Svetsko lice srpske privrede
Školovala se u Moskvi, Splitu i Hajdelbergu, a nakon završenih studija ekonomije u Londonu, i to iz oblasti marketinga i međunarodnog biznisa, odlazi u Zagreb gde radi za jedan hrvatski investicioni fond. Zatim prelazi na televiziju, na hrvatsku „TV mrežu“, a nakon toga dolazi u Beograd. Pre nego što je 2007. godine imenovana za direktorku SIEPA, Vesna Perić bila je direktorka sektora za izvoz, a nešto kasnije i na čelu sektora za odnose sa javnošću ove institucije. Takođe, jedno vreme provela je i kao izvršni direktor u jednoj austrijskoj konsultantskoj kompaniji za PR i međunarodne komunikacije.
Od birokratije do brenda
Mislim da sam prosla dobar razvojni put radeci na različitim pozicijama u SIEPA, tako da dobro poznajem strukturu i suštinu onoga što ova institucija treba da radi. Moja prva zelja bila je da od SIEPA napravimo modernu kompaniju, da ona ne bude kao klasična drzavna uprava, učmala, spora, birokratizovana… Ne volim tu reč previše, ali želela sam od SIEPA da napravim brend i mislim da sam, uz veliku pomoć moje prethodnice Jasne Matić, u tome i uspela. Ja nisam politički angazovana i poenta je da Agencija ne bude ispolitizovana, da se smer i strategija ne menjaju sa smenama vlasti. Nas osnovni cilj jeste promocija izvoza i stranih ulaganja. Radimo više od dvadeset sajmova godišnje, a imamo i veliki broj investicionih konferencija. Devedeset odsto investitora koji dolaze u Srbiju, dolaze preko nas. Mi pruzamo pravnu pomoć našim privrednicima, subvencionisemo odlaske na sajmove, obezbedujemo povracaj finansijskih sredstava ulozenih u marketinske aktivnosti za izradu sajtova, kataloga… Do sada je iz naseg fonda isplaceno 224 miliona dinara, i to za 436 domaćih preduzeća.
Što se tiče stranih ulaganja u našu zemlju, organizujemo posete investitora, učestvujemo na brojnim konferencijama i tu organizujemo prezentacije. To je najbolji način da se ljudi upoznaju sa nama, da preuzmu promotivne materijale i uspostave direktan kontakt sa kljucnim savetnicima za ulaganje u Srbiji. Naša zemlja je u proslosti često grešila organizujući investicione konferencije samo za Srbiju, sto je jako teško. Zato se danas trudimo da sa regionom, uz pomoc stručnih kuća, organizujemo konferencije i na taj nacin dodemo u direktan kontakt sa budućim investitorima.
SIEPA kao potreba
Sve više se prepoznaje potreba za SIEPA, naročito sada kada se proces privatizacija privodi kraju i u budžet Srbije sliva sve manje sredstava kroz ovaj vid ulaganja. Danas ljudi prepoznaju nas rad i mnogo više nas traže. Nekada smo imali problem da zainteresujemo ljude da se prijave kako bismo im dali novac, a danas nam se javljaju mnoge firme. Ulozili smo veliki napor da izgradimo poverenje privrednika u državne institucije i jako mi je drago đto smo uspeli da razvijemo svest kod ljudi da smo im potrebni. Navikli smo i naše predstavnike vlasti da kada putuju u inostranstvo dodu do Agencije na konsultacije i preuzmu promotivne materijale.
Sva istrazivanja pokazuju da smo iz godine u godinu sve utičajniji. To govore i nagrade koje smo dobili od Svetske banke, po kojoj smo danas medu prvih sest agencija za promociju investicija, na svetskom nivou. U društvu sličnih agencija Irske, Engleske i Singapura, i jedini smo iz regona ovako visoko plasirani. Nama je cilj bio da budemo nešto poput Czechinvesta (česka agencija za promociju investicija), samo što oni imaju 350, a mi manje od 50 zaposlenih. Drugi problem je i cinjenica da zbog politicke situacije u zemlji nemamo pristup evropskim fondovima. Ali, i to ce se promeniti, sigurna sam.
Nova tržista lek za krizu
Moj glavni zadatak je da obezbedim budžet i da se pobrinem da se novac koji dobije SIEPA troši razumno i pravilno raspoređuje, a najvažnije je da se ono što je uloženo višestruko vrati. U vreme ove krize trudimo se da održimo izvoz na nivou na kom je bio u 2008. godini. Da bismo to uspeli moraćemo malo da promenimo izbor tržišta na koja ćemo voditi domaće firme, prvenstveno zato što neka od tržista Evropske unije nemaju vise toliku potrebu za uvozom. Sada moramo sve vise da se okrećemo trzistima Severne Afrike i Srednjem istoku, jer tamo ima vise novca. U ovom trenutku, od marta 2009, polako prestaje trend opadanja izvoza, a sa novim trzistima realne su sanse da 2009. zavrsimo sa istim izvoznim rezultatima kao i proslu godinu.
Animiranje investitora
Našoj zemlji potrebno je da ima cetiri milijarde dolara investicija godisnje. Koliko god da su nase brošure i prezentacije dobre, sve to pada u vodu ako nemamo politicku stabilnost u zemlji i ako dobijamo negativne političke ocene od Evropske unije. To je nešto na šta SIEPA ne može da utiče, ali ujedno i nešto što značajno utiče na naše rezultate. Ono što mi možemo, jeste da utičemo na političare, kako bi u njihovim izjavama akcenat bio na ekonomskim, a ne na političkim temama. Pravna sigurnost takođe je jedna od stvari na kojoj moramo da radimo. Imamo planove za Ameriku, pogotovo za one sektore njihove industrije koji nisu toliko pogodeni krizom. Smatram da i pored krize moramo da nastavimo sa investicionim projektima. Treba se polako pripremati za izlazak iz krize, jer moramo imati na umu da od trenutka planiranja pa do početka jednog investicionog projekta, prode najmanje godinu dana. Zato je sada pravo vreme da se investitori animiraju. Moj cilj je da, počev od ove godine, direktno kontaktiramo strane kompanije i da radimo prezentacije konkretno za njih. To je jako ambiciozan put, zahteva mnogo napora, istrazivanja potreba firmi, analiza… U sustini, radimo projekat – „Zašto neka firma treba da dode ovde, a ne u neku drugu zemlju.“
Čišćenje svog dvorišta
Naši privrednici treba više da razmisljaju o vizuelnom identitetu proizvoda, jer on mora i svojim izgledom da privuče kupce. A to je naročito bitno kada hoćete da se bavite izvozom. Takođe, mogli bi da prekinu sa praksom potpisivanja ugovora koje ne mogu da ispune. Često se dešava da se naše firme obavezu da će isporučiti odredenu količinu robe, a da nisu u stanju da kasnije to izvedu. To je neprihvatljivo na zapadnim trzištima. Naša preduzeća trebalo bi da usvoje sve aktuelne standarde u vezi sa kvalitetom i proizvodnjom i da stalno unapreduju svoje proizvode. Jos jedna mana naših firmi jeste ta da i onda kada se pojave na inostranim sajmovima, one su tamo pasivne. Recimo, ranije su na inostrane sajmove odlazili ljudi koji ne znaju strane jezike, što je takođe nedopustivo. Nas veliki problem je i taj što sami sebe ne poštujemo, a zatim i ogovaramo i „tuzakamo“ u inostranstvu. Sve to je pomalo tužno. Mislim da svoje probleme treba da resavamo u svojoj kući, kako privatno, tako i na drzavnom nivou. Naravno, ima i dobrih stvari kod nas, ali smatram da je dobro da prvo pričamo o ovim losim, kako bismo ih što pre ispravili.
Vinski svet Srbije
Srbija ima mnogo dobrih vinarija i vina. Kada nam u goste dolaze stranci obavezno ih poslužimo domaćim vinima i oni su prezadovoljni i prijatno izenenadeni njihovim kvalitetom. Postoji nekoliko sajmova u svetu koji se bave iskljucivo vinom i na njima naši vinari sjajno predstavljaju svoja vina. Mi im pomažemo i finansijski, saljemo ih na sajmove koje organizuje Ministarstvo poljoprivrede, kao što je, recimo, američki sajam „Fancy food“. Na „Pro Wein“ sajam idemo već godinama i jako smo uspešni. U stalnom smo kontaktu sa desetak domaćih vinarija i veoma nam je važno da znamo šta njima treba, da bismo znali kako da kreiramo naše planove. Domaće vinarije imaju i taj problem što ne mogu da ponude velike količine svojih vina stranim trzistima, jer imaju relativno malu proizvodnju. Zato biramo specijalizovane sajmove, na kojima je kvalitet proizvoda odlucujuci faktor.
Vino i hrana
Kada idem u restoran moj izbor su „Frans“,“Zaplet“ i „Restoran 27“. Posto sam Dalmatinka, volim ribu, ali volim i meso, bifteke, a naročito jagnjetinu. Ne moze da mi se desi da prođem pored Mackata, a da ne svratim na lokalne specijalitete.
Sto se tiče vina, imam dobar pedigre. Moj otac je sa Hvara, a imamo i kuću na Pelješcu u blizini vinarija „Dingac“ i „Postup“. Kada sam u Hrvatskoj obavezno skoknem i do Korčule, gde uživam u njihovom posipu ili u, ovde nešto manje poznatoj sorti rukatac. Od domaćih vina najviše volim merlot podruma „Do kraja sveta“ i Harizmu podruma „Aleksandrovic“.
