Milutin Gec

Praktična strana savremene arhitekture

Nakon što je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Milutin Gec radio je na više projekata važnih za naš glavni grad – YU Biznis centru, poslovnoj zgradi ZEP-a i novoj EDB-a i EPS-a koja je trenutno u izgradnji, desetak stambenih objekata, kompleksu Belville…
Dobitnik je dvanaest nagrada na javnim urbanističko-arthitektonskim konkursima i dobitnik je dve nagrade Privredne komore Beograda za dizajn. Trenutno uspešno vodi svoj studio Archi Tim GM, okupiran projektovanjem i jedne vinarije.

Materijalizacija ideja

Projektovanje objekata, izrada urbanističkih projekta, takmičenje na konkursima – to su stvari koje su me zanimale i zbog kojih sam i upisao arhitekturu. Ne mogu da kažem da sam od malena znao da ću jednog dana biti arhitekta, ali oduvek me je privlačila ideja da se stvari koje zamislim na neki način materijalizuju. Kako sam na početku svoje karijere radio u Energoprojektu, imao sam dosta prilika za to. Naravno, ista situacija je i danas sa poslovima na kojima radi moj studio Archi Tim GM.
U svakom projektu najviše volim prvu fazu, taj sam početak, kada krenete od nule i imate samo ideju šta želite da postignete. Kada radite na projektima u velikim gradovima kao što je Beograd, uslovljeni ste velikim brojem faktora koji vas na neki način ograničavaju, a zatim vas vode do konačnog cilja. Iznalaženje najboljih rešenja u jednom tako zahtevnom okruženju je poseban izazov. Ako prevaziđete sve probleme, a na kraju u potpunosti ostvarite zacrtanu ideju i koncept, onda ste uspeli. Još ako rad dobije neko javno priznanje, uspeh i zadovoljstvo su još veći

Zelena arhitektura

U vreme kada sam počeo da se bavim arhtekturom, na sceni je bila ideja modernizma, sa najpoznatijim predstavnicima Korbizjeom i Altom, čije projekte i danas gledam sa poštovanjem. Zatim smo polako ušli u postmodernizam, koji je imao velikog uticaja i u svetu i kod nas i koji je trajao dosta dugo. Nasledio ga je hi- tech modernizam, koji danas, zahvaljujući novim materijalima i konstruktivnim sistemima ukida sva ograničenja. U poslednje vreme sve aktuelnija je zelena arhitektura. Zbog klimatskih promena, posebna pažnja se posvećuje tome da objekti koji se grade budu energetski efikasni, a imperativ je minimalan utrošak energije za grejanje, hlađenje i rasvetu. Takođe je postalo izuzetno važno i da se koriste materijali koji ne utiču negativno na okolinu. Slični standardi će se uskoro primenjivati i u našoj zemlji i projekti će, da bi dobili dozvolu, morati da imaju neku vrstu „energetskog pasoša“. Reč je o projektima koji na prvi pogled izgledaju dosta skupo, ali kada pogedate energetsku uštedu, shvatite da to zapravo nije slučaj.

Racionalno stilizovanje

U projektovanju svaki naš potez, sem estetskog, ima i drugu važnu stranu, a to je koliko će izvođenje da košta. Krajnja cena onoga što predlažemo je i odlučujući faktor u izradi nekog projekta. Na arhitekti je da svoj stil iskaže kroz budžet koji mu je na raspolaganju. Nikada nije obrnuto.
Svaki arhitekta ima svoj individualni stil. Trenutno su na ceni oni koje odlikuje jednostavnost i koji primenjuju savremene tehnologije, materijale, rasvetu… Što se tiče mog stila, racionalnost i jednostavnost su dve stvari koje su mi najvažnije pri projektovanju; bilo da je reč o urbanizmu ili arhitektonskom projektovanju, trudim se da moji radovi budu što je moguće jednostavniji i racionalniji, i u izrazu i u materijalizaciji.

Beogradska arhitektura

Beograd, gledajući iz vazduha, izgleda veoma lepo, najviše zahvaljujući morfologiji terena, ušću dveju velikih reka, zelenim površinama. Retko koji grad ima takva prirodna bogatstva. Uzmimo gradove kao što su Pariz, London ili Berlin koji se ponose svojim rečicama, a koje su neuporedivo manje od naših. Ipak, uspeli su da od svojih malih prirodnih bogatstava naprave nešto što se u celom svetu prepoznaje. Kod nas rečne obale nisu uređene kako bi trebalo. Prepuštene su arhitekturi splavova, koja je katastrofalna i ne ispunjava ni najniže estetske kriterijume. Što se tiče ostalih delova grada, rana moderna arhitektura je dala pečat Novom Beogradu, dok arhitektura starog gradskog jezgra nije loša, ali bi mogla da bude znatno bolja. U arhitekturi Beograda ima i dobrih i loših primera, ali generalno, Beograd se popravlja u poslednjih deset godina; sve je lepši, zeleniji i sve više liči na evropsku metropolu. Sviđa mi se kako izgleda potez Kalemegdan -Terazije, koji je lepo uklopljen i funkcionalno i estetski. Takođe i potez od Trga Republike do Dorćola. Novi Beograd kao jedna celina takođe deluje prilično uređeno, prvenstveno zahvaljujući planskoj izgradnji i dobrim saobraćajnim rešenjima. U poslednje vreme sve više stranih arhitekata dolaze da rade na projektima u Beogradu, što je dodatni kvalitet, jer donose sveže ideje i Beogradu daju nešto od svetskog duha.

Dostojanstveno stanovanje

Projekat Belville nastao je u okviru organizacije beogradske Univerzijade i za mene je predstavljao veliki izazov. Na jednoj relativno maloj lokaciji od 13,7 hektara na Novom Beogradu trebalo je smestiti 12.000 studenata iz celog sveta, a zahtevi su bili da se ti isti objekti nakon Univerzijade prodaju na tržištu. Kompleks Belville čini četrnaest stambenih i dve poslovne zgrade; svaki objekat postavljen je tako da tokom dana ima dovoljno sunca, dobrih vizura i dovoljno zelenila u svojoj okolini. Ispod Belvilla se nalazi kompleks od šest podzemnih garaža. Vrlo sam zadovoljan onim što smo uradili i mislim da smo uspešno zadovoljili sve moderne standarde. Objekti danas žive svoj život, naselje je uredno i sređeno na takav način da predstavlja uživanje za stanovnike. Naravno, reč je o masovnom stanovanju, ali po meni zaista dostojanstvenom.

Projektovanje vinarije

Pred sobom trenutno imam drugačiji izazov od svih pređašnjih. Naime, radim na projektovanju vinarije Cilić u okolini Jagodine, koja će biti izvedena na nivou poslednjih tehnoloških ostvarenja i svih drugih standarda u toj vrsti projekata.
Površine je oko hiljadu kvadratnih metara, sa podrumskim delom od 340 kvadratnih metara u kome su smešteni barici, arhivski deo i degustaciona sala. U prizemnom delu nalazi se ulazni hol, prostorije za flaširanje i etiketiranje i prostorija za fermentaciju. Na spratu će biti restoranski deo sa velikom terasom sa pogledom na vinograde. Moj osnovni cilj pri projektovanju ove vinarije bio je da ona bude utopljena u vinograde, u svoje okruženje, ali i da bude jasan putokaz na vinskom putu Srbije. Pre nego što sam započeo rad na pomenutoj vinariji, proučavao sam projekte poznatih svetskih vinarija i zapazio sam da su ih radili neki od najvećih arhitekata sveta – Kalatrava, Bota, Podreka, Hercog i Mueron. Reč je o fantastičnim objektima koji ispunjavaju sve potrebe smeštaja tehnološke opreme, skladištenja vina i fermentacije, ali i izazivaju divljenje posetilaca. Pri projektovanju vinarije važno je da se njen stil uklopi u prostor u kome se nalazi, jer se mora poštovati prirodno okruženje objekta. To je zajedničko svim poznatijim vinarijama u Italiji, Španiji, Francuskoj… Sve su savršeno uklopljene u svoju okolinu, a pritom imaju jasan arhitektonski pečat svog autora. Naravno, mnogo toga zavisi i od investitora, odnosno od toga koliko on ima sluha za takve stvari.

Lično

Na mom meniju preovladavaju riba, voće i povrće, a uz takav način ishrane vino se uvek lepo slaže. Volim i bela i crvena vina, a prednost dajem blažim vinima u kojima se nekako više oseća uticaj sunca i grožđa. Mislim da su danas na ceni uglavnom takva vina, što je dobro. Moj izbor je Cilićev kaberne sovinjon.