Vinski rokenrol!, Vinoskop

Broj: 86 Piše: Aleksandar Duković Foto: Ivana Čutura

Željko Tintor, osnivač i direktor uvozničke kuće Vinomond

Po zanimanju prehrambeni tehnolog, Žejko Tintor jedan je od aktivnih svedoka začetaka moderne srpske vinske scene i jedan od njenih najagilnijih učesnika već više od 20 godina. Ne samo formalni, već istinski ljubitelj i dobar poznavalac vina, zbog svoje ponekad i surove iskrenosti slovi za jednu od živopisnijih figura u ovdašnjem vinskom svetu. Takođe, veliko je pitanje da li bi ovde iko probao portugalska vina da ih on sa priličnim uspehom nije promovisao i uvozio više od deset godina.

Kako u raznim aspektima opisujete danasnje vinsko tržište u Srbiji u odnosu na njegove početke?

U vinskom svetu sam prisutan od početka ozbiljnijih zbivanja u Srbiji i regionu. Tada je situacija bila veoma skromna. Pila su se „nazovislavna“ i „vrhunska“ vina bivše nam države. To su uglavnom bila vina na ivici konzumne pristojnosti. Bilo je i nekih domaćih vina koja su bila popularna u ugostiteljskim objektima, ali su se pila u malim količinama i u malom broju restorana. Sa pojavom Malog podruma Radovanović, vinarija Kovačević, Aleksandović, Ivanović i Radenković u Beogradu godine 2004. otpočinje burna vinska revolucija koja je dovela do povratka Srbije na vinsku mapu sveta.

Kako biste uporedili Vaš današnji portfolio uvoznih vina sa onim u vreme Vaših početaka, u čemu se ogledaju najveće promene?

Ja baš i nisam možda najbolji primer trgovca. Sebe svrstavam, blago rečeno, u kategoriju ekstrema! Počeo sam pametno, sa šest–sedam etiketa kojima sam „pokrio“ Portugal i po regijama i cenovno. Onda sam se zaljubio u Portugal i sada imam više od 300 različitih veoma reprezentativnih etiketa vina na kojima mi i neke portugalske vinoteke zavide.

Šta su trenutno najpozitivnije stvari na našoj vinskoj sceni?

Veliki upliv mladih, veoma obrazovanih (i vinski) Rusa koji su prepoznali našu novu scenu, koja se dešava uglavnom u vinogradu, a ne u vinariji. To su vina koja se stidljivo probijaju, poslednjih skoro deset godina, kroz šumu tehnološki ispravnih komercijalnih i nadasve dosadnih vina.

Šta su najveći nedostaci?

Možda monolitnost vinskih lista u restoranima. Niko tu ne ulaže pamet. Većina lista su dosadne copy paste varijante. Mnogi se žale i kažu da će radije popiti neko drugo piće pre nego vino. Pogotovo sa ovim cenama vina.

Domaća vina u odnosu na strana, kako je bilo nekad, a kako sad?

Što bi iz Who See rekli: Kako jeste, a kako je moglo! U ugostiteljstvu trenutno prednjači prodaja domaćih vina (uglavnom), što je veoma dobro. U specijalizovanim prodavnicama i vinskim barovima je drugačija situacija. To bi možda trebalo nekog da zabrine.

Najbolje vino koje ste ikada probali je?

To je teško odlučiti. Svakako najstarije i jedno od najboljih je Ferreira Vintage Port 1864.

Vinarija koja je ostavila najveći utisak na Vas bila je?

Trenutno sam u fazi Alvaro Castro (Quinta da Pellada i Quinta de Saes) iz regije Dao.

Vinska anegdota koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Prošle godine smo prvi put posetili Pelladu i tragali za dodatnim informacijama od gospodina Alvara Castra. Pitao sam ga otkad su vinogradi u vlasništvu njegove porodice, a on se malo zamislio i odgovorio mi: „Oduvek!“ To je ono što nama fali, makar pedesetak godina kontinuiteta!

Koga biste od kolega sa vinske scene voleli da imate u svom timu?

Svakako nekog mlađeg. Ovi kao ja su toliko toga lošeg popili, da ih je bolje ne uzimati više za ozbiljno. Recimo, nove generacije IMC-a i Enotrie.

Da ste milijarder, kojih pet vina biste obavezno imali u svojoj kolekciji?

Svakako ne bih trošio velike pare na mirna vina. Prema mom uverenju, nijedno vino nije vredno više od stotinak evra. Ali, dobre stare madeire, neki porto, amontillado, palo cortado, pedro ximenez i još ponešto na tu temu, koje možete da podelite sa većim društvom bih platio koliko traže.

Kako vidite domaću vinsku scenu za pet godina?

To će i dalje da ide lepo, ali polako će i odnos cena/kvalitet morati da se uzima u obzir. Sve je veća konkurencija, pa će se to prirodno desiti.

Kada biste mogli da se vratite dvadeset godina unazad, šta biste uradili drugačije u Vašem vinskom poslu?

Ništa, najverovatnije. Ja slabo koristim mozak, više radim srcem!

Kako gledate na odnos Vas kao distributera sa domaćim vinarijama, šta je dobro, a šta mislite da bi moglo da se popravi?

Davno je prošlo vreme kad je to moglo da se popravi. Mi ipak živimo „na ovim prostorima“, što bi rekao Mile Kekin!

Kako izgleda Vaša lista Top 5 portugalskih vina?