Nakon što je na Sport klubu dokazala da žene i te kako imaju šta da kažu o sportu, naročito o tenisu i fudbalu, voditeljka Dragana Kosjerina prešla je na RTS i za kratko vreme prilagodila se novim, ne retko i vrlo strožim zahtevima našeg nacionalnog televizijskog servisa. Uspešno je iznela one laganije, ali i one malo teže novinarske uloge, bilo u novim produkcijama kao što su Ja mogu sve i Luda noć ili u legendarnim RTS-ovim formatima Nedeljno popodne i Jutarnji program RTS-a. Reklo bi se, obećavajući početak jedne lepe i ozbiljne televizijske karijere

 

Vino

U društvu volim da se šalim na svoj račun i da kažem kako ne znam nikoga ko više voli vina, a ko ih manje poznaje od mene. Stalno sebi obećavam da ću da iskoristim prvu priliku da odem na neki kurs, ali nekako mi uvek vreme izmakne. Ispijanje vina za mene uvek ima gotovo ritualni karakter. Bilo da je to čaša vina kojom sebe počastim u svojoj kući nakon napornog dana, bilo da je to u društvu, na večerama ili različitim proslavama. Ispijanje vina je za mene mnogo više od čaše u ruci, to je sumiranje utisaka nakon dana, sabiranje misli, opuštanje, pravljenje planova, maštanje… Nikada ne preterujem sa količinom, ali zato odvojim trenutak da zaista uživam u svakom gutljaju. Volim različita bela vina, naročito ona sa cvetnim mirisom, pa u tom smislu preporučujem Šmizlu podruma Živanović, koju sam otkrila na jednom od izleta po domaćim vinarijama, a koje inače često praktikujem. Preporučujem i njihov Bermet, i beli i crveni, za koji kažu da je „piće bogova“ i to ne bez razloga. Dopadaju mi se i vina vinarije Aleksandrović. Volim prirodu, druženja u prirodi i istraživanje domaćih proizvoda, tako da me posebno raduje kada na taj način otkrijem neka vina koja mi se dopadnu. Budući da nisam veliki poznavalac, kada želim da isprobam nešto novo onda prepuštam profesionalcima da me posavetuju. Za mene je vinski bar Podrum Wineart idealno mesto za to – ljubazno i stručno osoblje i lep ambijent.

Hrana

Iako nisam od onih koji su isključivi pri zboru hrane, još od tinejdžerskog perioda preferirala sam italijansku kuhinju i to se nije mnogo promenilo, ali naiđu periodi kada volim da eksperimetišem. Primećujem da mi se sada dopadaju i kuhinje koje nekada nisam volela, pa tako sada uživam i u japanskoj hrani. Srećna okolnost je što mogu sebi da dopustim uživanje u hrani, bez naročitih problema sa gojenjem, te zato i nemam neki poseban razlog da se nečega odričem. U Skadarliji postoji restorančić Campo de Fiori, u kojem ne možete da pogrešite, naprosto, sve što poručite je dobro.

Izlazak

Iako sam veliki ljubitelj prirode i koristim svaku priliku da druženja oranizujem upravo kao izlete, moram da priznam da tu moju strast ne deli baš veliki broj mojih prijatelja. Zato se prilagođavam, ali vreme kada sam uživala u noćnim izlascima i gužvi je svakako ostalo daleko iza mene. Već godinama, moji izlasci svode se na večere u restoranima ili druženja u sopstvenoj organizacji. Naš grad je pun dobrih restorana i ne ograničavam se u izboru kuhinje ili ambijenta. Lepo se provodim i u restoranima poslednje generacije, kao i u starim kafanama. Zar nije upravo to idealan izlazak?! Kada sedite uz drage ljude koje bez muke možete da čujete dok govore. Buka, gužva i zadimljene prostorije nisu mesta za drugovanje.