Prolazeći pored dugih nizova vetrenjača ulazimo u Austriju, na tle možda i najraznovrsnije gastronomije sveta, u kojoj se ogleda uticaj 15 nacionalnih gastronomija; svaka od njih ostavila je dubok trag na kulinarstvo nekada velike Austrougarske monarhije.

Za kvalitet, šarm i raznovrsnost gastronomije Austrije ogromne zasluge ima sam geografski položaj ove zemlje − blage padine Karpata na istoku, plodne doline pored reke Dunav, brojna jezera, Alpi na zapadu…

Miris svežih peciva i testa u kombinaciji sa dimljenim mesnim i mlečnim proizvodima, nagoveštaj je početka dana za ljude koji žive u ovoj prelepoj zemlji. Pekarstvo je vrlo važan segment austrijske tradicije, koja datira od vremena zenita carstva, kada su najbolji svetski pekari gostovali na dvorovima austrijske vlastele. Zahvaljujući bogatoj istoriji lova i uzgoja stoke, Austrijancima su uvek na dohvat ruke sjajni delikatesi od divljači, kao i ostalih vrsta mesa koji se pripremaju vrhunskim tehnikama dimljenja, sušenja i obrade.

U supama, kao prilog uz mesa, predjela, glavna jela ili poslastice, knedle i drugi oblici testenina su nezaobilazni deo skoro svakog jela ili obroka. Dunav i brojne manje reke, kao i mnoštvo čistih jezera daju Austriji obilje vode, pa samim tim i prostor za uživanje u specijalitetima od slatkovodne ribe, koja se priprema na roštilju, pohovana ili pržena u dubokoj masnoći ili u vidu raznih ribljih čorbi i paprikaša.

Glavni obrok konzumira se predveče, a uvek započinje nekom bistrom supom sa knedlama ili divnom kremastom čorbom, u kojoj se koriste razne kombinacije povrća, gljiva i mleka. Zastupljenost raznih paprikaša i gulaša rezultat je nekadašnje simbioze sa Mađarskom, tako da se meso divljači i uzgojene stoke dosta konzumira u ovoj formi jela, a neizbežne su špecle (ručno pravljena testenina) kao prilog. Zastupljena su mesna pečenja, a pripremaju se u svojim baznim saftovima, dok se kuvana mesa služe u kombinaciji sa sosovima od rena i  vlašca. Čuvena pohovana teleća šnicla Wienna snitzel potiče sa severa Italije, ali je ovaj širom sveta popularan specijalitet slavu ipak stekao u Beču.

I dok Pariz s pravom može da se svrsta u sam centar svetske gastronomije, centar poslastičarstva ipak je Beč. Pored čuvenih šnenokli i raznih vrsta štrudli, ipak smo odlučili da predstavimo čuvenu Saher tortu, jer gradske bečke kafane i dalje neguju kult ispijanja kafe, čajeva, cidera ili voćnih sokova uz kolač ili parče kvalitetne torte, a Saher je jedan od sinonima za dobru austrijsku tortu (svojevremeno su naši poslastičari bili stipendisti austrijskih škola poslastičarstva i cenjenih hotela).

Sve ove činjenice ne bi trebalo da nas čude, jer je Austrija u vreme vladavine Habzburške monarhije bila istinski kulinarski poligon za prve gastronome sveta tog doba − svi viđeniji kuvari, pekari i poslastičari tog vremena dvorove ovog carstva doživljavali su kao pozornicu na kojoj mogu da prikažu svoje umeće, a ovde se takođe kreiralo i savremeno ugostiteljstvo.

Gastronomiju Austrije predstavićemo kroz tri tradicionalna jela, a ako Vas mrzi da ih isprobate u kućnoj radinosti, biće dovoljno da zađete u Vojvodinu i posetite neki od tradicionalnih restorana, jer se tamo još uvek neguje duh austrijskog kulinarstva.

 

Krem supa od celera

Namirnice za 10 osoba:

-celer 1kg

-šargarepa 200g

-praziluk 500g

-krompir 1kg

-beli luk 20g

-mleko 2l

-peršun 20g

-so

-biber

-mast 100g

-slanina 150g

-lovor

Način pripreme:

Na zagrejanoj masnoći propržimo celer, krompir i šargarepu isečene na kockice, a zatim dodamo praziluk, beli luk i začine i nalijemo vodom da ogrezne. Kuvamo na laganoj vatri dok povrće ne postane mekano. Ispasiramo ili izblendamo, dolijemo mleko i kuvamo lagano do željene gustine. Prilikom serviranja pospemo prženom slaninicom i peršunom, a nije greška ni dodati krutone od preprženog hleba sa aromom neke začinske travke.

 

Svinjski vrat sa špeclama

Ovo jelo je jednostavno za pripremu, a podseća na flekice sa kupusom i pečenom krmenadlom.

Namirnice za 4 osobe:

-svinjski vrat u komadu 1,5kg

-šargarepa 50g

-šalot 50g

-celer 30g

-jabukovo sirće 0,1l

-crveno vino 0,1l

-senf 100g

-med 100g

-ruzmarin 1 grančica

-lovorov list

-biber u zrnu

-so

-vorčester sos

-beli luk 20g

 

Za špecle:

-brašno tip 400 400g

-jaje 1 kom

-so

-svinjska mast

-mlaka voda

 

Za prilog:

-svež zeleni kupus 150g

-svež crveni kupus

-crveni luk 100g

-beli luk 20g

-so

-biber

-svež peršun

-mast svinjska 100g

 

Način pripreme:

Svinjski vrat mariniramo začinima, medom, senfom, vinom, sirćetom, zatrpamo ga povrćem i dinstamo lagano u rerni na 150 stepeni C tri sata uz redovno okretanje i podlivanje. Pečenje isečemo na komade, a od povrća i začina napravimo sos, tako što sve ispasiramo. Kao prilog poslužimo dinstani kupus sa kuvanim špeclama, koje smo prethodno ručno napravili.

 

Saher torta

Čokoladna torta, nastala 1832. godine a izumeo ju je Franz Sacher specijalno za princa Mettericha.

Namirnice:
-šećer 80g
-vanil šećer 10g
-puter 150g
-jaja 6 kom
-čokolada za kuvanje 150g
-prstohvat soli
-šećer u prahu 50g
-brašno 150g
-prašak za pecivo 10g
-domaći džem od kajsija 600g

Glazura: 200g čokolade, 70g ulja

Način pripreme:
Omekšali puter, šećer i vanilin šećer dobro umutimo, pa dodamo žumanca i nastavimo sa mućenjem. Zasebno istopimo čokoladu i prohlađenu je dodamo u puter. Belanca zasebno umutimo sa šećerom u prahu i soli, dodamo ih čokoladnom kremu, a nakon toga dodamo prosejano brašno i pomešamo ga sa praškom za pecivo. Pečemo na 180 stepeni C oko 45 minuta. Nakon što se ohladi, prerežemo koru i dobro je natopimo džemom (dodati u džem 1−1,5 dl tople vode). Na kraju premažemo džemom i celu tortu, a kad ga torta upije prelijemo glazuru od čokolade i ulja.

Hrana pripremana u Flying Food

Hranu pripremio:

Dejan Stanković, šef kuhinje Mozzarella Osteria, predsednik Kulinarske federacije Srbije

Desert pripremila:

Nataša Marković, šefica poslastičarnice restorana Novak