Vinoskop

MERLOT / MERLO

Gospodin iz osiguravajućeg društva i predrasude o njemu

2009-09-05-324_resizeUkoliko sadite novi vinograd, a ljubitelj ste crvenih vina, merlo je siguran. U kakvoj god da ste regiji, grožđe će sazreti na vreme. Koliko god da su teški uslovi u nekoj godini (berbi), svakako ćete proizvesti crveno vino. A možete da proizvedete i belo…

U toplijim krajevima ima arome zrelog voća, a u hladnijim mezoklimatima herbalnije arome. U svakom slučaju, intenzivan i prepoznatljiv. Merlo.

U tradicionalnim bordoškim blendovima merlo donosi mekoću i punoću. Dominantna je sorta na desnoj obali Žirone, u apelacijama Pomerol i Sent-Emilion.

Jedno od najcenjenijih vina sveta, Chateau Petrus, proizvodi se (skoro) isključivo od merloa, mada se u vinima Pomerola računa da merlo ima učešće u kupaži sa oko 80 odsto.

Interesantnu ulogu merlo je odigrao i u upisivanju države Vašington među vinske zemlje sveta, pokazavši da se i u hladnijim mezoklimatima od merloa mogu proizvesti vina najvišeg kvaliteta. Dobro obojena, sa balansiranim kiselinama – to su vina koja se odlikuju voćnošću Novog sveta i strukturom evropskih vina.

Poreklo:

Prepoznatljiv je kao jedna od pet bordoških sorti grožđa, a genetski je povezan sa kaberne sovinjonom i kaberne franom. Najveća sličnost zapravo je sa sortom karmenjere, o čemu govori podatak da su milioni litara vina proizvedenih u Čileu od grožđa sorte karmenjere završili na svetskom tržištu deklarisani kao merlo.

Međutim, istraživanja pokazuju da je merlo nastao ukrštanjem kaberne frana (otac) i magdeleine noire, sorte iz oblasti Šarente.

 

Boja:

U zavisnosti od klona merloa varira i veličina bobice, ali je karakteriše tanka pokožica i povišena osetljivost na spoljne uticaje, u odnosu na bordoške rođake.

Boja vina direktno zavisi od stila, ali i od podneblja, te ćete naići na bele, ružičaste, ali i veoma obojene merloe, gotovo „crne“.

 

Beli merlo

Podrazumeva, kao i u proizvodnji belog zin-a, tehnološki tretman merloa, kao u proizvodnji belih vina. Naime, nakon muljanja grožđe se presuje i na fermentaciju ide samo grožđani sok. Na tržištu se pojavio krajem devedesetih godina i često su ga mešali sa belim mutantom sorte.

Beli merlo zapravo je kategorija vina koju ne treba dovoditi u vezu sa sortom merlot blanc, koja je dobijena ukrštanjem merloa i fol blanša (folle blanche), a otkrivena je 1891. godine.

Rodnost

Merlo je, uopšte gledano, rodna do veoma rodna sorta. U zavisnosti od zemljišta na kojima se uzgaja, podloge i klona, prinosi mogu biti obilniji, pogotovo u toplijim podnebljima sa raspoloživom vodom za navodnjavanje. Međutim, najbolja vina merloa svakako dolaze iz starih zasada, gde su prinosi minimalni, a potencijal grožđa najveći.

Opis:

Duboka smonica, kakva je u Pomerolu, omogućuje uzgoj bogatijeg i taninskijeg grožđa, te su rezultujuća vina tamno obojena, veoma ekstraktivna i podrazumevaju duže odležavanje.

U Sent-Emilionu, gde je dominantan tip zemljišta peskovita gajnjača, često sa parcelama bogatim kamenom peščarom, merlo je mirisniji i obično se kupažira sa kaberne franom, ali i dalje dominira u finalnim vinima.

Grožđe sa terena bogatih krečnjakom odlikuje se većim aromatskim potencijalom, dok su vina proizvedena od grožđa sa peskovitih terena laganija i lepršavija.

U Toskani se često kupažira sa sanđovezeom, u cilju umekšavanja i zaokruživanja finalnih vina, po ugledu na bordošku praksu, a finalna vina nazivaju se supertoskancima.

Sortna vina merloa u Italiji uglavnom su laganija i imaju herbalne tonove.

U zemljama jugoistočne Evrope od merloa se proizvode sortna, samostalna puna i ekstraktivna vina, po strukturi bliska kaberneima.

Stilovi

Smatra se da postoje tri prepoznatljiva stila vina od merloa:

–         lagana, voćna vina, sa veoma malo tanina,

–         voćna vina sa ozbiljnijom taninskom strukturom,

–         teška, ekstraktivna vina, puna i zahtevna.

Za merlo se vezuju arome trešanja, kupina, borovnica, šljiva …

U zrelijim vinima, koja su duže vremena provela u drvenim sudovima, dominiraju note karamele, čokolade, kafe i duvana.

Sazrevanje vina:

Vina proizvedena od merloa često su meka, somotasta, sa dominantnim voćnim aromama – šljive, kupine, zrelih trešanja…

Iako je uopšteno mišljenje da ova vina sazrevaju brže od kabernea, neki primeri iz godine u godinu pokazuju da pojedini merloi mogu da sazrevaju decenijama u boci.

Najbolje lokacije:

Merlo je jedna od najzahvalnijih vinskih sorti vinove loze za uzgoj. Sazreva dve nedelje ranije od kaberne sovinjona, što naročito pravi razliku u lošim, kišnijim godinama.

S obzirom na to da je pokožica tanka i osetljiva na spoljne uticaje, merlo traži dobro provetrene terene.

Naći ćete zasade na lakim, peskovitim zemljištima, ali i na dubokim smonicama, peskovitoj gajnjači, te i na krečnjačkim terenima.

 

Slaganje sa hranom:

Merloi iz hladnijih klimata odlikuju se višim kiselinama, te su pogodniji za uklapanje sa različitim ukusima, dok oni puniji, ekstraktivniji i jači zahtevaju dobar komad mesa na roštilju.

Problem u uparivanju mogu predstavljati jaki plavi sirevi, čija aroma prekriva delikatnu voćnost merloa, dok jako začinjena hrana može prividno povećati utisak alkoholnosti vina.

 

 

 

 

 

Broj:
Piše:
This entry was posted in Vinoskop and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Činioci koji uslovljavaju kvalitet grožđa (I)
Procena kvaliteta vina
Petit manseng

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS