Jednu od najlepših voditeljki na malim ekranima, Mariju Kilibardu gledamo u novoj sezoni emisije Žene. „Istina je da u prvoj sezoni nije bilo tabu tema, ali verujte mi, tek planiramo da iznenadimo gledaoce. Prilazeći temama pre svega kao žene, a ne kao klasične voditeljke, bavićemo se onim pričama koje svi traže, a niko ih medijski ne pokriva“, objašnjava Marija, koja je ovog leta pokazala da se sjajno snalazi i u sve popularnijem šou programu Prvi glas Srbije. U jeku je i promocija DVD izdanja naslovljenog M Power – vežbajte sa Marijom Kilibardom, koje je u saradnji sa fitnes trenerom Miljanom Zukovićem namenila svim damama koje drže do sebe i žele da budu u formi. I pored evidentno gustog rasporeda na matičnoj televiziji i brojnih privatnih obaveza, Marija uspeva da nađe onog preko potrebnog vremena „za svoju dušu“. Kaže da je veliki hedonista i da kao niko ume da uživa u dobrom zalogaju i kvalitetnoj čaši vina.
HRANA
Veliki sam gurman i uživam u svim kuhinjama, od domaće, preko mediteranske i indijske, do libanske. Inače, u životu sam probala brojne egzotične specijalitete. Ovoga leta sam bila u Libanu, a oni imaju sjajnu kuhinju! Prvi put sam u životu baš tamo jela živu džigericu i žablje meso, u čijem me je gustiranju omelo samo to što sam unapred znala šta ću jesti, jer ukus nije ništa drugačiji od piletine… dobro, možda je meso malo žilavije. Inače sam veliki ljubitelj mesa ajkule i džigerice u naru, koju savršeno pripremaju u ubedljivo najboljem beogradskom restoranu libanske hrane Byblosu. Kada još uz nju posluže i neko od sjajnih vina iz kuće Kefraya, pa neku od njihovih magičnih salata, na primer – houmus, tabbolueh, fatoush… to je prste da poližeš! Ono čemu nikako ne mogu da odolim su, od slane hrane – prženi mladi krompirići, a od slatkiša – najobičnija crna čokolada bez ikakvih dodataka. Međutim, u poslednje vreme zbog linije izbegavam pomenute favorite. Žao mi je što u Beogradu nema restorana sa vijetnamskom hranom (poput, recimo, njujorškog restorana Saigon Grill), i više restorana sa različitim konceptima. Na primer, u Berlinu sam bila u restoranu u kojem je „potpuni mrak“, ili u restoranu u kojem se specijaliteti gustiraju u krevetima. Što se menija domaćih restorana tiče, tu nemam nijedne zamerke!
VINO
Zaista uživam u argentinskim, čileanskim i kalifornijskim etiketama. Zapravo, otkriću vam šta trenutno imam u frižideru… penušavac Mumm, tu je i argentinski Lo tengo… Ako biste me pitali koje vino smatram neprikosnovenim, kao „iz topa“ bih vam odgovorila da je to vino iz Bordoa! Stoga ne čudi što sanjam o tome da odem u tu regiju. Zamislite samo čitav taj koncept degustacije vina! Zaista obožavam crvena vina, još ako uz njih gustiram crveno meso, užitak je potpun. Mada, za razliku od mnogih mojih prijatelja, umem sasvim lepo da se opustim uz čašu dobrog crvenog vina i kada ništa ne gustiram uz njega. Dovoljna mi je neka dobra muzika i onih pola sata za relaksaciju koje nekako uspem dnevno da ugrabim! Od belih, volim suva vina. Primat dajem francuskim Chablis Grand Cru vinima. Takva vina idu savršeno uz ribu i rižoto. Roze mi je nekako rezervisan za leto, a idealno ide uz belo meso. Što se tiče domaćih etiketa, mislim da sasvim dobro pariraju stranim. U omiljenim restoranima uvek probam ono što mi preporuči osoblje, baš kao što se ne libim ni da im kažem ako mi se ono što su mi ponudili ne sviđa. Osoba sam koja traga za užicima. Ukus mog omiljenog bordoa često me podseti na nešto što mi se pre tri godine dogodilo u Parizu. Moja drugarica i ja smo tada u nekom baru kod Luvra uživale u tom vinu, a zatim smo skoknule da fotografišemo Ajfelov toranj, kada mi je kao iz vedra neba neki lopov oteo tašnu i punom parom počeo da beži s njom. Valjda pod uticajem onog vina, bez imalo straha iz sve snage sam pojurila za njim razmišljajući samo o tome kako da povratim svoju torbu, u kojoj se u tom trenutku nalazio spakovan ceo moj život – svi telefoni, pasoši, vize, novac… Kada me je onako razjarenu uočio kako vičem za njim što na srpskom, što na engleskom, uplašeni lopov je uzeo nešto novca iz novčanika i bacio torbu u stranu… Eto, da ne beše onog vina… ma, garantujem vam da bih ostala bez svega! (smeh).
IZLAZAK
Kada ugrabim malo slobodnog vremena volim da skoknem do prestoničkih restorana. Podeliću ih prema specijalitetima koje u njima volim da gustiram. Na primer, u Vuk volim da odem na rinflajš ili kolenicu u kupusu. Najbolja rebarca u gradu imaju Nachos i Vespa. Tribeca je neprikosnovena u pripremanju čokoladnog suflea, a Monument ima najbolje obrok salate. U Zapletu ne preskačem da naručim rostbif, neki od potaža ili rolnice sa šljivama. Ginger ima savršenu tajlandsku supu od kokosa i kukuruza, ali moram da napomenem da su u supama Supermarketa dobili veliku konkurenciju. Na kaficu sa drugaricama najčešće odem do Liquida, Pastisa, Drinke, Smokvice ili Iguane. Čim grane sunce volim da skoknem i do reke, a od splavova su mi omiljeni Stara koliba i Porto. Verujte mi da nema ničeg lepšeg od gustiranja smuđa u Staroj kolibi. Idealan izlazak po mom ukusu izgledao bi otprilike ovako: Sa nekoliko prijatelja krenem na večeru u Talas, gde nam se naposletku pridruži oko dvadesetak ljudi. Na stolu ispred mene su domaća rakija i klasično srpsko meze. Na uvce mi sviraju tamburice, a do kraja večeri obavezno samo za mene sviraju Nesanicu i Šta sam ja u tvom životu.
Marija Kilibarda izgleda dobro ali pocinje da iskace iz frizidera. Valjda ima jos neko ko ume da najavljuje