Dragan Đorđević, osnivač i direktor kompanije i vinoteke Wine dog
Osim što i dalje slovi za jednog od najboljih prodavaca vina, Dragan Đorđević takođe je potpisao i dizajn nekih od najatraktivnijih domaćih vinskih etiketa, pa se s pravom može reći da je jedno od najupečatljivijih lica moderne srpske vinske scene.
Od detinjstva je pokazivao želju da svoju kreativnost izrazi kroz dizajn i marketing. Ova strast ga je početkom dvehiljaditih dovela do značajne prekretnice u njegovoj karijeri – pozicije marketing menadžera u vinariji Kutjevo, što mu je omogućilo da stekne prva znanja o vinima, koja su ubrzo prerasla u pravu strast. Nakon toga radio je u uvozničkoj kući Comapnia de Vinos, da bi se zatim bavio razvojem nekoliko srpskih vinskih brendova, kao što su Quet, Temet i Vinarija Zvonko Bogdan, spajajući tradicionalne vrednosti sa modernim pristupima u dizajnu, marketingu i prodaji. Takođe, potpis Dragana Đorđevića stoji na vinskim kartama mnogih uglednih beogradskih restorana.
U poslednjih pet godina posvetio se kreiranju sopstvenih brendova, donoseći na tržište vina i destilate prepoznatljivog i atraktivnog dizajna – 9. Nebo, Budilica, Bella, Balkanski poljubac, Balada…
WS: Kako biste opisali današnje tržište u odnosu na njegove početke, u raznim aspektima?
Tržište vina u Srbiji je prešlo put od masovne proizvodnje sa niskim fokusom na kvalitet, do razvoja vinogradarstva i modernih tehnologija koje akcenat stavljaju na kvalitet i raznolikost. Takav razvoj podržava rastuću potražnju za kvalitetnijim proizvodima. Tržište se još uvek menja u tom smislu, danas je prisutno mnogo velikih vina, a domaći vinari prate svetske trendove i stilove. Takođe, bitan aspekt su vinske karte kojih je, ako se dobro sećam, na početku moje karijere bilo svega desetak posebnih u Beogradu, dok danas u Srbiji svaki restoran, bolji bar ili kafić ima posebnu kartu vina.
WS: Šta su trenutno najpozitivnije stvari na našoj vinskoj sceni?
Sigurno najpozitivnija stvar je to što smo kao zemlja ili nacija zaista otvoreni kada je vinska industrija u pitanju i kao takvi dajemo veliki doprinos i u sopstvenoj i u edukaciji tržišta, što je ubrzalo otvaranje novih wine barova, vinoteka i vinskih škola, donelo je rast u vinskom turizmu i doprinelo većem interesovanju novih kupaca. Vino je prihvaćeno kao napitak koji se služi uz razne vrste druženja, hrane, porodičnih i poslovnih okupljanja. U nekim krugovima je čak postalo i stvar prestiža. Vina upotpunjuju naše doživljaje i deo su posebnih trenutaka.
WS: Šta su najveći nedostaci?
Ne mogu da vidim nedostake ako uzmemo u obzir da se tržište još uvek razvija i da ima još mnogo prostora za napredak. S jedne strane, najuaktuelnija tema su cene domaćih vina u odnosu na kvalitet, a s druge strane i moje lično mišljenje je da su cene vina imaginarna stvar i da se svako vino na svoj način obraća svom potrošaču.
WS: Domaća vina u odnosu na strana, kako je bilo nekad, a kako sada?
O ovoj temi baš često diskutujemo i sada je sve na strani domaćih vina, što je za sve nas bio prirodan i očekivan pravac. Uglavnom smo svi radili na edukaciji tržišta sa tadašnjim uvoznim vinima, a volonterski smo sa možda još većom strašću radili na promocijama i pozicioniranju domaćih vinara koji su tada tek kretali na tržište.
WS: Najbolje vino koje ste ikad probali je…?
Teško da ću odgovoriti na ovo pitanje tačno, jer su mnoga vina ostavila na mene bezbroj lepih utisaka u datim trenutcima. Možda bih ipak izdvojio jedno posebno druženje uz Vega Sicilia Unico iz berbe 1976.
WS: Koja vinarija Vas je najviše impresionirala?
Zanimljiv utisak mi je ostavila vinarija Chateau Haut-Bailly u Bordou; neočekivano moderan dizajn u jednoj od najtradicionalnijih regija.
WS: Vinska anegdota koju ne možete da izbrišete iz sećanja?
Nisam siguran da će opis biti smešan svima, ali može da prođe i kao engleski humor. Vino 9. Nebo radimo sa jednim vrlo mladim i perspektivnim winemakerom Jovicom Uroševićem, koji je zbog prirode bolesti u najvažnijem trenutku za vino izgubio čulo mirisa i ukusa. Pakao. To nam je bila najbolja berba.
WS: Da ste milijarder, kojih pet vina biste obavezno imali u svojoj kolekciji?
Što sam stariji sve mi se više sviđaju šampanjci i naše rakije od šljive. Proširio bih listu.
WS: Kako vidite domaću vinsku scenu za pet godina?
Srpska vinska scena je u dinamičnom razvoju, sigurno je da će vina imati sve veći primat u prodaji. Ljubitelji će biti edukovaniji i spremniji da pruže šansu većem broju etiketa na svojim stolovima. Što se tiče srpskih vinarija, već je vidljiv pomak u međusobnoj saradnji. Udruživanje, deljenje znanja i iskustava, kao i rad na autohtonim sortama jesu ključ uspeha.
WS: Kada biste mogli da se vratite trideset godina unazad, šta biste uradili drugačije u Vašem vinskom poslu?
Bilo bi nam danas još zabavnije da današnjicu vratimo trideset godina unazad.
WS: Radili ste dizajn etiketa za mnoge domaće vinarije. Koliko je važan generalno i gde se prema Vašem mišljenju danas nalazi domaći dizajn u odnosu na vreme Vaših početaka?
Dizajn etiketa je za mene izuzetno važan, jer predstavlja prvu impresiju koju dobijamo o vinu. Etiketa prva privuče pažnju i stvori određenu reakciju. Dobar dizajn etikete može preneti priču o vinu, njegov karakter i kvalitet. Danas u dosta slučajeva možemo po dizajnu etiketa i ambalaže da prepoznamo iz koje regije nam stižu određena vina.
Kada sam počinjao, dizajn etiketa kod nas bio je prilično konvencionalan, a sada je situacija znatno drugačija. Vidimo mnogo više inovativnosti, smelosti u korišćenju boja, tipografije i grafičkih elemenata. Mnogi domaći dizajneri sada koriste savremene trendove i tehnologije kako bi stvorili etikete koje se zaista na svoj način izdvajaju. Takođe, sada imamo bolje razumevanje važnosti dizajna i svesnost o tome da on ima direktan uticaj na percepciju brenda i prodaju vina.
WS: Primeri najboljeg dizajna po Vama?
Još jedno teško pitanje. Vezaću se za etikete koje su mi ostavile utisak u poslednjih nekoliko meseci, na primer Welly Cabernet Sauvignon vinarije Lail Vineyards, takođe, B13 Bollinger mi je super grafička predstava te godine i vinarije. Ima dosta tradicionalanih etiketa čiji je dizajn i dan danas upečatljiv.
WS: Koja Vam se od domaćih etiketa sviđa, a da je niste Vi radili?
Imamo zaista mnogo dobrih etiketa, recimo Grašac vinarije Tri Međe i oblak, Saga od Bjelice, Marlon Delon iz Erdevika, Belina od Matijaševića, I kao da si anđeo od Budimira…
Leave A Comment