Hrana i vino

Posna trpeza

Mo­že zvu­ča­ti neo­bič­no, ali po­sna hra­na ta­ko­đe mo­že bi­ti ve­o­ma za­ni­mlji­va za upa­ri­va­nje sa vi­nom. S ob­zi­rom na to da usko­ro po­či­nje pe­riod Ve­li­kog po­sta, ova će te­ma bi­ti in­te­re­sant­na svi­ma oni­ma ko­ji ne­gu­ju ovaj ver­ski obi­čaj.

U pret­hod­nim brojevima pi­sa­li smo o slju­blji­va­nju pe­nu­ša­vih vi­na sa hra­nom, pred­la­ga­li raz­li­či­te je­lov­ni­ke, neo­prav­da­no za­bo­ra­vlja­ju­ći one ko­ji po­ste, a ko­ji bi to ra­di­li uz ele­gant­nu tr­pe­zu. Mo­žda zvu­či pa­ra­dok­sal­no da post uop­šte mo­že da bu­de ­pra­ćen ele­gant­nom tr­pe­zom, ali ako bo­lje raz­mi­sli­mo ele­gant­no ni­ka­ko ne zna­či pre­o­bil­no.

Mno­go pu­ta sam čuo da u vre­me po­sta ne sme da se pi­je vi­no. Ako je ta­ko, on­da bi tre­ba­lo da se to­kom nje­ga uki­nu sve li­tur­gi­je jer je ev­ha­ri­sti­ja, ko­ja se ne oba­vlja bez vi­na, je­dan od naj­va­žni­jih de­lo­va ob­re­da. Da­kle, vi­no – da, opi­ja­nje – ne. Isto je i sa hra­nom – ne­u­me­re­nost ka­ko u je­lu, ta­ko i u pi­ću, smrt­ni je greh!

Ve­ći­na nas zna da post kod nas podrazumeva ne­ko­ri­šće­nje na­mir­ni­ca ži­vo­tinj­skog po­re­kla, kao što su me­so, mast, mle­ko i mleč­ni pro­iz­vo­di i ja­ja. Da­kle, osta­ju nam ri­ba, po­vr­će i vo­će. Na to­me će­mo iz­gra­di­ti naš je­lov­nik iako da­nas sko­ro sve mr­sne na­mir­ni­ce ima­ju za­me­nu u na­mir­ni­ca­ma bilj­nog po­re­kla, po­put bilj­ne pa­vla­ke, bilj­nih pu­no­ma­snih si­re­va, ma­jo­ne­za bez ja­ja i sl… Kon­ci­pi­rao sam ga ta­ko da mo­že da ga pra­ti sa­mo jed­no vi­no, da bi se sa­mo jed­na ča­ša koristila za ce­lu ve­če­ru jer je to te­ško ostva­ri­ti ako se za sva­ko je­lo si­pa dru­go vi­no.

 

Hlad­no pred­je­lo

Pih­ti­je od po­vr­ća (šar­ga­re­pa, pa­ška­nat, kar­fiol, gra­šak, ki­se­li kra­sta­vac, pa­pri­ka, be­li luk, bi­ber, lo­vo­rov list, per­šun, in­stant za­čin, so).

Sve po­vr­će, osim ki­se­lih kra­sta­va­ca i pa­pri­ke, pro­ku­va­ti sa za­či­ni­ma, a za­tim pro­ce­di­ti. Šar­ga­re­pu, pa­ška­nat i kra­stav­ce isec­ka­ti na ko­lu­ti­će, kar­fiol i pa­pri­ke na koc­ki­ce i sve to po­re­đa­ti u po­su­du za pih­ti­je. U vo­di u ko­joj se ku­va­lo po­vr­će raz­mu­ti­ti 30 gra­ma že­la­ti­na iz ke­si­ce, za­gre­ja­ti do klju­ča­nja i pre­li­ti pre­ko po­vr­ća. Za­tim sta­vi­ti da se pih­ti­je ohla­de. Pih­ti­je ukra­si­ti pa­pri­kom ili per­šu­nom.

To­plo pred­je­lo

Su­ve pa­pri­ke pu­nje­ne pa­su­ljem (ce­le su­ve pa­pri­ke, pa­sulj, ze­len, be­li luk, cr­ni luk, lo­vo­rov list, ulje, ale­va pa­pri­ka, per­šun).

Pa­sulj ku­va­ti za­jed­no sa ze­le­ni, dve gla­vi­ce isec­ka­nog cr­nog lu­ka i lo­vo­rom. Na ulju pro­pr­ži­ti tri gla­vi­ce isec­ka­nog cr­nog lu­ka, pet če­nova be­log lu­ka i ale­vu pa­pri­ku, a za­tim do­da­ti sku­van pa­sulj, isec­kan per­šun i so. Na­pu­ni­ti pa­pri­ke pri­pre­mlje­nom sme­som, po­re­đa­ti ih u na­u­lje­nu tep­si­ju, na­li­ti vo­dom u ko­joj se ku­vao pa­sulj i pre­ko sva­ke pa­pri­ke sta­vi­ti list mar­ga­ri­na. Pa­pri­ke pe­ći u peć­ni­ci na 180 ste­pe­ni oko 40 mi­nu­ta.

Glav­no je­lo

To­ranj od bran­ci­na (bran­cin, sve­ža ce­la pa­pri­ka, krom­pir, ori­ga­no, bo­si­ljak, so, bi­ber, ma­sli­no­vo ulje, per­šun, be­li luk, in­stant za­čin, sok od li­mu­na).

Od sve­žeg bran­ci­na na­pra­vi­ti fi­le­te i ise­ći ih na pra­vo­u­ga­o­ni­ke. Fi­le­te po­so­li­ti, po­bi­be­ri­ti, po­su­ti sa ma­lo ori­ga­na, bo­silj­ka, in­stant za­či­na i na la­ga­noj va­tri za­pr­ži­ti na ma­sli­no­vom ulju. Pa­pri­ke is­pe­ći i ise­ći na li­sto­ve ve­li­či­ne fi­le­ta od bran­ci­na. Krom­pir sku­va­ti pa za­tim ise­ći na krup­ni­je ko­ma­de. Sos na­pra­vi­ti od ma­sli­no­vog ulja, sit­no isec­ka­nog be­log lu­ka, per­šu­na i so­ka od li­mu­na. Sos raz­li­ti u kru­go­vi­ma po ta­nji­ru, u cen­tar sta­vi­ti fi­let ri­be, na ri­bu ko­mad pa­pri­ke, pa opet ri­bu, pa pa­pri­ku i na kra­ju ri­bu. Oko tor­nja u krug po­re­đa­ti krom­pir. De­ko­ri­sa­ti per­šu­nom i za­či­ni­ti bi­be­rom iz ruč­nog mli­na.

De­zert

Tor­ta od ja­bu­ka (ja­bu­ke, bra­šno, še­ćer, su­vo gro­žđe, mle­ve­ni ora­si, so­da bi­kar­bo­na).

Iz­me­ša­ti olju­šte­ne ren­da­ne ja­bu­ke sa še­će­rom i 1 dl vo­de. Do­da­ti ora­he, su­vo gro­žđe, so­du bi­kar­bo­nu i bra­šno. Sve to pre­ru­či­ti u na­u­lje­ni pleh za tor­te i pe­ći na 200 ste­pe­ni oko pet­na­est mi­nu­ta. Tor­tu ise­ći na par­čad i sva­ko par­če ukra­si­ti ko­ma­di­ći­ma ja­bu­ke i mle­ve­nim ora­si­ma. Ina­če, po­sne ko­la­če mo­že­te da ku­pi­te u sva­koj pe­ka­ri u vre­me tra­ja­nja po­sta.

Sla­ga­nje sa vi­nom

S ob­zi­rom na to da su sva je­la sa je­lov­ni­ka la­ga­ne do sred­nje tek­stu­re, tre­ba­lo bi da ih uklo­pi­mo sa vi­nom la­ga­nog do sred­njeg te­la. Pr­vo pred­je­lo je že­la­tin sa bla­go slan­ka­stim ka­rak­te­rom i ze­mlja­nom aro­mom. Dru­go pred­je­lo je ta­ko­đe sla­nog ka­rak­te­ra sa ze­mlja­nim ka­rak­te­rom aro­me. Glav­no je­lo je osve­ža­va­ju­ćeg ka­rak­te­ra, za­čin­sko-ci­tru­snog ti­pa aro­me. Tor­ta je slat­ko-osve­ža­va­ju­ćeg ka­rak­te­ra sa voć­nom aro­mom.

Osve­ža­va­ju­će su­vo be­lo vi­no bi se sa glav­nim je­lom slo­ži­lo u istom uku­su, dok bi sa osta­lim je­li­ma bi­lo slo­že­no u su­prot­nom uku­su.

Po­lu­su­vo be­lo vi­no bi sa de­zer­tom bi­lo slo­že­no u istom uku­su, dok bi sa osta­lim je­li­ma bi­lo slo­že­no u su­prot­nom uku­su.

Kre­ma­sto be­lo vi­no obič­no ima vi­še te­la od tra­že­nog pa ne bi bi­lo do­bar iz­bor, ali uko­li­ko se do­bi­je že­lje­na kom­bi­na­ci­ja te­la on­da bi sa svim je­li­ma osim glav­nog bi­lo u istom uku­su, dok bi sa glav­nim je­lom na­pra­vi­lo ršum. Za­to ga de­fi­ni­tiv­no ni zbog to­ga ne bih pre­po­ru­čio.

Uz ovaj je­lov­nik i lju­bi­te­lji ro­zea mo­gu da uži­va­ju, jer bi ro­ze vi­no bi­lo od­lič­no za sla­ga­nje.

– Su­va cr­ve­na vi­na sla­be ta­nin­ske struk­tu­re uz glav­no je­lo bi­la bi slju­blje­na u istom, dok bi u osta­lim kom­bi­na­ci­ja­ma bi­la u su­prot­nom uku­su.

– Cr­ve­na su­va vi­na sred­nje ta­nin­ske struk­tu­re uz glav­no je­lo i de­zert bi­la bi upa­re­na u su­prot­nom uku­su, dok bi se uz osta­la je­la sla­ga­la u istom uku­su.

Mo­žda sve ovo na pr­vi po­gled iz­gle­da kom­pli­ko­va­no, ali za­i­sta ni­je. Evo i pred­lo­ga za iz­bor kon­kret­nih vi­na po na­ve­de­nim ka­te­go­ri­ja­ma:

–  Su­vo osve­ža­va­ju­će be­lo vi­no: So­a­ve Clas­si­co Sar­to­ri, Or­vi­e­to Clas­si­co Ruf­fi­no, Ga­vi di Ga­vi, Char­don­nay Ra­do­va­no­vić

–  Po­lu­su­vo be­lo vi­no: Vi­na Esme­ral­da Tor­res

–  Ro­ze: Va­ri­jan­ta Alek­san­dro­vić, No­vi­na Ci­lić, Bar­do­li­no Chi­a­ret­to

–  Cr­ve­no su­vo vi­no sla­be ta­nin­ske struk­tu­re: Val­po­li­cel­la Clas­si­co Sar­to­ri, Be­a­u­jo­la­is Vil­la­ges Lo­u­is Ja­dot, Ro­bert Mon­da­vi Pi­not No­ir

–  Cr­ve­no su­vo vi­no sred­njih ta­ni­na: Ni­poz­za­no Chi­an­ti Fre­sco­bal­di, St.Emi­lion Du­long, Cal­vet Mer­lot/Ca­ber­net Sa­u­vig­non

 

Ovo su sa­mo pred­lo­zi, što na­rav­no ne zna­či da na na­šem tr­ži­štu ne­ma još vi­na ko­ja bi bi­la do­bar iz­bor kao i pred­lo­že­na.

 

 

This entry was posted in Hrana i vino and tagged , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Sirevi - Roquefort
Sirevi – Brie
Campo de’ Fiori

One Comment

  1. Posted October 18, 2015 at 8:05 am | Permalink

    Awesome post.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS