_CLR6994_resizeKada se bavite vinom na bilo koji način, da li kao proizvođač, vinogradar, enolog, sommelier, trgovac ili samo kao uživalac, sigurnosilno želite da upoznate, vidite i probate ono najbolje. Ukoliko se nađete u prilici da tu potrebu i ostvarite, onda to kasnije postavljate kao parametar prema kojem merite sve što kasnije probate i doživite. Moj parametar je vinarija Chateau Lafite Rotschild u Bordou, jedna od pet koje pripadaju Prvom rodu (First growth, odnosno Premiers Crus) po klasifikaciji Grands Crus Classes za levu obalu ove regije – od kada sam je prvi put posetio i probao njena najbolja vina, sve što sam kasnije iskusio podsvesno sam poredio sa ovim istinskim vinskim draguljem

 

Neko me je nedavno pitao šta je to toliko specijalno kod vina Bordoa, a posebno kod tog Lafita, koga inače često volim da pomenem. Pa, posebno je to što je vino uopšte živo biće, koje se menja, diše, raste, ponekad i pati… A, ako danas otvorite neku bocu dobrog vina, onda znate da ste propustili ukus koji bi dobilo sutradan… i tako godinama, sve dok ne dođe do svog maksimuma, nakon kojeg sledi neizbežan pad i nežno umiranje. Upravo kod vina Bordoa je jako izražen taj ciklus, a kad pred vama stoji jedno monumentalno vino kao što je Chateau Lafite, onda cela priča dobija jedan mističan i bajkovit prizvuk.

_LTR7376_resizePrvi put sam u vinariju Chateau Lafite otišao krajem proleća, kad su vinogradi olistali i prvi grozdovi počeli da se formiraju. Slika koja se ukazala je nešto što teško može ikada da se zaboravi – nepregledni vinogradi, šljunkovito i peskovito tlo koje vam škripi pod nogama dok hodate i stari zamak obgrljen puzavicom ljubičaste kiše, koji je strpljivo čekao svoje nove posetioce. A, unutra nas je dočekao miris istorije… miris vina… i neverovatna energija. Čisto ushićenje, ubrzan puls pred naletom mešavine strahopoštovanja i divljenja – to je bio prvi osećaj pri ulasku u ovu vinariju.

Veseo i neobično prijatan gospodin Charles Chevallier (direktor Chateau Lafite) bio je naš domaćin, zajedno sa gospodinom Ericom Gattenom (direktor Barons de Rotschild Lafite). Sa vidnom strašću, do najsitnijih detalja objašnjavao nam je kako nastaju vina koja nose etiketu Chateau Lafite: od uzoraka tla, preko klonova vinove loze, hrastovih sudova koji se koriste za fermentaciju, preko buradi u kojima vino sazreva, rada vinara i vinogradara pa do konačnog proizvoda i probe pet različitih godina. Kroz sve faze tog procesa, Charles nas je vodio maestralno i nadahnuto.

Obilazak vinarije Chateau Lafite završio se u ogromnom podrumu, u kojem su nanizani nepregledni redovi pedantno složenih hrastovih burića punih vina i gde se, između ostalog, organizuju i muzički koncerti. Taj podrum može da ugosti više od hiljadu ljudi, što baron Eric de Rothschild koristi za organizovanje raznih kulturnih manifestacija zatvorenog tipa.

U polumraku podruma, na bačvama sa oznakom Rotschild, pored starih boca koje imaju ulogu svećnjaka, sačekali su nas dragulji – Grand Vin de Lafite. Godine 1979, 1985, 2000, 2003, 2005… Kada smo na samom kraju obilaska otišli u arhivu vinarije i kada nas je sačekala boca Lafite vina iz 1792. godine, tajac koji je nastao bio je najbolji i najadekvatniji komentar.

Vinarija Chateau Lafite smeštena je na levoj obali reke Gironde, na šljunkovitom tlu apelacije Pauillacu oblasti Medoc, u severozapadnom delu Bordoa. Prvi pisani tragovi o ovoj vinariji potiču iz XIII veka. Ime Lafite potiče iz gaskonskog dijalekta, u kojem izrazla hite znači „mali brežuljak“. Prema klasifikaciji vina Bordoa iz 1855. godine, Chateau Lafite pripada jatu pet najsjajnijih zvezda u svetu vina, a boce sa ovom oznakom san su svih ozbiljnih ljubitelja i kolekcionara vina (po sistemu klasifikacije Grands Crus Classes, oznaku First Growths odnosno Premiers Crus ima samo pet vinarija i sve su iz oblasti Medoc).

Početkom XVII veka vinariju je kupila porodicaSégur. Iako su vinogradi već postojali na obroncima brežuljka, Jacques de Ségur je glavnicu vinograda zasadio 1680. godine. Tada započinje letLafitea ka zvezdama. U prvoj polovini XVII vekaMarquis Nicolas Alexandre de Séguruvodinove tehnike u vinarstvu i plemstvu Evrope predstavlja svoje novo vino. Ono nailazi na fantastičan prijem kod plemstva i kod samog kralja, pa Nikolas stiče nadimak Princ vina, a njegovo vino –Vino za kraljeve. U XVIII veku popularnost vinarije vrtoglavo raste, pa je i nekadašnji američki predsednik Tomas Džefersontokom svog boravka u Francuskoj bio njen čest gost, a kasnije je postao i doživotni obožavalac ovog magičnog vina.

Nakon Francuske revolucije sudbina Lafitea postaje neizvesna. Porodica Ségur je izgubila vlasništvo nad vinarijom, koja će za kratko vreme promeniti nekoliko vlasnika.Godine 1868. Chateau Lafite „uplovljava u mirnije vode“ i dolazi u vlasništvo poznate porodice Rothchild, tako što je James Mayer Rothschild kupio vinariju koja je i danas u njenim rukama.

Kroz istoriju, Lafite su pratile mnoge priče i legende, a jedna istinita priča iz novije istorije kaže da je Chateau Lafite i zvanično najskuplja flaša vina ikad prodata. Naime, radi se o flaši iz 1787. godine koja je pripadala Tomasu Džefersonu, a koja je prodata na aukciji u aukcijskoj kući Christie za neverovatnih 105.000 funti, odnosno 160.000 dolara!

Vinograd vinarije jedan je od najvećih u Medocu i prostire se na površini od oko jednog kvadratnog kilometra. Sortna zastupljenost je: 70% kaberne sovinjon, 25% merlo, 3% kaberne fran i 2% pti verdo. Prosečna godišnja proizvodnja varira i kreće se u rasponu od 30.000 do 35.000 sanduka, od čega je 15.000 do 25.000 sanduka vinaprvog roda.

Uobičajen sortni sastav vina je oko 80-95% kaberne sovinjona, osim u retkim godinama kao što je bila 1961, kada je sastav vina bio 100% kaberne sovinjon. Fermentacija se odvija u drvenim buradima a vino odležava u novim hrastovim buradima oko trideset meseci. Filtracija se obavlja tradicionalnom metodom, korišćenjem belanceta jajeta.

Osim Chateau Lafite, kao glavnog vina, u vinariji se proizvodi i takozvano drugo vino, koje pripada drugom rodu i zove se Carruades de Lafite.

Vino Chateau Lafite je tamne, rubincrvene boje, a krase ga izuzetna elegancija, plemenitost i snaga, kao i veliki potencijal starenja. Ima arome zrelih crvenih ribizli, ljubičice, vanile, začina i hrasta na finišu. Odličan je pratilac pačetine, teletine, jagnjetine i svih crvenih mesa.