HRANA…
Meso ne jedem, čak ni piletinu. Ne volim ni voćne kolace. Apsurdno, jer inače obozavam i voće i poslastice, ali ne u kombinaciji. Teška čokolada i sočna baklava su mi tiha patnja, posle kojih obavezno dolazi posteno kajanje. Svida mi se to što se u poslednje vreme u Beogradu pojavio veliki broj novih restorana. Konkurencija je uvek pozitivna jer se neki standardi uspostavljaju. Na pauzi, ili kada nemam vremena da spremim nešto sama, obično skoknem do „La Piazza“, restorana mog najboljeg druga, jer imaju sjajne specijalitete, koji se prave po originalnoj recepturi od kvalitetnih sastojaka koji stižu iz Italije. Žao mi je što u Beogradu nema više restorana sa kvalitetnim salatama, povrćem, voćem, zdravom hranom, supama na biranje, sipanje, merenje – jednom rečju, brzih varijanti za stresne dane. Žao mi je što ne mogu nigde da naručim neke stvari koje sam probala u inostranstvu, recimo, kus-kus, tabule, humus, kakvi mogu da se nađu u dobro skrivenim restoranima u Jafi i Jerusalemu, pa grcke mezetluke, male tikvice, pasulj gigantes, psarosupu (riblju supu) sa puno povrća i limuna, baklave i devreke kao one iz Soluna, najbolji čokoladni mus iz njujorskog restorana „Josephine“, salate iz restorana „Susan“ u kvartu Neve Tsedek u Tel Avivu… Kada smo kod klope koju volim, ne smem da zaboravim da napomenem da najviše uživam u predahu uz vegetable soop u njujorskom restoranu „Whole Foods Market“, mojoj stanici izmedu up i down towna.
VINO…
Nisam veliki poznavalac vina, ali s vremena na vreme volim da popijem času dobrog crvenog vina. Odabir uglavnom prepustam onima koji se razumeju u vina, ili se barem truđe da tako deluju. Kada je reč o uporedivanju domaćih i stranih etiketa, onda moram da istaknem da ne pravim neku naročitu razliku, ako je u pitanju kvalitetno vino. Kvalitet je kvalitet, bio on strani ili domaći. Inace, vino me podseća na zimu… Ne znam zašto, ali na pomen tog pića uvek se setim odličnog krem brulea i laganog pijuckanja belog vina u jednom pariskom lokalu. Ima tome nekoliko godina. To nije bilo najbolje belo vino koje sam probala, ali mi je neopisivo prijalo. Ako bih, ipak morala citaocima da preporucim nešto da se ugreju tokom ovih ledenih dana, onda bi moj izbor svakako bilo neko vino iz palete kvalitetnih crvenih vina, mozda gutljaj ili dva Carigrada i to u drustvu voljene osobe. Volim da popijem casu ovog vina u društvu svog supruga.
IZLAZAK…
Obozavam „Gucci cafe“ u Milanu. Ima savršenu poziciju, divnu kafu, čokoladu i biskvite. Jednostavno, to je mesto za idealan odmor nakon napornog dana ili obavezan ritual pred baletsku predstavu u „Skali“. Klubove u Beogradu ne posećujem, ali zato imam svoj kafic u prestonici – „Fracci“, mesto mojih sastanaka, druženja, dobre energije… Osim pomenutih mesta, izdvojila bih i „Guli“ i „Ipanemu“. Inače, obožavam Dorćol i svako prelazenje preko mosta za mene je odlazak iz Beograda. Otud slobodno mogu da kažem da definitivno ne volim splavove. Deluju mi kao improvizovani prostori, uvek klaustrofobicni, često okovani muljem i gomilom đubreta koje pluta. U većini slucajeva okupljaju čudnu publiku. Mozda mogu da budu zanimljivi za turiste i jednokratnu upotrebu… Idealan izlazak za mene je na putovanjima. Tada sam opuštenija, imam vremena da istražujem i uživam. Zato uvek nestrpljivo planiram nova putovanja i uvek imam kofere koji spremno čekaju u nekom kutku. Što se romantičnih izlazaka tice moram da kažem da romantično moze biti svuda, kada ste zaljubljeni ili u društvu onoga koga volite. Nije samo ambijent odrednica za romantično, ili prijatno. Sami kreiramo naše vreme i atmosferu. Naravno, dobra hrana, dobra usluga, prijatan i lepo ureden prostor jesu sastavni deo ukupnog rezultata. Kada je romantika u pitanju, ja obično biram riblje specijalite, morske plodove i času dobrog vina.
