Business Club

Miloš Tucaković

Moderni lovci na glave

Kompanija „Stanton Chase International“ jedan je od globalnih lidera u Executive Search poslovanju. Prisutna je u 35 zemalja sveta sa 55 kancelarija, a u Beogradu od pre dve godine. Direktor beogradske kancelarije ove kompanije Miloš Tucaković priča o, u Srbiji relativno novoj vrsti posla, headhuntingu

Iako širom sveta postoji mnogo headhunting kultura, samo jedna grupa ljudi je poznata po drevnom običaju sakupljanja ljudskih glava (tsantsa). Nazivaju se Hivaro (Jivaro) indijanci, koji žive duboko u prašumama na granici Ekvadora i Perua, u neposrednom susedstvu amazonskih prašuma. Pomenuti običaj odnosi se na lov na ratne trofeje, a u njihovom slučaju trofej je osušena glava protivnika veličine srednje pomorandže. Hivaro su jedna od najprimitivnijih kultura koja je ikada privukla pažnju zapadnog sveta zbog svojih nesvakidašnjih običaja.

Zvuči zanimljivo, ali ako već možemo da biramo, odlučili bismo se za naziv Executive Search. Deluje blaže, a mnogo približnije onome što rade firme koje se bave headhuntingom. U pitanju je veoma diskretan posao koji podrazumeva pronalaženje kadrova za ključna radna mesta u kompaniji.

Kod nas se to često povezuje sa kućama koje radna mesta oglašavaju u novinama ili iznajmljuju radnu snagu, ali naš prsitup je drugačiji. Kada se krene u „potragu“ radi se istraživanje trenutne situacije na tržištu za specifičnu poziciju. Baza podataka je osnovna, ali ne i presudna stvar, jer se u obzir uzimaju specifičnosti svakog klijenta. Zato je u ovom poslu pristup veoma važan, a on se svodi na lične konsultante koji su u svakom trenutku spremni da daju pravi savet. Mnogo je informacija potrebno o klijentu, njegovom timu i očekivanjima, da bi se došlo do pravog kandidata. Razgovori sa kandidatima bazirani su na kompetencama kompanije, a od ključnog značaja je da Executive Search kompanija vodi računa o klijentima, ali i o kandidatima, jer jedina uspešno završena priča jeste ona u kojoj su obe strane zadovoljne. Budućem poslodavcu uvek treba dati mogućnost da bira između najboljih, a ne između mora onih koji ispunjavaju neke od kriterijuma. Poenta je u tome da se klijentu uštede i vreme i novac. U protivnom, i sam može da obavi selekciju.

Konsultant daje smernice u razmišljanju kada je u pitanju paket koji treba ponuditi kandidatu. Kažemo paket, jer je osim osnovne plate, beneficija poput mobilnog telefona, lap top-a i automobila postala uobičajena ponuda koju mnogi podrazumevaju, pa čak je i tretiraju kao osnovno sredstvo za rad. Istini za volju, za većinu radnih mesta, naročito onih koja se tiču prodaje, automobil ili mobilni telefon i jesu sredstvo za rad, ali postoje i radna mesta koja su veoma statična i uglavnom se svode na  kancelarijski posao, ali ipak se smatra da je normalno dobiti sve privilegije. Visoke pozicije i jesu u velikoj meri u vezi sa statusnim simbolom, pa dobro organizovane kompanije imaju jasno definisana pravila o rangu automobila koji jedan direktor mora da vozi, vrsti mobilnog telefona ili hotela u kome mora biti smešten kada ide na službeni put. Tu su i bonusi kao veoma značajna stavka u radu jednog ozbiljnog menadžera i takođe su veoma precizno definisani. U obzir se uzimaju različiti parametri koje menadžer mora da ispuni tokom kalendarske godine, a najčešće se svode na finasijske rezultate, rezultate prodaje, ali i ono što je, u stvari, najvažnije, a to je zadovoljstvo klijenata i zaposlenih kojima rukovodi.

Kao i u mnogim drugim oblastima, velike kompanije u Srbiji počinju sve više da koriste usluge headhuntinga. Istini za volju, globalno velikih Executive Search kompanija na našem tržištu nema mnogo – uglavnom su tu firme koje se bave regrutacijom ili iznajmljivanjem radne snage, a u svetu danas gotovo da ne postoji kompanija koja ne koristi usluge ovog tipa. Kod nas, prirodno, velike internacionalne kompanije koriste ovaj vid deltanosti za pronalaženje rukovodećeg kadra, ali i domaće kompanije su uvidele da razvoj kompanije i bolja organizacija zahtevaju ponekad i konsultante iz inostranstva. Oni sa sobom donose drugačiji pristup poslu, a pre svega iskustva iz drugih zemalja, „širu sliku“ i odredjene standarde, koji ne mogu uvek biti primenjeni kod nas bez pogovora, ali mogu biti midifikovani u skladu sa potrebama i dati upravo tu dodatu vrednost firmi. Mi smo tokom ove godine, doveli četiri konsultanta za dve velike domaće kompanije i ispostavilo se da to odlično funkcioniše. U velikim svetskim gradovima, baš kao i u hotelijerstvu, je normalno da pronadjete gotovo sve svetske Executive Search kompanije, a govorimo o desetinama velikih firmi koje imaju i preko 60 kancelarija širom sveta. U Srbiji od globalno velikih firmi prisutan je Stanton Chase, ali kompanije poput Aims, Boyden, Korn Ferry, Egon Zehnder ili Heidrick and Struggles još uvek nisu tu.

Smatram da se čitavo naše tržište već nekoliko godina intenzivno razvija i da je kao rezultat ovog razvitka stasala nova generacija modernih menadžera, koji su mladi i dobro kvalifikovani za svoj posao. Ne smemo izgubiti iz vida ni činjenicu da su rukovodeće pozicije u svakoj strukturi veoma izazovne i samim tim i dobro nagrađene. Daleko od toga da su te nadoknade uvek na evropskom ili svetskom nivou, ali za naše uslove i u skladu sa trenutnom ekonomskom situacijom, primanja su veoma dobra. U najvećoj meri to zavisi od samog pojedinca, tj. njegovih kvaliteta i onoga čime suštinski može da doprinese poslodavcu, kao i od grane industrije. Visoko profitabilne delatnosti, kao što su roba široke potrošnje ili pojedine finansijske institucije, svakako su u prednosti kada je poslovni paket u pitanju. Dobar menadžer na rukovodećem položaju danas u Srbiji može da zaradi od 2.000 Eura pa na više. Iako su Rumunija i Bugarska zemlje koje će od početka sledeće godine ući u Evropsku Uniju, nivo plata na istim radnim mestima je niži i do 20%. Uopšteno, primanja se moraju razvijati u korak sa tržištem. Sa druge strane, ako se većina kompanija poziva na to da su ljudi njihova najveća vrednost, onda bi tu vrednost trebalo čuvati i sačuvati. Korene velikih kriza, sa kojima se danas suočavaju neke od vodećih kompanija u svetu, upravo treba tražiti u disfunkcionalnom sistemu koji je svojevremeno postavio pogrešne ljude na rukovodeća mesta. U bilo kojoj grani industrije važi aksiom da samo pažljiv odabir pravih ljudi za pravo mesto u pravo vreme može da opravda očekivanja poslodavca i da dovede do prosperiteta kompanije.

WS: Šta je Vaš izbor kada je u pitanju hedonizam?

Moram priznati da pre svega volim dobru hranu, a moj izbor su karpaćo, Cezar salata, sirovi biftek u maslinovom ulju i dobra pizza. Verovatno se sa godinama kod svakog čovek razvija i strast prema vinu, tako da i ja sve više uživam u njemu. Drago mi je da je ta kultura ponovo zaživela kod nas. Sve je veći izbor iz svih regiona sveta, a naročito sa novih tržišta, aktuelnih u poslednjih nekoliko godina. Prilagodio sam se tim trendovima i moram priznati da su mi omiljena australijska i kalifornijska vina. Generalno, mislim da ljudi treba da piju ono što im najviše odgovara, jer je važno da se u vinu zaista uživa i da se doživi na pravi način.

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Business Club and tagged , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Dejan Cvetković
Srđan Janićijević
Jelena Bulatović

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS