Investiranje u vino

Tečne vrednosti za dobar profit

„Koja vina biste preporučili za ulaganje pitanje je koje često postavljaju naši klijenti u poslednjih nekoliko meseci, i to obično nakon pitanja „Da li je vino pogodno kao investicija?“ U ekonomski turbulentnim vremenima kakva su ova u kojima su mnogi „prste izgoreli“ sa akcijama i fondovima, raste potražnja za alternativnim mogućnostima investiranja, a jedan od popularnijih je ulaganje u vino. To potvrđuju i izveštaji sa aukcija, koji između ostalog prenose informacije i o „kineskoj žeđi“ za crvenim vinima iz Bordoa, što je rezultiralo prošlog avgusta na aukciji kod Kristija u Hongkongu prodajom kolekcije od 300 boca vina Chateau Lafite iz godina 1981. do 2005. za 380.000 evra

Neka kultna vina zaista obećavaju dugoročno više profite sa nižom stopom nestabilnosti nego akcije, jer se razvijaju, pogotovo u vremenima krize, mnogo bolje nego tržišta kapitala. Veliko englesko trgovinsko preduzeće Berry Bros & Rudd obračunava u poslednjih 25 godina prosečan godišnji profit od oko 15 odsto sa tihim periodima (otprilike između 1998. i 2002. godine) i burnim vremenima, kao što je bio period između 2005. i 2007.

Iako je Liv-ex Fine Wine 100 (FW 100), jedna vrsta „Dau Džons trgovine vinom“ kojim se meri 100 vina kojima se najčešće trguje, nakon ekstremnog rasta u poslednje dve godine u međuvremenu nešto opao, prihodi su i dalje izuzetno unosni. Tako je indeks porastao za više od 85 odsto u poslednjih pet godina. Pojedinačna vina – čak i mlada kao što su Chateau Latour iz 2008, mogu imati čak nekoliko stotina odsto veći rast vrednosti. Ko je ovo vino sredinom 2009. godine kupio u pretplati po ceni od 180 evra po flaši, može ga prodati danas, u zavisnosti od tržišta, čak za 660 evra, i više. Dakle, ova vina pobeđuju čak i zlato kao najvećeg profitera u krizi, čija se cena u osvit finansijske i ekonomske turbulencije u istom periodu „samo“ udvostručila. Čak kratkoročni pad potražnje za ovim vrhunskim vinima se brzo kompenzuje, kao što je pokazao razvoj u godinama krize, od 2008-2009. Ko je, na primer, u junu 2006. godine sanduk vina Lafite Rothschild kupio u pretplati za oko 4.000 evra (plus porez), u leto 2008. dobio je skoro 11.000 evra. U novembru te godine, cene su zbog ekonomske krize pale na oko 6.600 evra, da bi se do početka 2011. vratile i podigle na više od 14.000 evra. Dakle, vino može da stabilizuje i da diže svoju vrednost. A u vremenima krize naročito trenutno blago smirivanje tržišta u ovom sektoru daje dobre mogućnosti za kupovinu vina u smislu investicije.

Naime, čak i u kriznim vremenima svetske ekonomije, vrhunska vina su i dalje jasni dobitnici globalizacije, koristeći rastuću globalnu potražnju naročito na tržištima kao što su SAD i Azija. Kult vina je sada za sve veći broj bogatih kupaca postao statusni simbol i deo imidža, kao uostalom i drugi luksuzni brendovi. Recimo, boce Chateau Lafite, Rothschild ili Latour kupuje trendi i dobro stojeća klijentela pod istim kriterijumima kao što kupuju Louis Vuitton torbe ili Mercedes automobile – baš kao izraz prestiža i individualnog životnog stila. Ali dok potražnja brzo raste, proizvedena količina ovih vrhunskih vina ostaje skoro identična, jer površina vinograda vinarija Lafite i Latour ne može se tek tako proizvoljno proširiti. I više od toga: dostupna količina ovih najtraženijih vina na tržištu s vremenom se smanjuje jer se mnogo troše, što im dodatno diže cenu i značajno doprinosi relativno stabilnoj vrednosti vina, koja su manje sinhronizovana sa tržištima kapitala.

Rizik uvek postoji

Ali, pažnja! Ulaganje u vino ne znači nužno i veliki profit, jer ima mnogo rizika i zamki za početnike. Pre svega, tržište je veoma neprozirno i veliki je broj „crnih ovaca“. Često susrećem investitore kojima je sumnjivi trgovac prodao skupa vina, a koja nisu vredna za ulaganja. Ili još gore, dobili su falsifikovano vino. Zato su naslednici, koji mi nude navodno vredno „otkriće iz svog podruma“, često razočarani kad saznaju da imaju staro vino, ali bezvredno kao investiciju jer se njihova vrednost svodi na sentimentalnu dimenziju.

Tako je samo mali broj vina pogodan za investiranje, ali ona se moraju jako pažljivo čuvati – u prostoriji za odležavanje konstantna temperatura mora da iznosi od 10 do 12 stepeni, lagerovanje se mora odvijati u tamnoj prostoriji i to na 65 do 85 odsto vlažnosti vazduha. Takođe, mora se imati i kompletna „biografija“ vina, a čak i mala oštećenja etikete ili nejasno poreklo smanjuju inače ogromnu vrednost boce.

Šta vino čini vrednim

Postoji veliki broj kriterijuma koji vino čine pravom investicijom, a prvo i osnovno je ime, ugled i tradicija proizvođača. Samo vina iz 20 do 30 vinarija širom sveta su dobra za investiranje (od kojih većina dolazi iz Bordoa), a glavni razlog je u tome što ove vinarije nude vrhunski kvalitet vekovima, što im je opet omogućilo da steknu ogroman međunarodni ugled. Uostalom, ko želi da investira u nepoznato vino za koje ne postoje kupci? Osim toga, vrhunska bordo vina su veoma trajna (dugovečna) i na taj način posebno pogodna za dugoročne investicije. Zato su, recimo, Premier Crus Lafite-Rothschild, Latour, Mouton-Rothschild, Margaux i Haut Brion nesporne zvezde u poslovanju sa vinima. Čak ni najveća kultna vina iz Italije nisu po pravilu dobra dugoročna investicija, osim nekoliko izuzetaka, zato što nemaju potreban potecijal starenja. I u svetu široko dostupna kvalitetna vina iz Novog sveta, kao što su Grange i Opus One, samo su u određenoj meri pogodna kao investicija. Presudno za investiciju jeste ocena koju je vino dobilo od renomiranih vinskih kritičara. U suštini, samo vina koja su dobila između 95-100 bodova su dobra za investiranje.

Ove ocene mogu biti revidirane tokom vremena, što ima direktan uticaj na cene. I godina berbe igra ključnu ulogu za povećanje vrednosti, pa se preporučuje ulaganje samo u najbolja godišta. A to su u Bordou u proteklih 30 godina bile 1982, 1989, 1990, 2000, 2003, 2005. i 2009. godina.

Može i sa manje novca

Da bi se u portfoliju imala premier vina, skoro da je potrebno biti milioner, ali zato već sa oko 10.000 evra možete da ostvarujete priličan profit. Postoje tri strategije:

1. Za manje budžete je korisno, na primer, kupovati jeftinija vina sa niskim rizikom i srednjim potecijalom profita, kao što su Chateau Lynch-Bages, Pontet-Canet ili Calon-Segur, koji imaju tradicionalno jaka sekundarna tržišta, na kojima se tamo opet lako mogu prodati – mada ne i sa bujnim profitom.

2. Ko ima više kapitala na raspolaganju, najbolje je da kupuje premier cru i super seconds von Bordeaux, koja su znatno skuplja, ali je zato potencijalni profit značajno veći.

3. Fokusirajte se na veoma retke i skupe segmente kultnih vina, kao što su Pétrus, Le Pin ili vrhunska vina iz Burgundije. Ova druga su mnogo ređa nego bordoška vina, zato što vrhunske vinarije u Burgundiji proizvode samo male količine (u proseku oko 500 kutija, a 12 boca je u jednoj). Za poređenje, godišnje se proda od 15 – 20.000 kutija bordoških premier grand cru vina. Potencijal vrednosti za rast može da bude izuzetan kod tako retkih vina, naročito od kada je Kina, nakon prvobitnog „buma“ oko Bordo premier cru, otkrila vrhunske burgundce za sebe – posebno vina Domaine Romanee-Conti. Tako je u septembru u Hongkongu na aukciji sanduk vina Romanee-Conti iz 1990. godine prodat za rekordnu cenu od 297.400 dolara.

Sve zavisi od pravilnog tajminga

Kao i kod hartija od vrednosti, uspeh vinskih investicija zavisi uglavnom od pravilnog tajminga. A kako nijedno od vrhunskih vina ne može doneti veliki dobitak preko noći, treba računati na period od najmanje pet do deset godina kako bi se ostvario profit. Ovde su moguća dva pristupa:

Prvo, takozvane en-primeur kupovine, u kojima se dobija vino kao „futures“, odnosno u vreme kada su još uvek u buradi. To je kod bordoških vina slučaj, na primer, dolazećeg proleća/leta nakon berbe, kada šatoi predstavljaju svoja vina novinarima i trgovcima. Ko je tada u fazi registracije za prvu ratu kupovine (kod svake druge faza generalno se povećava cena), spekuliše da će se vrednost povećati i prodaje neposredno nakon isporuke vina ili dve godine kasnije, ili pak lageruje vina i čeka pet do deset godina. To je vreme koje je u proseku potrebno da bi kvalitetno vino dostiglo pravu zrelost za konzumiranje. Ovo povećava tražnju – prve boce će biti popijene, a cena je privlačna. Bar u teoriji.

Ovde postoji rizik, jer naravno da niko ne može da predvidi tačno kako se nedovršena vina i njihova vrednost zapravo razvijaju i da li na primer visoke početne procene koje daju kritičari kasnije mogu biti revidirane. A to cene ponovo spušta, kao što je bio slučaj sa berbom u Bordou 1997. Osim toga, plaćate prodavcu za proizvod koji još niste dobili, a ako ode u stečaj, gubite novac u tom slučaju.

Druga strategija podrazumeva praćenje berbi unazad (back-vintage-strategy) i da starije „vintages“ vina uzmete u portfolio. Postoje dve mogućnosti: ili da kupite, kao i većina investicija vinskih fondova, relativno mlada vina, koji su oko pet godina mlađa od svoje „zrelosti“ i prodate ih čim dostignu potrebnu zrelost i kada se pojave na vinskim kartama restorana. Ovde nije nužno koncentrisati se na „highest rated top crus“ vina.

Upravo mnoga druga do peta-izrasline (growth), kao što su Pontet-Canet, Lynch-Bages i slične u rasponu od 95 do 97 poena, ovde pokazuju dobar rast dobiti. Ili, fokusirati se na top-vinarije, „vintages” ili vina sa vrhunskim ocenama, koja su dostigla zrelost već za piće, ali i dalje imaju dug životni vek, pa se u tom slučaju spekuliše sa povećanjem nestašice u snabdevanju.

Zadovoljstvo zagarantovano

Koji god pristup da izaberete, trebalo bi da poslušate sledeće savete:

1. Tražite savet od investicionog profesionalca.

2. Kupujte vino samo od renomiranih i pouzdanih trgovaca – po mogućstvu u zatvorenim drvenim kutijama ili u velikim formatima, kao što su magnum flaše i dvostruki magnumi, jer je njihova vrednost obično veća od vina u standardnim bocama.

3. Ne stavljajte sve na jednu kartu i posmatrajte vino kao dopunu svojih investicija.

Konačno, i kod investicije u vino nema ljudskog prava na dobit. Ulaganje u vino ima jednu prednost u odnosu na druga ulaganja. Čak i ako se investicija ne razvija kako je željeno, ostaje na kraju jedna naročito prijatna mogućnost: uživati u dobrom vinu u krugu porodice i najboljih prijatelja. Pokušajte to sa bezvrednim akcijama Lehman-Brothers!