Putopis

Čile

Vinski raj na kraju sveta

Krajem aprila čileanska vinarija “Undurraga” organizovala je druženje za svojih 60 najvažnijih kupaca iz celog sveta, među kojima su bili i uvoznici ovih vina za Srbiju. Osim upoznavanja vinarije i fantastičnog organizovanog druženja, bila je to lepa prilika da se upozna Čile, jedan od najinteresantnijih vinskih regiona na svetu i zemlja koju često nazivaju “Švajcarskom Latinske Amerike”

Čile je zemlja koja zaista nudi mnogo toga i skoro na svakom koraku iznenađuje u pozitivnom smislu. Prvo iznenađenje dočekalo nas je već pri samom dolasku, kada smo konstatovali da mnogi Čileanci izgledaju potpuno drugačije od naše predstave o njima – visoki su, svetle puti i očiju, i potomci su interesantne mešavine: Nemaca, koji su nakon dobijanja nezavisnosti 1810. godine naselili južni kraj zemlje, starosedelaca Španaca koji su prvi naselili Južnu Ameriku i lokalnih indijanaca Mapucha.

Takođe, odmah smo osetili da smo došli u zemlju pozitivne energije, jer su Čileanci, a ima ih ukupno šesnaest miliona, izuzetno pozitivni i duhoviti ljudi, druželjubivi, vedrog duha i puni volje da svim gostima pokažu da su dobrodošli. Iako se nalaze, možemo slobodno reći na kraju sveta, prihvatili su savremeni način života, barem ovi koje smo upoznali u Santjagu – imaju dobre plate, žive urbano i mnogo putuju, što poslovno što privatno. Mnogo rade i, verovatno kaoposledica uticaja germanskih gena, izuzetno dobro su organizovani. Takođe, na osnovu kretanja na mestima gde su poslovne zone sa visokim staklenim soliterima, u kojima svaki iole ozbiljniji svetski brend ima svoje predstavništvo, nameće se zaključak da Čile ima ogroman potencijal

Iako mnogo rade, Čileanci vole da uživaju u životu, tako da slobodno vreme maksimalno koriste za prepuštanje čarima potrošačkog društva. Prate se svi aktuelni trendovi – slušaju se MTV hitovi, voze se skupi automobili, a trošenje novca po restoranima jednostavno se podrazumeva. Restorana ima mnogo, gotovo na svakom koraku. Svi su puni, naročito u vreme večere kada se traži i mesto više, vrlo savremeno su uređeni i ni po čemu ne zaostaju za evropskim. Na njihovu sreću, Čileanci imaju mogućnost da za male pare uživaju u savršenim biftecima, za koje smo inače mislili da su privilegija Argentine. Kao što smo rekli, specijalitet su bifteci, koji su mekani kao puter i neverovatno ukusni, a kao prilog uz njih služi se specifičan pire od tikve. Inače, glavno nacionalno jelo je losos i svi riblji specijaliteti pripremaju se od ove vrste ribe. Naravno, pošto su veliki gurmani, Čileanci obožavaju i vino. S obzirom na to da su prilično lojalni i piju mahom domaća vina, koja su pri tom veoma pristupačnih cena u odnosu na kvalitet, vino se pije za svakim stolom i uz svaki obrok. Maltene, u restoranima se ništa drugo i ne pije.

Što se tiče mode,  nosi se dizajnirana, firmirana garderoba, ali brendova koji su poznati samo u Južnoj Americi, što je i dobro. Jer, lepo je i pravo osveženje kada se neki tržni centar i glavna ulica razlikuju od onih u ostalim svetskim metropolama koje su sve postale nalik jedna drugoj. Ukratko, Čile živi punim plućima, ali na svoj specifičan način. Taj moderan koncept življenja i kosmopolitski duh u kombinaciji sa egzotičnim pejzažem i geografskom dislociraniošću daju ovoj zemlji zaista jedinstven šarm.

Nažalost, nismo imali priliku da upoznamo prosečnog Čileanca. Sudeći po zastavama sa nacionalnim simbolima koje se vijore na svakom trgu, mislim da su velike patriote. Sa ponosom vole da kažu da žive u zemlji gde za sat-dva sa planinskih skijališta možete da dođete na plažu i da se sunčate uz okean, da možete da lutate pustinjom i da se nakon kratkog putovana prema jugu nađete pored jezera, na pašnjaku pored predivne zelene šume. Da za kratko vreme mozete da zadovoljite sva svoja čula – pogledom, mirisom i ukusom ….

Na severu zemlje Čile je velika pustinja, neuslovna za život, dok je naseljen tek mali, centralni deo, u kome se nalazi i glavni grad Santjago de Čile. U tom centralnom delu je, zbog povoljne i blage klime slične mediteranskoj, najrazvijenija i poljoprivreda, dok je južni deo zemlje, Patagonija, uglavnom bogata šumama, jezerima i vulkanima.

Čile je najveći proizvođač i izvoznik lososa na svetu, ali vinarstvo poslednjih godina postaje sve ozbiljnija i značajnija privredna grana. Naime, Čile je jedan od predvodnika talasa vina Novog sveta i trenutno je peti po veličini izvoznik vina, od čega 42 % izvozi u SAD, 30 % u Aziju i 24 % u Evropu. Ako se sadašnji trend ozbiljnih ulaganja i pristupa vinarstvu nastavi, može se očekivati da Čile uskoro postane možda i jedan od najvećih izvoznika vina, s obzirom na to da ima izuzetne uslove za uzgoj vinove loze. Sam geografski položaj zemlje veoma je interesantan, jer se nalazi na krajnjem zapadu Južne Amerike, na obali Pacifika dužine 4.300 kilometara, dok je široka svega 170 kilometara do prvih obronaka Anda koji je na istočnoj strani dele od Argentine. Posledica ovog nesvakidašnjeg položaja jeste i specifična klima koja nastaje mešanjem uticaja okeana i visokih planinskih lanaca. Tu pogodnost iskoristili su mnogi proizvođači vina koji su još sredinom XIX veka u centralnom delu zemlje, odmah nakon što su uvezene, počeli da uzgajaju nekoliko sorti vinove loze: merlot, cabernet sauvignon i carmenère, koji je ubrzo postao i jedan od zaštitnih znakova čileanskog vinogradarstva. Tradicionalni čileanski vinogradi navodnjavaju se vodom koja nastaje topljenjem snega na Andima, a berba traje od februara do maja, kada je i jesen na južnoj hemisferi. U Čileu danas postoji više od 300 vinarija, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od 830 miliona litara, od čega se oko 360 miliona izvozi. Među prvih pet po veličini nalazi se i vinarija “Undurraga”, čija su vina već pet godina prisutna i na našem tržištu posredstvom kompanije “ADS wine selection”.

Ova vinarija osnovana je 1885. godine i do pre dve godine bila je u vlasništvu porodice “Undurraga”, sa 140 hektara vinograda na najpoznatijem vinskom regionu Maipo Valley. Krajem 2006. godine najbogatiji biznismen iz Čilea, Jose Yuraszeck, inače Čileanac sa nemačkim poreklom, kupio je vinariju i odmah pokrenuo velike investicije – prošireni su vinogradi, koji se danas prostiru na 1.200 hektara u tri regije: Maipo Valley (chardonnay i sauvignon blanc), Colchagna Valley (cabernet sauvignon, merlot i carmenere) i Leyda Valley (chardonnay i sauvignon blanc). Takođe, prošireni su i modernizovani proizvodni kapaciteti i punionice. Ipak, najviše je uloženo u ljude; dovedeni su najbolji stručnjaci iz drugih vinarija, ali i iz drugih kompanija van vinskog sveta, tako da “Undurraga” ima vrlo respektabilan tim kojem je cilj da vinariju sa trenutnog petog mesta uzdigne do vodeće pozicije u Čileu u 2010.godini. Njihova strategija jeste da pristup vinarstvu bude identičan bilo kojem komercijanom i visokoprofitnom biznisu, što se prilično razlikuje od mnogih vinarija koje neguju boemski pristup vinarstvu.

Najbolja demonstracija takve filozofije bio je “Kinerun event”, što na staročileanskom jeziku naroda Mapucha znači “zajedno”. Petodnevno druženje stotinu ljudi iz 60 zemalja sveta (Kanade, evropskih zemalja, USA, Rusije, Koreje, Kine, Australije…), inače najvažnijih uvoznika i distributera “Undurraga” vina, izgledalo je zaista filmski, od samog početka. Iako smo imali utisak da se sve dešavalo spontano, iza tako dobro organizovanog događaja stajalo je nekoliko meseci ozbiljnih priprema. Svaki detalj pažljivo je osmišljen, pa pomenimo i to da su za vožnju gradom obezbeđeni crveni i plavi autobus – jedan za goste iz engleskog govornog područja, a drugi za one iz španskog. Ili čekiranje u hotelu koje je trajalo svega nekoliko minuta, a pri tom nas je prtljag već čekao u sobama. Uzgred, svi gosti su bili smešteni u hotelu “Ritz Carlton” u Santjagu, što pokazuje da organizatori nisu štedeli na svojim gostima.

Vinarija “Undurraga” nedavno je, osim standardnog brenda Varietal, na tržište plasirala četiri nova brenda, pa je ovaj događaj bio idealna prilika za promociju novih vina. Domaćini su to izveli na fantastičan način, posvetivši svakoj liniji vina po jedan dan programa.

Prvog dana organizovan je obilazak mladog vinograda Leyda, gde je po prvi put u istoriji “Undurrage” zasađena sorta pinot noir, a zatim je usledio obilazak simpatične vinarije “Santa Ana Estate”, koja je takođe u vlasništvu “Undurrage” i udaljena je trideset kilometara od Santjaga. Zatim je na svečanom otvaranju “Kinerun eventa” prezentovan novi vinski brend TH (Teroir Hunter ) projekcijom reklamnog filma na kojem bi mogli da pozavide i mnogi poznati svetski brendovi. Nakon zvanične ceremonije otvaranja usledio je ručak u bašti vinarije, što je bila dobra prilika da se degustiraju dva vina iz TH linije: sauvignon blanc i syrah. Inače, linija TH je predstavljena kao vino namenjeno mladim ljudima koji mnogo rade, putuju i dinamično žive. Dan je završen večerom u kući vlasnika vinarije, što je bio najbolji dokaz pažnje koja nam je posvećivana sve vreme.

Sledećeg dan organizovan je put avionom do Patagonije i mesta Puerto Varas, u koje su pre dve stotine godina došli prvi nemački doseljenici u Čileu. Njihov trag jasno je vidljiv i danas, jer besprekorno čiste i uređene ulice nose nazive na nemačkom jeziku. Sama Patagonija, sa svojim fantastičnim pejzažima ukrašenim visokim planinama, gustim šumama i brojnim jezerima i vulkanima, ostavila je utisak koji ćemo sigurno dugo pamtiti. Nakon ushićenja prirodnim atrakcijama usledio je hedonistički predah – ručak u autentičnom čileanskom seocetu u prirodi, gde se u centralnom delu nalazila peć na drva sa svim namirnicama, tako da su gosti mogli sami da pripremaju hranu, a što je bilo naročito zanimljivo gostima iz zapadnih zemalja.

Taj dan bio je posvećen liniji vina Sibaris, koja se ranije zvala Undurraga Reserva, i u okviru koje je šest vrsta vina: cabernet sauvignon, pinot noir, carmenere, merlot, chardonnay i syrah, i sve su reserva. Kako je predstavljeno, Sibaris je namenjen hedonistima, ljudima koji uživaju u životu, a naročito u vinu. U ovom vinu najviše su izgleda uživali uvoznici “Undurrage” za Kinu, koji su odmah nakon degustacije otkupili celokupnu godišnju proizvodnju ovog vina iz 2007. godine. Uveče je organizovana prezentacija Sibarisa i promocija video reklame, i naravno, ponovo fenomenalna večera.

Sledećeg dana imali smo priliku da se brodom vozimo po jezeru Petrohue, a komletna organizacija ovog izuzetnog događaja bila je posvećena novoj liniji vina Aliwen: crvenog  vina ( tri vrste kupaža: cabernet sauvignon sa carmenereom, merlotom ili syrahom), i belog koji je dostupan u dve varijante – chardonnay i sauvignon blanc. Na staročileanskom jeziku reč aliwen znači “sveto drvo”, koje predstavlja vezu između čoveka i prirode i simbol je starog plemena Mapucha, pa je slika tod drveta zaštitni znak etiketa ovog vina. Pošto je Aliwen namenjen ljubiteljima prirode, umetnicima i ljudima slobodnijeg duha, prezentacija je organizovana u nacionalnom parku u prirodi, pored jezera ispod vulkana. Po završetku prezentacije, vina su se degustirala uz specijalitete čileanske kuhinje.

Poslednjeg dana organizovana je prezentacija penušavih vina Undurraga: demi sec, brut i brut supreme. Po rečima ljudi iz vinarije, osnovna ideja u plasmanu ovih vina jeste da se niskom cenom stvori navika kod prosečnih konzumenata da se penušava vina piju svaki dan i da budu pristupačna svima, a ne da kao do sada budu piće privilegovanih i bogatih.

Samo zatvaranje “Kineruna”, upriličeno u izuzetnom ambijentu jednog nacionalnog restorana, bilo je euforično. To je i bilo očekivano, s obzirom na to da se svih stotinu ljudi, nakon fantastičnog petodnevnog druženja i uživanja u divnoj prirodi, izvrsnoj hrani i vinu, izuzetno zbližilo. Što se tiče samih organizatora, ispoljili su vrhunski profesionalizam posvećujući svim gostima podjednaku pažnju, iako nisu svi imali baš isti značaj. Jer, neki od uvoznika prošle godine u svoje zemlje uvezli su svega po nekoliko desetina hiljada “Undurraginih” vina, doku su neki, poput kolega iz Danske i Holandije, uvezli po nekoliko miliona boca ovih vina. Osim toga, domaćini su nas toliko razmazili da nam je na kraju svima bilo teško da se vratimo u svoj svakodnevni život. Što i ne čudi, jer “Kinerun event” bio je nešto najsavršenije što jedan gost može da poželi – uživalo se svim čulima, a pozitivna energija ispunjavala je svaki minut u tih pet dana.

Broj:
Piše:
This entry was posted in Putopis and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Šta sve možeš...
Jug Italije
Rajski plodovi

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS