Business Club

Dejan Cvetković

Dnevnik PC generacije

Dejan CvetkovićDiplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Profesionalnu karijeru započeo je u firmi “Energodata”, a 1993. godine odlazi u Kanadu, gde se zapošljava u kompaniji “Microsoft”. Tu je radio na najrazličitim poslovima – od inzenjerskih, pa do onih u pre salesu, post salesu, business developmentu, account managmentu. U Beograd se vratio 2003. godine i narednih pet godina proveo je na poziciji generalnog direktora kompanije “Microsoft Software d.o.o” za Srbiju. Danas je Dejan Cvetković direktor za javni sektor ove firme na nivou Centralne i Istočne Evrope.

San svakog softver inženjera

Kada sam počeo da radim u “Microsoftu”, u kompaniji je bilo zaposleno pet-šest hiljada ljudi. Sam početak za mene je bio vrlo interesantan, jer mi se ostvario veliki san. A, pošto je san gotovo svakog softver inženjera, to znam, da radi u ovoj ili nekoj sličnoj kompaniji, bio sam jako ponosan što sam dobio taj posao. Inače, to se desilo nakon sedam intervjua koji su obavljeni tokom samo jednog dana. Danas “Microsoft” ima 100.000 zaposlenih, kompanija posluje u više od osamdeset zemalja, sa lokalizovanim proizvodima na isto toliko jezika. Velika je čast raditi u jednom takvom okruženju. Posebno mi je drago zbog pečata koji je “Microsoft” ostavio na polju društveno odgovornog poslovanja. Mislim da svaka kompanija koja zeli da bude uspešna u svom gradu, državi, ili na globalnom nivou, mora da “vraca” društvu, da ulaze u njega; da pomaže sromašnije, da ulaze u obrazovanje, zdravstvo.

Softveri iz Srbije u svetu

U Beogradu postoji razvojni centar originalnog “Microsoftovog” softvera, u kome rade ljudi koji su zaposleni u “Microsoft” i koji proizvode softver koji je već instaliran na nekoliko miliona računara sirom sveta. Centar postoji već četiri godine, ima veoma značajne proizvode i jedini je tog tipa u Evropi. Jedan od razloga za to jeste i veliki kapacitet u ljudskim i inzenjerskim resursima koji u našoj zemlji, danas, objektivno postoji. Namerno kažem danas, pošto mislim da u budućnosti taj kapacitet neće biti dovoljan. San mi je da se se jednog dana stranci kod nas prijavljuju za radne dozvole i da rade u našoj kompaniji, naravno, onog trenutka kada prode kriza.

I u vreme krize ka inovacijama

Što se tiče trenutne situacije, ulaganja naše kompanije u razvoj ista su kao i prethodnih godina. U našem razvojnom centru u toku je testiranje za prijem novih zaposlenih i mislim da je to odlična strategija. Nesmanjenom zeštinom idemo ka inovacijama. One su možda danas tržistu nešto manje interesantne, ali sigurno je da kriza nece večno trajati i da pomenute inovacije mogu biti naše stepenice za izlazak iz krize. Sigurno je da ne postoji rast prodaje na koji smo navikli, tako da su smanjene nase investicije koje su usmerene na sirenje, dok su investicije usmerene na razvoj ostale nepromenjene.

PC civilizacija

Tokom moje karijere stvari su se promenile, i to drastično. Kada sam počinjao, radio sam kao softverski inženjer na jednoj e-mail komponenti za Windows 95. Softver je u to vreme instaliran na 4.500.000 računara i bio sam veoma ponosan na uticaj koji smo imali na svakodnevni zivot ljudi. Vremenom, kako su se tehnologije razvijale, PC računali su sve više prodirali u poslovan, ali i privatan život. Prelaskom iz tehničkog dela “Microsoft” u poslovni sektor kompanije, bio sam u prilici da sagledam siru sliku i vidim kako jedna moderna kompanija kroz PC računare i softvere ima mogućnost da život ljudi učini boljim i kvalitetnijim; da ih na poslu čini efikasnijim, bržim, boljim. Danas su kompjuteri potpuno ušli i u privatne živote ljudi. Ne toliko u našoj zemlji koliko na Zapadu, gde je i privatni život ljudi gotovo nezamisliv bez kompjutera i naročito Interneta. Mislim da je danas, kroz internet, u potpunosti ostvarena vizija Bila Gejtsa -Informacija u vašim prstima.

Američka privredna komora

U martu 2003. godine, po povratku u Srbiju, kompanija “Microsoft” je ovde već bila članica Američke privredne komore i bila je veoma aktivna na polju zaštite intelektualne svojine. To je i bila jedna od značajnijih inicijativa Američke privredne komore, a inače, njena osnovna uloga jeste promovisanje Srbije kod investitora, kao i zaštita postojećih investicija u Srbiji. Takođe, ona utice na Vladu, kao i čitav javni sektor, sa namerom da se brze menjaju zakoni i regulative. Cilj Komore jeste i da se brze prihvataju normativi Zapadnog sveta, radi brzeg i uspesnijeg poslovanja. Kada sam spoznao tu ulogu Komore, hteo sam da postanem clan nekog od njenih izvrsnih tela. Pre nekoliko godina postao sam drugi potpredsednik borda, a od prošle godine sam predsednik Komore. I sada se, u potpunosti u skladu sa ciljevima Američke privredne komore, borimo za promociju Srbije stranim investitorima. Često naglašavam da se borimo više nego čitav javni sektor u Srbiji, kome je to inače jedan od osnovnih zadataka. Moramo da budemo svesni činjenice da je Srbija okružena zemljama koje su takođe zainteresovane za strane investicije, a one su vrlo ogranicene, odnosno, tog novca nema beskonačno. Ukratko, zadatak Američke privredne komore jeste da Srbiju ucini što je više moguće konkuretnom među zemljama u regionu.

O vinu

Vino sam naučio da pijem u Severnoj Americi. U početku, najviše sam pio australijska vina, a onda sam prešao na kalifornijska. Od kalifornijskih, sećam se vina Beringer Cabernet. Pamtim i vina vinarije “J. Lohr Seven Oaks”, u kojima sam prvi put osetio barikni ukus. Dok sam živeo u Vankuveru tamo sam često pio i “ledeno vino”- ice wine. Od kalifornijskih vina ostala su mi u sećanju vina vinarije Franciscan.

Po povratku u Evropu prešao sam na italijanska vina. Volim Nipozzano vinarije “Frescobaldi”, lagano crveno vino koje moze da se pije u svako doba dana. Iz Montelpuciana bih izdvojio Policiano, barikno, zaista odlično vino. Ima jedno vino iz gradica Vinci, zove se Leonardo, to je verovatno jedan od jeftinijih kjantija koji postoje, ali zaista nije los. Ipak, možda mi je najomiljeniji Brunello di Montalcino Barbi, plavi i crveni. Moze se pronaći u Beogradu, mada mislim da je mozda previše skup. Mislim da ljudi koji ne piju vino mnogo propustaju u životu. Posebno kada imate priliku da isprobavate različita vina, da uporedujete njihove mirise. Neko je rekao da se hiljade razlicitih stvari o vinu može osetiti kroz nos, a samo desetak kada probate vino. Dobro je da se vinska industrija razvija i kod nas. Uvek kada putujem u Vinču svratim u vinariju “Aleksandrovic”, sviđa mi se njihov barikni Trijumf. Novi crveni barik “Radovanovic” takođe je odličan. Ima još nekoliko vrlo dobrih domaćih vina.

This entry was posted in Business Club. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Miloš Đurković
Marek Slačik
Jens Bernardo Helmbek
  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS