Više od dve decenije Slavko Beleslin uspeva da odgovori brojnim izazovima najrazličitijih televizijskih formata, uvek na svoj način – elegantno, dostojanstveno i odmereno. Karijeru je započeo na BK TV kao reporter, a zatim kao urednik i voditelj Telefakta, emisije koja je svojevremeno postavila nove standarde informativnog programa u Srbiji. Podjednako dobar bio je i kao urednik zabavnih emisija Ja imam talenat i Karaoke obračun. Bio je i deo ekipe Bulevara na B92, a zatim i jedan od urednika i voditelja emisije Studio 3 na Javnom servisu.
Trenutno je član informativne redakcije TV B92, kao novinar i prezenter vesti; i s ovom ulogom nosi se profesionalno, s lakoćom i šarmom voditelja iz davno prošlog – zlatnog doba domaće televizije
VINO
Nekako volim da vidim i prst sudbine u etiketi koju pijem. Kada proslavljam, onda je logično da je to, na primer, Trijumf, a isti princip važi i za ostale situacije. Poslednji put sam u restoranu sa suprugom naručio vino Vinarije Zvonko Bogdan po imenu Život teče (razlozi poznati autoru), jer je ta fraza odgovarala našem raspoloženju. Ispostavilo se da je i vino bilo odlično.
Postoje velike traume u vezi sa mojim odnosom prema vinu, pa je čudo da ga danas uopšte i volim, a obožavam ga. Jer, posle svakog ručka tokom leta kod rođaka u Baranji morao sam da idem u udaljenu punionicu po sifone sode za špricer, a svi znamo koliko su oni teški. Srećom, nagrada je bila srk vina.
Najčešće naručujem suva bela vina ili slađa crvena. Volim vina sa drugih kontinenata. Ne znam zašto, ali australijska su mi omiljena. Moraću jednom da svratim do njih… na vino.
HRANA
Moj odnos prema hrani formiran je u danima kojih se ne sećam ali tokom kojih sam naučen da je prazan tanjir posle ručka najbolji način da odobrovoljiš sve oko sebe. Ujedno i najlakši da budeš „najbolji od sve dece“. Ta rana „dresura“ zauvek će obeležiti moje obroke, i u decenijama koje dolaze ja ću uvek pojesti sve iz tanjira. Varate se ako mislite da to znači da sve volim da jedem, ali isto tako ne postoji stvar koju ne mogu da pojedem. Kad je u pitanju vrsta hrane moj prvi izbor je meso, a od svih delova obroka najviše volim predjelo; toliko uživam u tanjirima sa raznim sitnim đakonijama, suvim mesom, sirevima i salatama da sam čak govorio kako će na mojoj svadbi biti služeno samo predjelo, ali mnogo puta u krug.
Ova tema ima veze i sa godinama, koliko i sa ukusom. Pa ko normalan u detinjstvu može da voli supu, pihtije ili brizle? Kao što ne volite odela sa 18 ali vam prijaju sa 38 godina, tako se i neka čudna jela uvlače u vaš život i tokom tog procesa ne možete a da ne primetite da sve više počinjete da ličite na svoje roditelje – to je ono doba kada shvatite i da ih razumete u potpunosti, kao kad postanete stariji od glavnog junaka svoje omiljene knjige, sve se menja. Kada bi dete koje sam bio (slatkiši, jaja, viršle) videlo kakav sam čovek posatao (gulaš, pihtije, kolenica), sasvim sigurno bi se smatralo izdanim.
U restoranu najčešće naručujem biftek. I ne želim da menjam svoj meni ni za šta na svetu. Radije ću ići na dva treninga dnevno nego da se uzdržavam od bilo kog zalogaja. Nosim taj krst i ne žalim se. Moji omiljeni restorani su Proleće i Franš.
IZLASCI
Nikada nisam izlazio negde zbog mesta, imidža, specifičnog provoda ili pića. Sve to mi je bilo potpuno svejedno dok god su i moji prijatelji bili tu. O prvim izlascima ne mogu ništa da govorim jer ih se jednostavno ne sećam. No, to eksperimentisanje, kao što svi dobro znaju, nije prijatno dok se dešava, ali je ipak tokom vremena izoštrilo moj ukus, naročito za vina. Šalu na stranu, u jednom periodu života zaista sam voleo prave kafane, u kojima svog sagovornika shvatate ozbiljno za razliku od muzike. Čini mi se da je danas obrnuto. Danas više volim da idem u klubove sa jakim ritmom i mnogo dobre energije – preporučujem Dobrilu.
Leave A Comment