U poseti – Vinarija Aleksandrović

Trijumf jedne vizije

Iako u Vinariji Aleksandrović ne prestaju sa inovacijama, svaki put već na samom ulasku u vinariju utisak je isti. Ozbiljnost kojom ova kuća odiše jednostavno vas tera da pokažete veliko poštovanje. To su vina koja ulivaju sigurnost, jer je Vinarija Aleksandrović više od dvadeset godina gradio kontinuitet koji će se, verovatno, teško ikada urušiti

Biti prvi, uvek i u svemu, imperativ je od koga Božidar Aleksandrović ne odustaje. I tako od prvog dana kada je ušao u svet vinarstva, 1991. godine. Na svom porodičnom imanju nadomak Topole pažljivo je slagao mozaik koji je danas prerastao u svojevrsnu vinsku imperiju. Možda tada nije znao da će biti vlasnik vinarije koja godišnje proizvodi 300.000 boca vrhunskih vina, ali je svesno, korak po korak, išao ka tom cilju. Danas vinarija izgleda više nego reprezentativno – od samog ulaza u zgradu, preko prijemne sale, degustacione sale, konferencijske sale… I u proizvodnom delu sve je na svom mestu, onako kako to nalažu pravila ozbiljnog vinarstva, uključujući i najsavremenija tehnološka rešenja.

„Ima jedna narodna izreka: Kada trčiš i staneš, onda će te drugi pregaziti. Zato stalno moraš da trčiš, sve brže i brže. Zato mi stalno ulažemo u ljude, opremu, nove tehnologije… Danas imamo sedamdeset pet hektara vinograda, a počeo sam sa četiri“, rekao nam je Božidar Aleksandrović dok smo probali penušavi Trijumf na terasi degustacione sale sa koje se pogled razleže na vinograde.

Jedan svež, čvrst i raskošan penušavac otvorio je priču o jednom od najnovijih poduhvata Vinarije Aleksandrović. Linija penušavaca nakon nekoliko godina na tržištu počela je da živi neki svoj život, a delovalo je pomalo čudno kada su započeli sa proizvodnjom ovih vina. Vinarija je već tada imala prilično široku paletu, ali, kažu da je to bio još jedan izazov – proizvesti penušavo vino od srpkog grožđa po francuskoj vinarskoj filozofiji.

„U Eperneu u Šampanji upoznali smo enologa Pjera Iva (Pierre-Yves Bournerias), koji je postao naš konsultant specijalno za penušava vina. Hteli smo da primenimo najbolju praksu po originalnom sistemu proizvodnje, ali sa našom, lokalnom bazom. Proizvodnja penušavih vina zahteva jedan poseban pristup jer ima mnogo finesa, grožđe se bere zelenije, sa manjim procentom šećera, ali kada se savladaju čini mi se da je lakše postići kontinuitet kvaliteta nego kod običnih, mirnih vina. Mislim da smo uspeli da stvorimo jedno autentično penušavo vino, koje u šali zovemo Šumadinac. Od 2009. godine kompletnu proizvodnju penušavaca vodi naš enolog Vlada Nikolić“, objašnjavao je Božidar Aleksandrović.

I tu nije bio kraj penušave priče, jer je ubrzo usledio i Trijumf Noir, penušavac koji se radi samo od sorte pino noar. Nežniji i elegantniji od prethodnika, bio je odličan uvod u priču o belim vinima. A ona je, prirodno, počela od Trijumfa.

„Trijumf je prvo vino koje sam flaširao i on se od 1992. godine pravi po istoj recepturi. Imao sam tu sreću da dobijem rukopis sa opisom proizvodnje od kraljevog podrumara sa Oplenca i tog sistema se i danas pridržavamo. Sada imamo i Trijumf gold, vino koje fermentiše i odležava u bačvama od slavonskog hrasta zapremine 4.000 litara. Meni je to naše najdraže vino, jer je na neki način obeležilo ovih više od dvadeset godina Podruma Aleksandrović“, ispričao nam je Božidar Aleksandrović dok smo uživali u finom kompleksu elegantnih aroma ove mešavine sovinjon blana, pino blana i rizlinga.

Onda je usledio jedan mlad rizling, tek pristigao u boce. Namenjen za svakodnevno konzumiranje, vrlo pitak sa izraženim sortnim karakteristikama, čini se da bi mogao da naiđe na dobar prijem kod publike. Ali, da to i neće biti baš tako lako svesni su i u Vinariji Aleksandrović, jer rizling kao sorta nema baš dobru reputaciju na srpskom tržištu. To je verovatno nasleđe nekh prošlih vremena, kada su u vinarstvu važila drugačija pravila.

„Ja bih jako voleo da se rizling vrati na srpsku scenu, jer mislim da zaslužuje visoko mesto. Mislim da je problem što većina ljudi nije probala dobar rizling, nego se seća onih iz velikih sistema koji i nisu imali neki kvalitet. Ja ću se potruditi koliko mogu da se ta situacija promeni, jer ko je probao neki dobar nemački ili austrijski rizling, zna kakav potencijal ima ova sorta.“

Teško je bilo u tom trenutku predvideti potencijal rizlinga, ali je bilo vrlo lako zaključiti da će Rodoslov grand reserve iz 2006. godine igrati zapaženu ulogu na tržištu narednih godina. Trenutno vodeće crveno vino kuće urađeno je u maniru bordoških kupaža na srpski način – kaberne sovinjom, merlo i prokupac daju ovom vinu vrlo kompleksan aromatski sklop voćnog karaktera, koji prati puno telo velike ekstraktivnosti, zrele tanine i elegantnu, dugu završnicu. Ovo crveno vino izmenilo je sliku o Vinariji Aleksandrović kao trezoru dobrih belih vina. A onda smo postavili pitanje nije li ta raznolikost pomalo i opasna, jer šesnaest etiketa nije malo.

„Različit sortiment i klonovi, to je izazov. Što se tiče širine palete, mislim da to nije mana. Neko voli rizling, neko šardone, a ovako dajete potrošačima mogućnost izbora, naročito kad je u pitanju segment izvoza. Od naših vina u Americi se najbolje prodaju Harizma i Trijumf pino noar, u Londonu niko neće Harizmu ali se dobro prodaje Trijumf, Rusija ima neku svoju priču, Kina opet svoju. Imamo dosta etiketa, ali nismo zagušeni. To su sve različita vina i u različitim cenovnim kategorijama. Problem je kada imate slična vina, a mnogo etiketa. E, onda gubite identitet.“

Vinarija Aleksandrović nije izgubila identitet tokom ovih godina, a s druge strane uspevala je i da se prilagođavala novim zahtevima tržištima. To u praksi i nije baš lako izvodljivo, a često traži i izvestan rizik. Konstantno aktivno učešće na tržištu, u svim segmentima – bilo da su u pitanju sajmovi, ocenjivanja, promocije, medijska zastupljenost – omogućuje vinariji intenzivan kontakt sa potrošačima i opipavanje pulsa. Rezultat su brojni noviteti koji uvek privlače pažnju. Takođe, vinarija je jedna od vodećih u regionu po broju osvojenih nagrada na renomiranim ocenjivanjima vina u svetu.

„Vinarstvo je jedan visokostručan posao, ali ga mnogi banalizuju. Proizvesti vrhunski kvalitet je visoka nauka, a kontinuitet je još veća. Tek kad napravite vino i kad ga upakujete, dolazi sledeća etapa – kako to prodati, kako unovčiti. Zato morate da osluškujete tržište, jer ukusi se menjaju. Ako pravite male količine onda nije bitno, to ćete vi popiti sa prijateljima, ali ako proizvodite vino za tržište, onda morate da ga pratite, da pratite stilove vina i da svoju proizvodnju u većoj ili manjoj meri tome prilagođavate. Istovremeno morate da zadržite i identitet i da to praćenje tržišta ne izgubi vezu sa onim što to vino jeste. Ja sam uvek pokušavao da izgradim sopstveni stil vina, ali da ona budu u trendu sa ukusima potrošača. Možete da proizvodite i vina koja su sto odsto izraz vaše upornosti i pristupa vinarstvu, ali onda ne možete da računate da ćete na duže staze zauzimati značajno mesto na tržištu. Svako ko proizvodi velike količine mora da prati tržište.“

Božidar Aleksandrović jedan je od inicijatora ideje o osnivanju Udruženja vinara Šumadije, koje trenutno okuplja petnaest proizvođača iz ovog kraja. Cilj udruženja je pozicioniranje i brendiranje Šumadije kao vinske regije i u tom cilju već su napravljeni ozbiljniji koraci – nekoliko zajedničkih nastupa na sajmovima, saradnja sa sličnim udruženjima u svetu, poput Konzorcijuma vinara iz italijanske regije Chianti, a u planu su i neki veći projekti.

„Naša najveća mana je ujedno i naša najveća prednost, a to je što dolazimo iz vinogradarski i vinarski nepoznate zemlje. U inostarnstvu se čude da Srbija ima vino, to im je uvek prva reakcija. S druge strane, došlo je do zasićenja potrošača španskim, italijanskim, francuskim vinima, pa i iz Novog sveta, i traže se neke nove, egzotične regije. Mi smo za njih čista egzotika i upravo to je šansa srpskog vinarstva.“