casacanditella-3Život boje vina

Nekada vas inspirišu ljudi, nekada vino, nekada hrana, a nekada sve zajedno. Dotaknu, obuzmu i nikada ne napuste. Nekada za to treba vremena, a nekada samo 48 sati u Abruzzu

 

Protežući se od srca Apenina pa sve do Jadranskog mora, kroz predele uglavnom nemirnog, brdsko – planinskog, na trenutke i divljeg terena, regija Abruco (Abruzzo) u centralnoj Italiji, tokom ta dva dana bila je početak i kraj jedne nezaboravne hedonističke avanture. Prvi živi susret sa Abrucom imali smo u Teramu, ne toliko raskošnom, ali zato vrlo umiljatom gradiću, u kome nas je dočekao vlasnik vinarije Valori. Luiđi, verovatno Valori, čovek je bez prezimena, jedan od onih ljudi kojima prezime dođe kao višak i koji sve i da se preziva Korleone ili Berluskoni, ostaje samo i jedino Luiđi. Diplomirani teolog, svojevremeno fudbaler Askolija i aktivan igrač Calcia (Prve italijanske lige), Luiđi je možda previše mudar i promišljen za centarfora, a suviše nemiran i vragolast za papu. Uglavnom, završio je kao vinar, i to dobar.

 

U Teramu zagazismo duboko u noć, pa je očekivanu šetnju gradom zamenila dobra džez svirka, smeh do suza, pesma i gomila boca Valori vina. Vina koja smo nakon pet minuta svi zvali – Luiđijeva vina. „Vinarija je mala ali je moja. Vina su takva kakva su, ali moja su“, voli često da kaže. Usput, njegova vina možda neće biti najbolja koja ste probali, ali su zato iskrena, karakterna i nenametljiva. Što je Luiđiju, sa iskrenošću i harizmom koje ima, sasvim i dovoljno. To vam dođe kao kada vozite skup automobil – harizma nekako dođe sama. Podrazumeva se.

 

masciarelli-familyDruženje smo nastavili narednog jutra u letovalištu Alba Adriatika, smeštenom baš naspram Splita na italijanskoj strani Jadranske obale. Po Luiđijevim rečima, Alba je rezervisana za turiste iz Italije, što „lokalce“ čini izuzetno zadovoljnim. Nadaju se da će tako i ostati, u strahu da ih pomahnitali turisti neće poharati kao Liguriju, Rim, Siciliju… Inače, čitav Abruco ljubomorno čuva svu svoju autentičnost, u gastronomiji posebno. Ovo naročito važi za provinciju Teramo, poznatu među Italijanima po raznolikosti gastonomske ponude. Imaju sve, od bakalara do jagnjetine, kozjeg mesa, sireva, autentičnih pasti; hvale se da imaju čak 250 lokalnih, autohtonih specijaliteta. Od mora do planina, od ribe, povrća, pa sve do svakojakih mesnih zalogaja. Ne toliko popularna u inostranstvu ali među Italijanima omiljena, kuhinja ove provincije jedna je od retkih u kojoj je skoro sve još uvek tradicionalno, dostupno i slasno.

 

Degustaciju Valori vina imali smo u jednom mestu koje to potpuno oslikava – u restoranu Zenobi, nesumnjivo jednom od boljih u regiji Abruco, gostionici više puta nagrađivanoj od ugledne Italijanske slow food asocijacije. Probali, uživali, zapamtili smo – tradicionalnu pastu od jaja spaghetti alla chitarra, spremljenu od tankih testenina tipičnih za Abruco, sa mini ćuftama u sosu od paradajza. Pa domaće raviole sa najboljom rikotom na svetu, pristiglu „od komše“, sa imanja pored. Gulaš od kozjeg mesa, bez grama masti, punog ukusa, iako kuvanog satima. Ukratko, jedan okrepljujući i zavodljivo opojan tanjir. Što se tiše kozjeg mesa, u Abrucu ga jedu samo u mesecima koji imaju slovo r u svom nazivu. A to nema veze sa tradicijom, već isključivo sa dobrim ukusom.

 

Što se tiče vina vinarije Valori, reč je organskim vinima, za čiju proizvodnju je potrebno mnogo dobre volje, živaca, strpljenja i mnogo, mnogo dobrog vetra. S tim da ako imate mnogo novca, dovoljan je i samo vetar. Nekih devedeset odsto Valori vina nastaju od sorte montelpuciano d’Abruzzo. Od belih je najvažnija pecorino, inače veoma popularna u celom Abrucu, a tu je i nezaobilazni trebbiano d’Abruzzo (pomalo zbunjujuće, vina sa istim nazivom, inače najbolja bela u ovoj regiji, u Abrucu ne nastaju od ove, nego od sorte bombino bianco sa juga Italije). Ipak, montelpuciano d’ Abruzzo, sa šest hektara vinograda u oblasti Colline Teramane, centar je Luiđijevog vinskog sveta. Reč je inače o jedinoj zoni u Abrucu koja ima oznaku DOCG, najvišu klasifikaciju po italijanskom sistemu. Što se tiče sortnog sastava vina, da bi vino u Abrucu dobilo DOCG oznaku, između ostalog mora da je proizvedeni najmanje od devedeset odsto sorte montepulciano d’ Abruzzo i najviše 10 odsto sorte sangiovese. Abruco je dobio DOCG zonu tek 1995. godine, kada se i rađa vinska revolucija u ovoj regiji, što ima veze sa još jednim velikim čovekom. I jednom ženom.

 

cabernet-bottlesNakon ručka nastavili smo putovanje ka San Martinu i zamku Castello di Semivicioli, ponosu ovog malog mesta. Zamak iz XVII veka danas je hotel i jedno od utočišta vinarije Masciarelli, predvodnice vinske scene Abruca. Vinariju je 1981. godine osnovao Gianni Masciarelli, koji je svojevremeno uneo pravu revoluciju na vinsku kartu ove regije; danas proizvođači vole da kažu da u Abrucu postoje vina pre i posle Giannija Masciarellija. Bio je prvi koji je uvideo potencijal lokalnih sorti i teroara, pa je još sedamdesetih godina shvatio da Abruco može da ima sjajnu budućnost  kao vinska regija. Najpre je pažljivo proučavao zemljište i klimu, pa je kupovao parcele isključivo rukovođen ranije definisanim stilom vina koja želi da proizvodi. Nije imao tradiciju, ni kapital, ništa. Samo porodičnu kuću Villa Gemma, nasleđenu od dede, ali je zato imao viziju. Ne onu popularnu u kompanijskim frazama, nego jasnu i čvrstu rešenost da proizvede najbolja moguća vina iz svog kraja. Prvobitna vinarija bila je smeštena u kući, sa tankovima u dvorištu. U početku je kupovao grožđe od svog dede, da bi za nekih trideset godina dogurao do sopstvenih 300 hektara. I ne samo to, raskrstio je sa pergola uzgojnim oblikom vinograda, inače popularnim u Italiji zbog visokog prinosa, a što danak uzima u nižem kvalitetu grožđa, pa i vina. Uveo je zelenu rezidbu, kao i upotrebu malih, barrique hrastovih burića za sazrevanje vina u podrumu. A onda se 1987. godine pojavila Marina Cvetić, i od tada u njegovom životu, vinariji, a bogami i Abrucu, više ništa nije bilo isto.

 

Kada se 1991. u tradicionalno ustrojenom Abrucu prvi put pojavila linija Masciarelli vina Marina Cvetić, lokalni ugostitelji su u prvi mah negodovali i vraćali su vino nazad misleći da je u pitanju neko slovenačko vino. Trebalo im je neko vreme da shvate da je samo reč o romantičnoj posveti jednog vinara svojoj supruzi, a onda je vrhunski kvalitet vina učinio da Marina Cvetić postane jedan od najjačih vinskih brendova Abruca.

 

Od pre nekoliko godina Marina, nakon Giannnijeve iznenadne smrti, sa ćerkom Miriam i ozbiljnim i vernim timom saradnika vodi Masciarelli vinariju. Danas ova vinarija proizvodi čak 2.500.000 boca godišnje, sa ukupno 300 ha vinograda raspoređenih na 60 parcela, u sve četiri provincije Abruca. Za sada, odlično se nosi sa ovim nimalo lakim izazovom.

 

Naš prvi susret sa Masciarelli vinima desio se na specijalnom mestu, u impozantnom podumu zamka Semivicioli, sa jednom posebnom osobom, Marininom ćerkom Miriam. Odlučna, i odveć vinski „našpanovana“, Miriam uveliko učestvuje u kreiranju jedne linije vina Masciarelli. Naše putovanje kroz Masciarelli vina započeli smo od linije Villa Gemma – od najsvežijeg koje Marina preporučuje za ležerni letnji aperitiv (simpatične bele kupaže Villa Gemma Bianco, od sorti pecorino, cococciola i chardonnay), a zatim je na red došao rose intenzivne višnja boje Montepulciano d’Abruzzo Villa Gemma Cerasuolo, kojeg Marina naziva vinom budućnosti, jer zbog svoje svežine a opet krupne strukture za jedno rose vino može da se upari sa mnogim jelima (pica, paste, salate). A onda je usledila bajka. Villa GemmaMontelpuciano d’Abruzzo, vino posebno u svakom smislu. Vino odležava prvo u velikim bačvama, a zatim u bariku, kreirano je u čast Giannijeve prababe i njihove porodične kuće. Vino nastaje od grožđa iz njegovih omiljenih vinogada, rasutih u okruženju same vile. Montelpuciano Villa  Gemma nastaje samo u najboljim godinama, samo od grožđa sa najboljih pozicija, iz vinograda koji uživaju u svim blagodetima blizine mora i zaklonjenosti koju im daje Maelja planinski masiv. Montelpuciano d’Abruzzo Villa Gemma možda najbolje pokazuje šta je Gianni zapravo želeo od sorte montelpuciano d’ Abruzzo. Ovo vino prošlo je kroz brojne faze i intepretacije, od prvih izdanja i fermentacije u betonskim tankovima, pa kasnijih u inoksu, i današnjih u bačvama. Danas, Villa Gemma odležava najmanje devet godina pre pojavljivanja na tržištu, a kada dođe, savetujemo vam da sačekate bar još sedam godina. Verujte, u svakom gutljaju osetićete i svirepost i nežnost ovog vina, surovost i eleganciju, pitkost i dubinu. Sve u jednom.

Nakon ovog pravog vinskog uragana, Miriam nas je provela kroz čuvenu liniju Marina CvetićTrebbiano, Montelpuciano d’ Abruzzo, Chardonnay,  Cabernet Sauvignon  i Merlot. Ono što nije lako, a vinariji Masciarelli uspeva, jeste da se u vinima od lokalnih sorti oseća snažan uticaj podneblja, dok je u onima od internacionalnih sorti vrlo izražen uticaj francuske škole ali na Abruco način.

 

U nastavku, usledila je još jedna velika vinska priča – Iskra Montelpuciano d’Abruzzo, nazvana po istoimenom vinogradu smeštenom u jedinoj DOCG zoni, u Teramu, na severu Abruca. Sva vina ove linije odležavaju u bariku, a zatim najmanje tri godine u boci. Za većinu Masciarelli vina iz viših serija važi pravilo – što starije, to bolje, čak i za bela vina. Mi vam garantujemo za Chardonnay Marina Cvetić iz 2002, ali i Merlot iz 2005, prave vinske zveri pred kojima je još mnogo vremena.

 

S druge strane, naše vreme u Abrucu je polako isticalo. Ostalo je tek za veliko finale. Ne samo degustacije, već možda i čitave posete Abrucu. Cabernet Marina Cvetić iz 1995 – velika vinska privilegija sačuvana za sam kraj. Bila je to jedna od poslednjih boca ovog vina, a koju nam je u najvećoj tajnosti, pod pretnjom kućnog pritvora, doturila Miriam. Obećali smo joj da nikada nikome nećemo to reći. Ipak, u zanosu vinskog romantizma, smela je s uma da se novinarima ne sme verovati, čak ni kada piju vino.