Vinske priče

En Primeur 2015, Bordeaux

IMG_1481Bordoški velikani u punom sjaju

Prva nedelja aprila svake godine u Bordou pravi je praznik za sve ljubitelje i poznavaoce vina. Događaj u vinskom svetu poznat kao En Primeur (an primer), na kojem se premijerno predstavljaju vina iz poslednje berbe najboljih šatoa, već decenijama uspeva da privuče svake godine veliki broj vinskih profesionalaca – trgovaca, novinara, kritičara… ukratko, svih onih čije se mišljenje na vinskom tržištu poštuje. Nađe se tu i poneki kolekcionar i, naravno, veliki broj ljubitelja vina. Sudeći po prvim utiscima, 2015. bila je jedna od onih velikih godina

 

Lako je zavoleti ovaj sistem degustacije i kupovine vina, jer vam nekako daje osećaj da ste deo jednog začaranog i zatvorenog kruga ljudi i da svi čekaju da baš vi date svoj sud o aktuelnoj berbi… Biti okružen ljudima koji imaju zavidan nivo znanja i iskustva, probati velika vina o kojima će se nakon nekoliko decenija ispredati priče i koja će se piti u nekom visokom društvu sutrašnjice, to vas uistinu čini na neki način privilegovanim i istina je da ko jednom poseti En Primeur teško ga ubuduće zaobilazi.

IMG_1379Pojednostavljeno, En Primeur je prva prezentacija uzoraka vina iz aktuelne berbe. Dakle, na En Priemur 2016. probaju se vina iz berbe 2015. To što probate uzorke vina koja još nisu ni flaširana predstavlja poseban izazov, jer ne možete da znate da li će vino kada se flašira imati one karakteristike koje ste vi prepoznali na probi. Tada vlasnici šatoa osluškuju šta kaže tržište i nadaju se što većim cenama koje će njihova vina postići, dok se s druge strane trgovci nadaju da će na neki način spustiti cene u odnosu na prethodnu godinu. Nakon probe sledi rezervacija i poručivanje količina onih vina za koja pretpostavljate da će s vremenom dobijati na vrednosti i da ćete moći da unovčite svoju investiciju. Cenu ćete saznati tek nakon mesec do dva dana, kada veliki vinski gurui poput Roberta Parkera i Wine Spectatora objave svoje ocene vina na skali do 100 bodova. Pa, ako vino ima preko 95 poena, onda imate mnogo razloga za slavlje, a ako su ocene ispod 90 poena, polako se spremajte za neku terapiju da lečite frustraciju prouzrokovanu neočekivanim gubitkom koji ste ostvarili… U suštini, kupujete vina kojima ne znate ni potencijalnu cenu ni stvarni kvalitet, već se oslanjate samo na svoje lično iskustvo, trenutnu inspiraciju i intuiciju.

Možemo i da zanemarimo moje mišljenje o tome koliko je realno i tačno da dva ukusa – Parker i Wine Spectator – određuju kakva će vina biti u budućnosti i koliki je njihov stvarni potencijal, ali činjenice kažu da je bilo priličnih odstupanja. Naime, često se dešavalo, posebno u prethodnoj dekadi, da se prvobitne ocene i pretpostavke vinskih sudija kasnije ispostave ne baš toliko preciznim, pa cene čak i opadaju s vremenom. Onda se nađete u situaciji da ste vina koja ste na En Primeuru platili određeni iznos nakon pet-šest godina polako počnu i da gube na vrednosti, jer je berba bila malo precenjena. Sama ideja En Priemeura jeste da možete da kupite vina unapred po povlašćenim cenama, da šatoi prodaju ceo svoj lager negociantima (trgovci-brokeri) unapred skoro dve godine pre oficijelnog puštanja u promet. Jer, kad rezervišete svoju količinu vina prvu ratu plaćate već u junu kad se objave cene, drugu ratu na jesen, a treću i poslednju ratu u februaru naredne godine. Vina dobijate tek nakon 18 meseci… U svakom slučaju, zanimljiv pristup. I to je u redu ako se cene uvek kreću samo naviše i tada ima smisla cela ova operacija. Ali, nije to baš uvek tako, nažalost.

 

Godina 2015. prema mišljenjima mnogih bila je osveženje nakon nekoliko jako teških i komplikovanih berbi. U poslednjih petnaest godina bilo je nekoliko ovako dobrih berbi i mnogi 2015. godinu porede sa tim dobrim berbama: 2000, 2005, 2009, 2010… su bile vanserijske i tako su se i pokazale s vremenom, iako su i neke od ovih godina doživele mala pomeranja u cenama u odnosu na očekivane. I da ponovim, kad govorimo o Bordou i berbama u ovoj regiji treba imati na umu da ne treba generalizovati stvari i reći da je u celom Bordou berba bila odlična, jer svaka od podregija nosi sa sobom svoje specifičnosti i zahteve, pa tako neka godina koja se u Medoku ocenjuje kao perfektna može u Saint Emilionu da stvori izvesne probleme vinarima. Takođe, treba odvojeno posmatrati uticaj godine na crvena i bela vina, kao i na različite sorte jer su i epohe sazrevanja drugačije, te se i u samim vinima oslikavaju uslovi mikroklime i trenutka u kojem se grožđe bere.

Sama 2015. godina je, kako bi rekli vinari, bila godina bez velikih ekstrema, što bi moglo da se nazove idealnim uslovima za optimalno sazrevanje grožđa. Bez iznenadnih mrazeva, oluja, velikih kiša ili ekstremnih letnjih temperatura i suša, i konačno, možda i najvažniji faktor jeste izostanak padavina i vlage tokom finalnog dela sazrevanja bobica pred samo berbu.

Moj ovogodišnji obilazak En Primeura bio je veoma zanimljiv.

Prvog dana bila je organizovana koktel zabava u centru Bordoa, sa velikom ponudom kako vina iz 2015. tako i nekih jako prijatnih iznenađenja, poput Smith Haut Lafite belo iz 2010. i 2012, Chateau Palmer Margaux 2005, koji je ostavio više nego fantastičan utisak na sve nas, zatim Chateau Leoville Les Cases 1988, za koji je svaki komentar suvišan, Chateau Brane Cantenac 2010, Chateau La Marque 2000. u boci od tri litra. Bio je to naš prvi kontak sa 2015. i vinima sa svih strana Bordoa na jednom mestu. Utisak je bio izvanredan, ali čekala su nas još tri dana sa vrlo gustim rasporedom.

Prvi dan bio je rezervisan za takozvanu desnu obalu i vina Saint Emiliona i Pomerola, za kraljevstvo merloa.

Prvi zadatak bio je Chateau Figeac Premier Grand Cru Classe B, dvorac koji je u vlasništvu porodice Manoncourt već 120 godina. Dvorac iz XVIII veka sa vinogradima površine od 40 hektara predstavlja jedno od najprestižnijih imanja Bordoa. Stil vina je prepoznatljiv – vrlo precizno urađeno, sa prijatnim herbalnim i notama zrelog crnog bobičastog voća. Vrlo zreli i mekani tanini, kompleksno i zaokruženo na ukusu. Sortni sastav: 43% kaberne sovinjon, 28% kaberne fran i 29% merlo.

Na sledećoj stanici čekao nas je još jedan velikan iz Saint Emiliona, Chateau Angelus, nedavno pridružen kategoriji Premier Grand Cru Classe A, a koji se nalazi na manje od kilometra od zvonika čuvene crkve u Saint Emilionu. Chateau Angelus oslikava vinarsku strast sada već osme generacije vinara porodice Bouard de Laforest, koja pod vinogradima ima 39 hektara. Vino je veoma bogato na mirisu, razvijenih voćnih aroma sa dodirom začinskih nota u pozadini. Veoma snažne strukture, prijatnih tanina i skoro pa savršenog balansa. Vrlo blizu perfekcije! Sortni sastav: 62% merlo i 38% kaberne fran.

Jedno imanje možda ne tako zvučnog imena kod nas, ostavilo je fantastičan utisak – Chateau Laroque Saint Emilion Grand Cru Classe B. Uistinu impozantno imanje, sa dvorcem iz XII veka i 61 hektarom vinograda. Vino je u ovoj godini pokazalo znatno više finesa i izraženu voćnu aromatiku. Mirisom dominiraju note zrelog crnog i crvenog voća, uz dosta mineralnosti i začina. Veoma kompleksno, puno i duboko vino jakih tanina. Završetak je dug i postojan, a potencijal vina za odležavanje je izvanredan.

I na kraju ovog dana, usledila je poseta jednom od velikih imena Saint Emiliona – Chateau Pavie Grand Cru Classe A. Pre dve godine kada sam posetio ovo imanje radovi su bili u punom jeku i nisam mogao da uživam u njegovoj punoj lepoti. Ako se celom doživljaju doda i neverovatna količina kiše koja je padala te 2014. godine, utisak je bio mnogo drugačiji nego ovog aprila. Pavie je stajao pred nama osunčan i sjajan u svojoj punoj lepoti.Više nego impozantan prizor, koji oslikava spoj umetnosti vinarstva i stila. Verovatno i sam taj prizor makar malo podsvesno utiče na sud svakog vinskog sudije… Pod vinogradima je 37 hektara, u kojima dominira merlo. Ova godina dala je vino sa veoma izraženim voćnim i začinskim notama na mirisu, i veoma jakim i prefinjenim taninima. Na ukusu je puno i robusno, savršenog balansa. Vino kojem svakako treba vreme. Sortni sastav: merlo 60%, kaberne fran 22% i kaberne sovinjon 18%.

Generalno, posle posete desnoj obali i probe mnogo više od nabrojanih vina utisak je da je 2015. godina na desnoj obali dala jaka i moćna vina, od kojiih su neka skoro spremna za konzumaciju. Mislim da će se vina jako lepo razvijati i da će, nažalost, cene otići u onu višu kategoriju…

 

Sledeći dan bio je rezervisan za obilazak leve obale i velikog Medoka.

Chateau Pichon Longueville Comtesse de Lalande jedan je od dva bisera u Pauillacu. Jedan preko puta drugog nalaze se dva, u arhitektonskom i umetničkom smislu, možda i najlepša dvorca. Sa terase zamka, smeštenog u srcu 89 hektara vinograda, pruža se veličanstven pogled na reku i toranj Chateau Latoura. Inače, vlasnik ovog velelepnog zdanja je šampanj kuća Louis Roederer od 2007. godine.

Poslednja berba bila je izuzetno blagonaklona prema ovom delu Medoka, te je i vino izuzetno precizno u aromama koje karakteriše zrelo crno voće, začinski karakter i kompleksnost. Izuzetna taninska struktura, istovremeno jaka ali nekako svilena i prefinjena na nepcima. Veliki potencijal… Sortni sastav: 60% kaberne sovinjon, 29% merlo, 7% kaberne franc, 4% pti verdo.

 

Kako pređete put i pustite pogled, dočeka vas još lepši pogled na Chateau Pichon Longueville Baron, još jedan od istorijskih vinograda Medoka, sa svojim velelepnim zdanjem i 73 hektara pod vinogradima. Poslednja berba dala je jedno puno i bogato vino, veoma mekih tanina, sa vrlo prijatnim aromama zrelog, skoro pečenog voća. Struktura na ukusu je snažna i duboka, sa veoma dugom završnicom. Siguran sam da će mu godine doneti izuzetnu kompleksnost. Sortni sastav: 62% kaberne sovinjon, 33% merlo, 3% kaberne fran i 2% pti verdo.

Chateau Lynch Bages, još jedan biser Pauillaca, imanje je sa 100 hektara vinograda. Vino pokazuje fantastične voćne arome crnog bobičastog voća, vrlo je robusno i puno na ukusu, sa velikom dozom prijatne svežine i vrlo rafiniranim taninima.

Nakon velikog Pauillaca premeštamo se u Saint Estephe, gde posećujemo Chateau Montrose, još jedno od imanja koje je nedavno kompletno renovirano i sada se šepuri sa svojim novim ruhom. Impozantno deluje novi barik podrum sa preko 1.000 kvadratnih metara površine i visinom plafona od 11 metara. Pod vinogradima je oko 95 hektara. Stekli smo utisak da je 2015. godina možda za nijansu bila naklonjenija Saint Estephu nego Pauillacu. Vino je savršene cvetno-voćne aromatike sa primetnim zemljano-začinskim notama. Već je veoma kompleksno, a na ukusu začuđujuće svilenkasta taninska struktura. Savršen balans i prava slika ove regije.

 

I za kraj, stvarno najbolje Chateau Margaux. Nekako se svake godine trudim da izbor imanja koje posećujem na En Priemeuru bude raznovrstan, ali je želja da se svake godine vratim ovde ipak jača. Godina 2015. je stvarno bila dovoljno jak razlog. Ako neko vino bude dobilo 100 poena u ovoj berbi, mislim da je Chateau Margaux pravi i prvi kandidat. Još kada se doda i činjenica da je ovo bila i poslednja berba Paula Pontaillera, koji je preminuo krajem marta 2016. godine, čoveka koji je dao veliki pečat razvoju ovog šatoa, mislim da su ogromne šanse za maksimalnu ocenu.

Ovo vino je moj prvi izbor ovogodišnjeg En Primeura. Veoma kompleksnog mirisa, koji će se dalje razvijati, a na ukusu je puno, savršeno izbalansirano, sa svilenom taninskom strukturom i završnicom koja traje večno!

 

Došao je i treći dan, i ponovo Pauillac, proba u Chateau Batailley, Lynch Moussas i još mnogo vina…

U vreme održavanja En Primeura u organizaciji Union des Grands Crus organizuju se i probe vina po regijama, te su pojedini šatoi ujedno i domaćini za sve okolne vinare. Tako imate priliku da na jednom mestu probate vina Pauillaca, Saint Estepha, Margauxa i drugih regija, što je odlična ideja koja vam veoma štedi vreme i daje odličnu sliku berbe na određenom teroaru.

Tako smo došli i do oblasti Graves i Chateau Malartic la Graviere, u kojem se održavala proba vina apelacija Graves i Pessac Leognan.

Bila je to posebno zanimljiva proba, koja je pokazala veliki potencijal i izvanredan kvalitet belih vina Bordoa. Neverovatna svežina, kompleksnost i potencijal za dalje razvijanje, to su osnovne karakteristike ovih vina iz poslednje berbe.

Sumirajući utiske, moglo bi se reći da 2015. možda nije najbolja berba u ovom veku, ali je sigurno jedna od najboljih, od onih velikih berbi. A oni koji En Primeur vide kao priliku za dobru investiciju, sigurno neće pogrešiti sa ovom berbom.

 

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Vinske priče and tagged , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Aleš Kristančić
Uvek korak napred
Galerija boje vina

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS