Golf

Travnati podijum za sportsku eleganciju

Pretpostavlja se da na svetu postoji čak šezdeset sedam miliona „srećnika“ koji redovno igraju golf. Igraju li golf zato što su srećni, ili ih je golf učinio takvima?

Sport kojim mogu da se bave svi – mladi, stari, žene, deca; igra se na svim nivoima – rekreativno, amaterski, a onim najboljima može postati i profesija. Ozbiljan sport, igra, zabava, kako god, tek golf je već godinama strahovito popularan u svetu, a u poslednje vreme sve je popularniji i kod nas. Takođe, golf tereni postaju nezaobilazan deo ekskluzivnih turističkih ponuda, tako da iz godine u godinu raste broj golfera turista, a takođe i terena za golf u sklopu luksuznih odmarališta.

Postoje različite teorije o zemlji porekla ove igre, najčešće se pominju Kina, Holandija i Škotska, a najprihvaćenija je teorija koja Škotsku smatra postojbinom golfa. Uostalom, u ovoj zemlji osnovani su prvi golf klubovi, kao i prvi golf turniri. Postoje zapisi čak iz XV veka koji potvđuju postojanje ovog sporta u Škotskoj, a iz tog doba datira i igralište u St. Andrewsu – svetom mestu za svakog pravog golfera i sigurno jedan od najstarijih golf terena na svetu. Na ovom čuvenom igralistu i danas se igra golf. A kako?

Postoji nekoliko načina igranja i računanja poena, ali cilj je uvek isti – ukratko, igrači golfa imaju zadatak da pomoću palice za golf iz što manje pokušaja ubace lopticu u rupu. Svaka partija golfa počinje na driving rangeu (vežbalištu), mestu na kome se golferi pripremaju i isprobavaju udarce. To je takođe i mesto na kome se obučavaju početnici. Golf je inače jedna od vrlo retkih igara sa loptom koje nemaju standardizovano igralište, tako da na svetu praktično ne postoje dva ista terena za golf. Svaka partija golfa se sastoji od devet ili osamnaest rupa, u koje igrači po unapred određenom rasporedu imaju zadatak da ubace lopticu. Početni udarac za svaku od rupa izvodi se sa teeing boxa, ili tee offa, blago uzvišenog, posebno označenog dela terena. Na ovom mestu igrači koriste tee, ekserčić u obliku slova T, sa kojeg udaraju lopticu. Nakon ovog udarca, ako izostane ogromna količina sreće, pa ne ubace lopticu iz prvog pokušaja (hole in one), igrači u nastavku partije treba da iz što manje udaraca ubace lopticu u rupu. Sastavni deo terena su i različite vodene prepreke i bunkeri od peska, koji su postavljeni isključivo zato da bi igračima „ulepšali“ partiju. Deo terena na kome se nalazi rupa sa zastavicom naziva se green, a trava na greenu je znatno kraća i očuvanija od one na ostatku terena, odnosno, fairwayu. A kada se loptica nade na greenu, uglavnom se ubrzo nakon toga nađe i u rupi.

Sastavni deo svakog golf kompleksa jeste i clubhouse, mesto prvenstveno namenjeno za okupljanje i druženje igrača, a u „klupskoj kući“ smeštene su službene prostorije, svlačionice, bar…

Da biste uopšte mogli da se pojavite na terenu za golf potrebno je proći obuku nakon koje se dobija zelena kartu (green card). Takođe, potrebna je i odgovarajuća oprema koju, ako ne posedujete, možete i iznajmiti u klubu. Pod opremom se, osim torbe za golf, podrazumeva još nekoliko stvari:

• Palice (štapovi) – postoji oko dvadeset modela palica koje se mogu koristiti u golfu. U suštini, reč je o tri osnovna tipa palica: wood, putter i iron. Gornji deo naziva se grip i služi za držanje palice, a najčešće je od kože ili gume. Telo palice uglavnom je izrađeno od čelika, grafita ili aluminijuma. Donji deo palice naziva se club i služi za udaranje loptice. U zavisnosti od toga da li je reč o udarcima sa tee offa ili greena, zavisi i izbor palice, odnosno cluba.

• Loptice – postoje dve vrste: loptice za vežbu i loptice za igru. U zavisnosti od vrste materijala, loptice se razlikuju po svojoj aerodinamičnosti, trajnosti i tvrdoći. Sastoje se od jezgra, tvrdog ili monolitnog, koje je obmotano sa 15-tak metara dugačkom vrpcom i zatvoreno spoljnjom ljuskom.

• Tee – ekserčić u obliku slova T, koji služi kao postolje za ispucavanje loptice kod početnog udarca, i uglavnom je izrađen od plastike ili drveta.

• Rukavica – koristi se za držanje palice, ali i kao zastita od žuljeva. Koristi se uglavnom jedna; desnoruki igrači ih nose na levoj ruci i obrnuto. Uglavnom su od kože.

• Cipele – nekada sa čeličnim krampončićima, danas uglavnom sa plastičnim, jer one manje oštećuju teren. Po obliku i dizajnu slične su klasičnim cipelama, ali često su i modernije, slične patikama.

• Viljuškica za popravku trave – koristi se na greenovima. Služi za popravku oštećenja nastalih usled udaranja loptice. Pravi se od čelika ili plastike, i obavezan je deo opreme na velikom broju terena.

Osim green carda i opreme, preduslov za igranje golfa jeste i strogo postovanje pravila oblačenja, odnosno vrlo precizno definisanog dress codea. U propisanu garderobu spadaju cipele za golf, klasične pantalone (neki klubovi dozvoljavaju i kratke pantalone) i upasana polo majica, dok za žene postoji mogućnost igranja i u kratkim suknjama.

Verovatno sva ova pravila deluju rigorozno, ali možda je upravo zbog toga golf sačuvao epitet „najelegantnijeg sporta“. To je, opet, često dovodeno i u vezu sa novcem, pa je tako smatran i za privilegiju bogatih. Međutim, golf sve više postaje prihvatljiv širem sloju ljudi, što mu, naravno, ne oduzima dostojanstvo i eleganciju.

Na svetu trenutno postoji više od 32.000 terena za golf, a najviše ih je u Americi, Škotskoj, Australiji, Engleskoj, Švedskoj i Novom Zelandu. Iako se, po mnogim istraživanjima, broj igrača golfa u Americi iz godinu u godinu smanjuje, u zemljama van engleskog govornog područja ovaj sport doživljava pravu ekspanziju.

GOLF KLUB BEOGRAD

U Srbiji se golf igrao još 1936. godine, kada je knez Pavle Karađorđević na Košutnjaku osnovao prvi golf klub „Beograd“, koji je funkcionisao sve do početka Drugog svetskog rata. Ipak, zahvaljujuci gospodinu Aleksandru Andelkoviću, velikom zaljubljeniku u ovaj sport koji je sa članovima porodice i prijateljima osnovao „Golf klub Beograd“, od 2001. godine Beograđani imaju priliku da uživaju u ovom sportu.

Igralište kluba nalazi se na Adi Ciganliji i prostire se na 35 hektara, a golf teren ima devet polja ukupne dužine 5.052 m. Uraden je po najstrožim svetskim standardima, i odlično je ocenjen od strane mnogih stranih specijalizovanih časopisa i igrača. „Golf klub Beograd“ trenutno ima 270 članova, što nije mali broj ako se uzme u obzir da je ovo tek peta sezona. U ponudi je nekoliko tipova članstva: od sezonskog, preko punopravnog, porodičnog, pa do korporacijskog. Da bi neko postao član kluba mora popuniti pristupnicu, uplatiti najmanje 44.000 dinara, ali mora imati i preporuku od dva postojeća punopravna člana kluba.