koncepta sigurno nikada nećemo odustati i mislim da je to jedan od osnovnih razloga zbog kog uživamo ugled vinarije čijim vinima se veruje. Prilično investiramo u novu opremu jer pratimo enološke trendove, a sve sa idejom da publici što jasnije i vernije pokažemo da su Plantaže zaista sinonim za vrhunska vina iz jednog specifičnog i vrlo pogodnog podneblja za vrhunska vina kao što je Ćemovsko polje.

Koji segment portfolija planirate najviše da razvijate?

Fokus u narednom periodu stavljamo na vina iz Premijum linije i selekcije iz Ultra premijum linije, jer zaslužuju izuzetnu pažnju u svakom smislu. Ona su dosada možda bila malo zapostavljena, ali nagrade su nam pokazale da treba da ih razvijamo i da ih još bolje predstavimo i upoznamo publiku sa njima, jer to su vina koja zaista imaju veliki potencijal. Naravno, bavićemo se i ekonomskim segmentom, jer je za nas sve važno, ne želimo da izneverimo nijednog kupca. Prioritet nam je održavanje kvaliteta svih vina, ali Ultra premijum portfolio je najnoviji, pa u tom smislu i zahteva najviše rada.

Vina iz vaše Ultra premijum linije Stari podrum pobrala su brojne nagrade na nekim od najvažnijih ocenjivanja vina širom sveta. Da li ste zadovoljni načinom na koji su se ta vina pozicionirala na tržištu i pažnjom koju im je posvetila publika?

Vrlo smo zadovoljni i, moram da priznam pomalo prijatno iznenađeni prodajom, jer je ipak reč o skupim vinima, a naročito s obzirom na to da obim prodaje nije bio naš prioritet. Naš glavni cilj bio je da pokažemo da Plantaže nisu komercijalna priča, već da imamo potencijal za najviše domete po pitanju kvaliteta vina. Mnogi su u početku bili iznenađeni, ali ubrzo su prepoznali njihov kvalitet i mislim da su ona mnogo doprinela u stvaranju neke drugačije, svakako pozitivnije slike o nama. To su vina iz specijalne selekcije, od najboljeg grožđa sa Ćemovskog polja i to u najboljim godinama, limitiranih serija 3.000 – 5.000 boca. Trenutni fokus nam je na etiketama Vranac i kupaža Merlo-Marselan-Petit Verdot, obe iz berbe 2013, a sa velikim nestrpljenjem očekujemo još dve etikete Starog podruma koje će se pojaviti u 2022. godini, čime ćemo zaokružiti našu Ultra premijum liniju.

Šta su kratkoročni, a šta dugoročni ciljevi Plantaža?

Veoma je važno da naša premijum linija vina bude prisutnija u HORECA sektoru. Kao što znate, u svom porfoliju imamo više od pedeset etiketa, pa je i prirodno da su neke od njih nepravedno zapostavljene. Recimo, penušava vina Val, za koje smatramo, i to ne samo mi nego i stručna javnost, da su po kvalitetu u najmanju ruku u rangu italijanskih prosecca, pa i iznad njih. Mogu slobodno da kažem da imamo tri izuzetna penušavca, i po pitanju kvaliteta i odnosa cena-kvalitet, dva bela i jedan rose, a svi su proizvedeni tradicionalnom šampanj metodom. Kad ta vina predstavljamo na vinskim festivalima vidimo izuzetne reakcije potrošača, što nas dodatno motiviše da još više truda uložimo u promovisanje Val penušavaca. Tačno je da smo u zimskom periodu, kada se uglavnom piju crvena vina, ali pred nama su dani kada se dosta slavi, a to su idealne prilike za konzumaciju penušavih vina. Takođe, razmišljamo o redizajnu za neka vina, moguće su promene i u samom portfoliju, a sve sa ciljem da brend Plantaže ostane tamo gde i jeste, na samom vrhu regionalne vinske scene.

Političke prilike poslednjih godina na relaciji Srbija – Crna Gora verovatno ne doprinose prodaji vaših vina u Srbiji?

Da, bilo je nekih ne baš najprijatnijih dešavanja po tom pitanju, ali mi se trudimo da ne obraćamo previše pažnje na to, jer su naš jedini cilj i želja da proizvodimo vrhunska vina. Ljudi u Srbiji vole ih decenijama i naš jedini zadatak je da održimo taj kontinuitet, kao i da im ponudimo i nešto novo i još bolje. Nama publika veruje, uostalom, jedan od naših slogana je ’Više od pola vijeka povjerenja’. Mislim da ima dovoljno ljudi i ovde i tamo koji se ne opterećuju tim stvarima i koji vole da se druže, da uživaju u vinu i životu uopšte i koji su spremni da neke možda različite političke stavove ostave po strani zarad prijateljstva. Srbija je oduvek bila najvažnije tržište za nas i, naravno, mi to nikada nećemo zaboraviti.

Koje je Vaše omiljeno vino Plantaža kao konzumenta?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer svako naše vino zaista ima jedinstvenu priču. Ako moram da izdvojim jedno, osim Vranca Reserve i desertnog vina Medun, neka to bude Vladika, vino koje smo predstavili kada smo slavili pola veka postojanja vinarije, a iste godine se obeležavalo i 200 godina od rođenja vladike Petra II Petrovića Njegoša.

A kao direktora vinarije?

Vranac pro corde. On je ipak najzaslužniji za slavu Plantaža, jer objedinjuje našu tradiciju i nasleđe kroz vranac kao sortu, a s druge strane je vino visokog kvaliteta. Uostalom, to je godinama bilo jedno od najboljih vina, ne samo u Srbiji nego i u regionu, vino sa posebnom reputacijom. Recimo, restorani su se godinama delili na vrhunske i na one koji nemaju Vranac pro corde, pa je ovo vino umnogome kreiralo način predstavljanja i plasiranja vina u ugostiteljskim objektima. Konačno je stigla i međunarodna potvrda vrednosti ovog ’vremešnog mladića’ i to u vidu Zlatne medalje sa Decanterovog ocenjivanja. Zbog njegovog kvaliteta, ugleda I tradicije nastavićemo da ga negujemo sa istom pažnjom kao i dosada.

Publika je već bila naviknuta na dobra vina, ali vase premijum maslinovo ulje za mnoge je bilo prilično iznenađujuće. Pobralo je izuzetno pozitivne kritike i nije teško pretpostaviti da imate ozbiljne ambicije i u tom segmentu.

Masline se u Plantažama gaje od 2005. godine. Sa osamnaest hiljada stabala, koliko trenutno imamo, to je najveći maslinjak u regionu i to sa tendencijom daljeg širenja. Naše maslinovo ulje deklarisano je kao extra djevičansko, masline su ručno brane, a ulje je ceđeno u presama isključivo fizičkim pritiskom, bez zagrevanja i upotrebe hemijskih procesa. Tečno zlato sa Ćemovskog polja, kako ga zovemo, konačno je stiglo i u Srbiju i to kao premijum brend namenjen isključivo HORECA sektoru i vinotekama, zasada. U bliskoj budućnosti imaćemo veće količine i širićemo distributivnu mrežu, pa će i šira publika moći da uživa u blagodetima i lepotama Mediterana koje donosi naše maslinovo ulje.

Oni koji su probali vaš konjak, još jedan ekskluzivitet Plantaža, bili su složni u oceni da je u rangu premijum francuskih konjaka. Kada će se on pojaviti na tržištu?

Zadovoljstvo nam je da čujemo takve impresije onih koji su ga probali i mi zaista očekujemo mnogo od njega. To je zaista vrhunsko, vrlo kompleksno i elegantno piće, vinski destilat od izuzetno kvalitetnog grožđa koji je pažljivo negovan punih četrnaest godina u najboljem francuskom bariku. Očekujemo ga ubrzo na tržištu Srbije, već početkom 2022 godine, i prilično smo sigurni da ćemo još mnogo puta razgovarati na ovu temu i to u pozitivnom kontekstu.

Vi lično, a i Vaši glavni ljudi za Srbiju upisali ste WSET kurseve. Koliko je važna edukacija u vinskom biznisu I kako ocenjujete sadašnje stanje?

Vinska kultura u Srbiji je izuzetno napredovala, tržište je sve uređenije i profesionalnije, pa zato i mi moramo da pratimo nove trendove i da se razvijamo kroz kontinuiranu edukaciju, jer se od Plantaža kao najveće vinarije u jugoistočnoj Evropi očekuje da i dalje bude lider u širenju vinske culture na ovim prostorima. Stručni ljudi su najveći potencijal svake kompanije, uz timski rad i međusobnu podršku. Svesni smo toga i zato je to za nas imperativ. Ponosna sam na sve nas, a posebno na entuzijazam i želju da budemo još bolji u poslu.