Nadam se da ste imali dovoljno vremena da proverite ispravnost onoga o čemu sam pisao u prethodna dva broja (Broj 4 i Broj 5). Ukoliko ste se igrali kombinacijama ukusa i aroma, mogli ste da primetite da neka pravila koja su vekovima bila striktna više ne postoje, te da danas može mnogo slobodnije da se odabere vino (ili neko drugo restoransko piće) uz obrok. Ukoliko još niste sakupili hrabrost da probate neobične kombinacije istog i suprotnog ukusa, iskreno očekujem da posle ovog članka to uradite.
Danas glavna jela, osim klasičnih jela od mesa, ribe i povrća, mogu da budu i salata, supa, pasta, odnosno sve ono što je nekada smatrano predjelom. Zapravo, priča je ista kao i sa predjelom, a ono što je ovde najbitnije, jeste da vam dam ideju o mogućem uparivanju hrane i vina, pa ću odmah da pređem na konkretna uparivanja.
Siguran sam da je u Srbiji roštilj, a pod tim mislim na ćevape, vešalice, krmenadle i ostalu dijetalnu hranu, najpopularnije glavno jelo, te bi bilo red da počnemo da se zabavljamo uparivanjem hrane i vina baš sa mešanim mesom sa rostilja. Ukoliko se odlučite da umesto piva naručite vino, onda bi to moglo da bude neko od sledećih vina: Cabernet – Shiraz Jacobs Creek 2004, Cabernet Sauvignon Calitera 2003, Rancho Zabaco 2003 California. Primetićete da sva ova vina imaju snazniju taninsku strukturu. Po tablici slaganja hrane i vina, vina snažnijih tanina trebalo bi da se uparuju sa masnijim mesom zbog slatkog ukusa koji daju masnoće, a upravo se to može naći u mešanom mesu sa roštilja. Sva ova vina imaju izraziti karakter crvenog i crnog voća, kao i mešane marmelade, tako da bi oni koji vole manje voćna vina, odnosno vina zemljanog karaktera, trebalo da probaju: Chapellet Le Bernandin 2004 Chateau neuf du Pape, Dingač 2001 Matuško, Cabernet Sauvignon 2005 Grkov. Za one koji više vole bela vina, preporučio bih Malvaziju 1999 Fornezarić, Montrachet 2002 Louis Latour ili Yellow Tail Chardonnay 2004 u istom ukusu, odnosno Kiš Rajnski Riezling 2006, Verdichio di Matelica 2005 ili Mlad Mesec 2006 Do kraja sveta. Lekari su dokazali da vino treba piti svakog dana, i to žene 0.15l a muškarci 0.2l, odnosno jednu čašu vina dnevno. Ali, pošto ne ručavamo i ne večeramo svakog dana u restoranu, barem ne većina, dobro je znati koja vina možemo da uparimo sa jelima domaće kuhinje. Moj omiljeni specijalitet su punjene paprike, a moja omiljena vina uz to su Montana Pinot Noir 2004, Beujolais Villages 2005 Louis Max ili Golden Kaan Pinotage 2005. Takođe bi lepo uparivanje bilo sa Rajković Princ 2004, Todorović Frankovka 2006 ili Santa Cristina 2001. Veoma zanimljivo uparivanje, i to u suprotnom ukusu, bilo bi sa Scalabrone 2006 Guado al Tasso ili Varijantom 2006 Podrum Aleksandrović.
Oni koji malo bolje poznaju vina na našem tržšitu primetili su da su ovo ružičasta vina. Ružice su poznate po tome što uglavnom, kao sto je ovde slučaj, imaju povišene kiseline, te razbijaju kremastu strukturu ovog jela i ostavljaju nam palat potpuno svez za neopisivo dobar ukus punjenih paprika. Da me ne bi okarakterisali kao zakletog mesarosa, u jelovnik ću dodati i špikovanog šarana. Sada bi neko rekao kako tu ima slanine, ali ovaj spikovani saran je punjen samo povrćem, uglavnom pirinčem uz malo zeleni, peršuna, začina C i lagano pećen na ulju i rizlingu. Kako je najbolje vino za slaganje sa hranom upravo ono sa kojim je jelo i spremano, onda bi meni prvi izbor bio Radovanovic Rizling 2006, a svakako da bi jako lepo uz ovo jelo išao i Chardonnay Private Selection 2004 Robert Mondavi ili Los Vascos Chardonnay 2004. Špikovani šaran, naročito ako je pripremljen od „pitomog šarana“, jeste jelo prilično kremaste teksture, te su vina kremaste teksture logičan izbor u slaganju istog ukusa. E sad, to bi trebalo da znači da je Riesling Radovanović u suprotnom ukusu. Baš tako, a opet, i nije. Ovde korišćenje vina u kome je riba pripremana usklađuje ukusne arome, ali tekstura ribe i dalje ostaje kremasta, tako da riesling svojom svezinom razbija tu teksturu i pravi jako lepo slaganje u suprotnom ukusu.
Ova slaganja možete da posmatrate kao preporuke vina za određena jela, ali i kao vodič u slaganjima sa drugom hranom, kao što je biftek, filet mignon, tostolobik, itd. Kako god bilo, što više različitih vina probate uz različitu hranu, palat će vam se lepše razvijati i svaki obrok će vam biti jedinstvena zabava. Takode, siguran sam da će vam najzanimljivije biti uparivanje vina sa slatkišima, pa, uživajte do sledećeg broja i dezerta.
