U organskom zagrljaju porodičnih vinograda

Kada je pre desetak godina odlučio da obnovi svoje stare porodične vinograde nedaleko od Zadra u Dalmaciji, zasađene još davne 1906. godine, Duško Jokić nije ni slutio da će vinarija Jokić tako brzo da postane vodeće vinsko ime severne Dalmacije. A pošto se odlučio za onaj teži vinski put, za ekološko, odnosno organsko vinarstvo i fokus uglavnom usmerio na lokalne sorte, takav uspeh izgledao je još manje moguć.

Danas vina ove kuće imaju posebno mesto na tržištu, gotovo u celom regionu, a publika ih prepoznaje po nekoliko stvari: organskom pristupu, porodičnoj priči, visokom kvalitetu i lokalnim sortama.

Od nekog posebnog stila vina, Dušku je mnogo važnije da su njegova Jokić vina čista, da se u njima svake godine osećaju karakteristike berbe, specifičnost podneblja, sortne arome… Vinarija smeštena u malom mestu Lišane Tinjske, iako još uvek vrlo mlada, ispunila je one najvažnije Duškove želje: „Vinarija je bila i ostaće porodična stvar koja nas je još jače povezala, a to mi je važnije od svega. Čak i od vina“, rekao je na početku intervjua u magazinu Wine Style

WS: Prvo vino koje je izašlo iz Jokić vinarije bilo je?

Bio je to Muškat žuti, naše jedino polusuvo vino i prva sorta koju smo posadili.

WS: Jokić vino sa kojim ste najviše zadovoljni u dosadašnjoj karijeri?

Najzadovoljniji sam našim jedinim crvenim vinom, Cuveeom. Mislim da se u tom vinu najbolje prepoznaje kvalitet našeg rada.

WS: Odakle ideja za organski pristup vinarstvu?

Samim tim što je u mom okruženju bilo pionirskih poduhvata u organskoj proizvodnji, a i sama reč „organsko“ me je asocirala na nešto zdravo i prirodno, pa otud i odluka.

WS: Šta je najveći izazov u bavljenju organskim vinarstvom?

Najveći izazov su vremenske prilike, odnosne neprilike sa kojima se stalno susrećemo u proizvodnji grožđa.

WS: A najveća privilegija?

Najveća privilegija je područje i specifična mikroklima Ravnih kotara, koja nam uprkos neprilikima dozvoljava da održavamo kvalitet koji smo još na početku zacrtali kao naš cilj.

WS: Zašto je teroar Ravnih kotara poseban?

Ravni kotari se nalaze na poluostrvu u zaleđu Zadra, između planine i mora, gde često duvaju suvi vetrovi, kao što su bura sa Velebita i maestral sa mora, što njihovu mikroklimu čini vrlo specifičnom i povoljnom za vinogradarstvo, naročito za organsko. To je prilično čista mikrolokacija u ekološkom smislu, vazduh je izuzetno prozračan i imamo jako veliki broj sunčanih dana tokom godine.

WS: Da li je i koliko je teško pomiriti lični ukus za vina sa aktuelnim vinskim trendom?

Mislim da smo mi, s obzirom na organsku proizvodnju, na neki način limitirani u praćenju trendova. Ipak, trudimo se da budemo u koraku koliko je to moguće.

WS: Vino nekog od Vaših domaćih kolega koje Vam se posebno dopada?

Cabernet sauvignon reserve 2012, iz podruma Radovanović. To je jedno kompletno vino, po mom ukusu.

WS: Koja faza u procesu proizvodnje vina je najizazovnija za Vas?

Od trenutka prerade grožđa do završetka fermentacije.

WS: Omiljena vinska sorta?

Pošto sam jako emotivno vezan za naš kraj i poreklo, maraština kao autohtona sorta je moja omiljena.

WS: Vinsko putovanje koje ne možete da izbrišete iz sećanja?

Obilazak starih, tradicionalnih vinarija u Toskani u Italiji.

WS: Vinsko putovanje o kojem maštate?

Već dugo maštam o Južnoj Americi i o Australiji. Jedino što me za sad sprečava u tome jeste strah od letenja avionom (smeh).

WS: Najlepša strana vinarstva je…?

Stvaranje i novi izazovi sa kojima se susrećemo svake godine.

WS: A najmanje lepa je?

Moraću da se ponovim, to su definitivno loše vremenske prilike koje najviše utiču na kvalitet grožđa, a samim tim i vina.

WS: Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je…?

Chateau Pavie Saint Emilion grand cru 2004. Te arome i ukuse nikad neću zaboraviti.

WS: Da možete da birate, Vaša vina bi podsećala na vina koje svetske vinarije?

Chateu Maris iz južne Francuske. Iza njih su godine organske proizvodnje, što jako poštujem. Osim toga, oni se kao tim bore za to da stvore svest kod ljudi o tome koliko je važno da se neguje prirodno okruženje, što je i najveća svrha organske proizvodnje.

WS: Šta su krajnji dometi dalmatinske sorte pošip?

Pošip je sorta koja se prilagodila u Južnoj Dalmaciji i kao brend tog kraja postala je popularna u celom regionu, a i šire. Siguran sam da je to sorta koja može da osvoji i svetsko tržište. Mislim da zaista ima veliki potencijal.

WS: A maraštine?

Nažalost, maraština je jedno vreme bila skoro potpuno zaboravljena kao sorta, zbog osetljivosti grožđa. Presrećan sam što se vraća i to u punom sjaju, a u skladu sa trendom ispijanja lajt vina.

WS: Koje je najbolje vino vinarije Jokić?

Pogledajte odgovor na pitanje broj 2.

WS: Vama omiljeno dalmatinsko vino je…?

Zlatan Plavac grand cru 2009. U mnogim prilikama je baš to vino bilo idealno. Bogato vino, sa neverovatnom završnicom.

WS: Koja berba je bila najbolja u istoriji vinarije Jokić?

To je bila 2012. godina, a nadam se da će ova 2017. odneti primat.

WS: Šta su po Vama najveće vrline srpskog vinarstva?

Moram reći da sam oduševljen širenjem srpske vinske scene. Jedna od najvećih vrlina definitivno je mešanje tradicionalističkog i modernističkog pristupa vinarstvu, i sam balans ta dva stila.

WS: A mane?

Smatram da ima previše vina koja su dobra, ali su i precenjena. Mislim da bi neko trebalo ozbiljno da se pozabavi time, ne samo u Srbiji već i u celom regionu.

WS: Tri razloga zbog kojih bi trebalo da volimo vina vinarije Jokić?

Pa kako da se ograničim samo na tri razloga (smeh)? Šalim se, naravno. To su kvalitet, stil i organska proizvodnja.

WS: Kako vidite vina vinarije Jokić u narednih deset godina?

Mogućnosti su nam trenutno ograničene. Sada radimo na širenju podruma, što znači da ćemo napokon imati priliku da eksperimentišemo sa crvenim vinima, a jednog dana i sa belim.