Na tronu pivske imperije
Aleksandar Radosavljević diplomirao je menadžment i poslovanje na „London Business School“ akademiji. Svoju profesionalnu karijeru započeo je u Londonu, radeci dve godine u okviru jednog modnog lanca. Već tada, na samom početku svoje karijere, upoznao se sa osnovnim radnim etikama, koje po sopstvenom priznanju i danas primenjuje. A one su mu kasnije pomogle da ubrzano napreduje u poslovnoj karijeri.
Po povratku u Srbiju proveo je sedam godina radeći u menadžmentu prodaje kompanije „Allied Domecq“, na kraju kao regionalni menadžer za razvoj i distribuciju za region Jugoistocne Evrope. Vec pet godina zaposlen je u kompaniji „Carlsberg Srbija“, najpre kao komercijalni direktor, a od pre godinu dana je generalni direktor ove kompanije. Na poziciju v.d. direktora za tržiste Jugoistocne Evrope postavljen je 15. januara ove godine.
Spustanje radne temperature na 5,2 % alc
Nakon vremena provedenog u Londonu dosao sam u Srbiju i tokom devedesetih, jedan kraći period, radio sam u turizmu, dok sam poslednjih deset godina iskljucivo radio sa razlicitim vrstama alkoholnih pica. Prelazak u kompaniju „Allied Domecq“ bila je prekretnica u mojoj poslovnoj karijeri, jer sam se tada na pravi način upoznao sa industrijom žestokih alkoholnih pica i to sa velikim brojem različitih brendova. Zastupali smo bukvalno sve kategorije zestokih alkoholnih pića, radeći sa mnogim premium, ali i ekonomskim brendovima. U ovoj kompaniji se mnogo ulagalo u obrazovanje zaposlenih, putovali smo u Ameriku, Škotsku, Francusku i na licu mesta upoznavali brendove i njihovu tradiciju. Nakon sedam godina, 2003. godine prešao sam u kompaniju „Carlsberg Srbija“ i to na poziciju komercijalnog direktora.
Buđenje Lava
Dolazak u kompaniju „Carlsberg“ bio je jedno potpuno drugačije iskustvo. Bila je to jedna nova, potpuno drugacija sredina za mene, iz prostog razloga jer je kompanija tada bila znatno više proizvodno, a manje komercijalno orjentisana. Zato smo komercijalnu funkciju prakticno morali da gradimo iznova, iz temelja. U tom trenutku nas osnovni cilj bio je da relansiramo tada jedini brend kompanije – Lav pivo. Projekat smo zapoceli 2004. godine i, kao sto vidite, uspeli smo. Lav je trenutno drugi najjaci pivski brend u Srbiji, daleko je pristupacniji nego ranije i ima veoma lojalne potrošace.
Renesansa pivske kulture
Nas sledeci cilj u kompaniji bio je da se angazujemo na unapređenju naše premium palete, koja u tom trenutku prakticno nije ni postojala. Pre četiri godine započeli smo intenzivan rad sa brendovima, pre svega Tuborg Greenom, zatim Carlsbergom, dok smo Holsten lansirali na trziste u martu 2007. godine. Kako bismo svoju ponudu obogatili i ukusom koji dolazi iz Česke, leta 2007. godine potpisali smo ugovor sa „Budweiser-Budvarom“, a nešto kasnije i sa cuvenim irskim proizvodacima piva „Guinnessom“ i „Kilkennyem“.
Gospodari kvaliteta
Nasa osnovna strategija jeste da u segmentu premium brendova imamo najveci udeo na tržistu. Takode, cilj nam je i lansiranje novih i jacanje postojećih brendova. Brend Lav smo postavili tako da on predstavlja kičmu naseg poslovanja, a to nam je omogucilo da se bavimo premium segmentom. To je i nasa blagodet, da možemo da se bavimo lepim brendovima. Ja licno mnogo vise volim da se bavim kreiranjem i izgradnjom jednog brenda, nego problemima tipa – kako prebaciti robu iz tacke A u tacku B. Cilj nam je da zadovoljimo razlicite ukuse naših potrošača. Kada smo započeli sa radom naš ukupan udeo na tržistu bio je sedam odsto, proslu godinu smo zavrsili sa 25 odsto, a planiramo da sledecu godinu zavrsimo sa 27 odsto. Takode, veoma nam je bitan već pomenuti premium segment, gde je nas udeo veći od 60 odsto, i to je na neki nacin nas zalog za buducnost, posto smo uvereni da ce se taj segment vremenom jos vise razvijati. Ima mnogo ljudi koji su spremni da plate više kako bi dobili veći kvalitet. „Kvalitet u svim segmentima“ upravo i jeste jedan od osnovnih postulata poslovanja naše kompanije.
Pivski rat
U Srbiji se sve vise pije pivo, konzumacija je od 2003. godine povecana za petnaest litara po glavi stanovnika, i postoje dva razloga za to. Prvo, pivo je ljudima dostupnije, a, takode, i kvalitet piva je dramaticno poboljsan. U konzumaciji se stvari menjaju, nekada su nasi ljudi pili iskljucivo pils piva i lagere, a danas oni zele da probaju nove ukuse, naročito tamna piva. Generalno, sve više ih interesuje kvalitet. Ponuda je jako dobra, a na trzistu su osim „Carlsberga“ prisutne još dve zaista jake kompanije. Na nama je da se kvalitetom, novim ukusima i idejama izborimo za svakog potrošača. Drugi razlog je taj što su značajno povecana i ulaganja u marketing. Setimo se samo „rata piva“ i velikog broja reklama za pivo na televiziji. Danas imamo rat kompanija koje se bave telekomunikacijama, a pre toga imali smo rat banaka.
Stara ljubav – vino
U kompaniji „Allied Domecq“ 2002. godine započeli smo, i to jako ozbiljno, sa uvozom vina. To je za mene bio prvi konkretniji susret sa vinom. Prodavati žestoka alkoholna pića i vina su dve različite stvari, tako da smo morali iznova mnogo toga da naučimo… Rad sa vinom iziskuje mnogo znanja, ulaganja u sebe, vremena, ali posto volim vina to sve mi zaista nije teško. Tada smo sigurno bili najveci uvoznici vina, i to ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu. Zaista volim vina, a osim toga volim i da putujem. Prosle godine proveo sam nedelju dana u Toskani i zaista sam uživao. Putovali smo kolima i obisli smo prakticno celu regiju. Posetio sam mnogo vinarija i probao veliki broj vrhunskih vina. Njihova hrana me je takođe odusevila. Inače, obožavam italijanska vina. Neka od omiljenih su mi Castello Banfi Brunello, Toledana Piedmont, Stefano Farina. Najviše volim da uživam u vinima kada su uparena sa odgovarajucom hranom. Sve započnem nekim aperitivom, a onda nastavim sa nizom specijaliteta uz različita vina. Što se tiče restorana volim „Dorian Gray“, „Gusti mora“, „Ipanemu“. Naravno, tu je i restoran „Frans“, koji po mom misljenju ima najbolju ponudu vina u gradu.
