Andrea Simoncelli

Snaga osigurane budućnosti

Andrea Simoncelli rođen je u Rimu gde je diplomirao ekonomiju, a zatim završio i finansije na London School of Economics. Bio je gostujući profesor na Univerzitetu u Torinu i Parmi. Ubrzo nakon što je završio studije pridružio se Fiatu kao ekonomski pomoćnik predsedniku Uprave. Osamdesete provodi u Narodnoj Republici Kini kao glavni predstavnik Fiata, a zatim odlazi u Čikago na poziciju potpredsednika Fiat Allisa. Od 1990. godine je u TORO Assicurazioni, osiguravajućem društvu za Fiat, na poziciji CEO u Peruu, a zatim u Argentini i Brazilu. Nakon tog iskustva u Latinskoj Americi preselio se u Evropu gde je imenovan za predsednika i izvršnog direktora Fiat osiguranja u Poljskoj i Francuskoj. Po povrataku u Torino u sedište kompanije, imenovan je za zamenika glavnog direktora i finansijskog direktora TORO Assicurazioni. Godine 2003. Fiat prodaje TORO Assicurazioni osiguravajućoj kući De Agostini, a ona 2006. postaje deo Generali Assicurazioni. Aprila  2011. godine Generali, u dogovoru sa drugim akcionarom, imenovao je gospodina Simoncellija za predsednika Uprave i generalnog direktora Delta Generali Osiguranja u Beogradu.

Globalno

Pridružio sam se osiguravajućoj kući Generali pre pet godina nakon što je Fiat doneo odluku o prodaji svoje kompanije za osiguranje. U to vreme već sam imao  više od dvadeset godina iskustva u osiguranju i to uglavnom u inostranstvu. Počeo sam u finansijama i administraciji, ali sam stekao iskustvo i u komercijalnim poslovima i prodaji radeći u Francuskoj i Poljskoj. Radeći  u više od osam zemalja, imao sam jedinstvenu priliku za sticanje brojnih iskustava, bolje razumevanje ponašanja kupca, kao i mentaliteta ljudi u različitim delovima sveta. Generali je na globalnom nivou vodeći igrač na tržištu osiguranja i finansija, sa više od 73 milijarde evra premija u 2010, i više od 85.000 zaposlenih u 60 zemalja sveta. Generali je postavio veoma jasnu strategiju razvoja i rasta u istočnoevropskim zemljama.Kompanija posluje preko Generali PPF Holdinga sa sedištem u Pragu, odakle  rukovodi i pruža podršku aktivnostima iz oblasti osiguranja kompanijama u 14 zemalja regiona. U Srbiji i Crnoj Gori smo vodeća osiguravajuća kuća, sa premijom u prethodnoj godini od preko 10 milijardi dinara. Prvi smo u životnom osiguranju, a na trećoj poziciji u ostalim vrstama osiguranja.

Lokalno

Kada sam stigao u Srbiju, zatekao sam Delta Generali u veoma  dobrom stanju. Proizvodi, osoblje, informacione tehnologije, prodajna mreža, itd – sve je bilo u skladu sa evropskim standardima. Naravno, ne možete spavati na lovorikama. Tržište i konkurencija guraju vas da se konstantno unapređujete i  kontinuirano poboljšavate svoj odnos prema klijentima, način na koji ih služite. Namerno koristim reč „služiti“. Upravo jedna od stvari koju pokušavamo da poboljšamo jeste odnos sa klijentima, želimo da im se još više približimo. Nakon što prodamo polisu osiguranja klijentu, naš posao se ne završava, već zapravo tek počinje.Taj pristup klijentu i način razmišljanja želim da proširim kroz kompaniju Delta Generali. Moramo posvetiti više pažnje mišljenju i potrebama naših klijenata..

I još…

Poslovanje u Srbiji na tržištu osiguranja ima dobre i loše strane. Nivo obrazovanja zaposlenih je veoma visok, a posebno u Delta Generali su profesionalnost i motivacija na veoma visokom nivou. Nažalost,  veličina tržišta je ograničena zbog  nedostatka kulture osiguranja i trenutnom ekonomskom krizom. Osiguranje je obavezno samo u segmentu autoodgovornosti, i ljudi su malo upoznati sa drugim vrstama osiguranja, kao što su osiguranja od nezgode, zdravstveno osiguranje, od požara, krađe, putno osiguranje, poljoprivrede itd. Ne smemo zaboraviti životno osiguranje koje bi trebalo da bude na prvom mestu svakoj porodici u Srbiji. Što se tiče zakonskih propisa, rekao bih da je lokalno zakonodavstvo  dobro, i da je Srbija više nego spremna da se pridruži evropskih standarda na ovom polju. Nakon što se uvedu pravila Solvency II ne vidim da će postojati nikakve velike razlike u odnosu na druga evropska zakonodavstva iz oblasti osiguranja, između ostalog zahvaljujući odličnom nadzoru poslovanja koje sprovodi Narodna banka Srbije.

Širenje svesti

Svest o neophodnosti različitih vrsta osiguranja je veoma niska. Mlade generacije, na primer, moraju da shvate da više nema mogućnosti za jednu Vladu da obezbedi nivo penzija kakav je danas. Zbog toga treba sprovesti intenzivnu informativnu kampanju koja bi  objasnila ljudima suštinu proizvoda životnog osiguranja i penzijskih fondovakoji su već dostupni na tržištu. Vlada bi mogla da pomogne, pružanjem podrške ovakvoj kampanji. Još nešto – primetio sam da su u Beogradu kafići  i restorani puni posebno tokom vikenda, a trošak ove vrste zabave je retko manja od hiljadu dinara po osobi. Znate li da s tom sumom novca mesečno možete osigurati i zaštitite svoju kuću, ili čak i sebe od nezgode? Odricanja i celokupna životna ušteđevina može nestati u jednoj sekundi usled nekog neočekivanog događaja. Zato insistiram na širenju svesti o važnosti osiguranja kod ljudi, i odvajanju dela naših prihoda kako bismo zaštitili ono što je za nas najvrednije.

O uticaju krize

Trenutna ekonomska kriza ne utiče značajno na Generali. Poslovanje i usluge Generalija su veoma raznolike, a finansijama se promišljeno upravlja. Problemi koji se mogu pojaviti u jednoj zemlji rešavaju se dobrim rezultatima u nekoj drugoj. Sve vodeće agencije potvrdile su AA- rejting za Generali, menjajući samo izglede. U Srbiji imamo identičnu situaciju, Delta Generali nije pogođena finansijskom krizom, prvenstveno zahvaljujući dobrom upravljanju imovinom. Naši planovi u Srbiji su veoma jasni: rast i povećanje tržišnog udela i profitabilnosti, kao i poboljšanje usluga za naše klijente. To nije jednostavno, jer je tržište osiguranja pretrpano. Postoji 27 kompanija na tržištu koje je ove godine zabeležilo rast od samo 2%. Najveći deo naših konkurenata su kao i mi u stranom vlasništvu, i mi delimo iste principe. Više sam zabrinut zbog malih lokalnih operatera koji posluju sa kratkoročnim ciljevima i nemaju finansijsku stabilnost.

O vinu

Vino nije samo piće, za mene je vino jedna vrsta kulturnog iskustva. Boca vina nam može reći više od bilo čega drugog o ljudima, kulturi, tradiciji, podneblju u kojem je proizvedeno. Volim vino i zbog toga ga pijem umereno, jer je kvalitet važniji od kvantiteta. Vino traži prijatelje. Boca vina ima drugačiji ukus ako je pijete sami  ili  sa prijateljima. Ljudi čine da vino ima bolji ukus! Italijan sam, i bio sam u prilici da sazrevam uz vina od studentskih dana i nikada se nisam napio od vina. Italija ima dve hiljade godina dugu tradiciju i skustva u pravljenju vina i napokon je naučila osnovnu lekciju – manje količine više kvaliteta! Italija je najveći proizvođač vina na svetu. Postoji više od 400.000 proizvođača iz svih regija, a promet od vina je 13,5 milijardi evra.  Kod nas, svaki region ima svoje karakteristike. Sofisticirana bela vina iz Veneta ili Friulija utrkuju se sa više strukturiranim i aromatizovanim vinima sa Sicilije. Proizvodnja roze vina je u porastu, naročito u području Franciacorta u blizini Milana, ali ipak crvena vina su moji favoriti. Toskanska vina su stekla neverovatan ugled i nepristupačnu cenu. Masseto, Sassicaia, Ornellaia su samo neka imena vina nespornog kvaliteta priznata u celom svetu zahvaljujući strasti i predanosti proizvođača kao što su Antinori ili Incisa della Rocchetta. Ja dolazim iz regije Piemont, gde se uzgaja ono što ja smatram najboljim grožđem za crveno vino – Nebiolo. Tri različita crvena vina prave se od  nebiolo grožđa: nebiolo, barbaresco i barolo. Barolo je  moje omiljeno vino, kralj italijanskih crvenih vina.  Dolaskom u Srbiju, krenuo sam sa isprobavanjem domaćih vina. Za sada se nisam u potpunosti upoznao sa srpskim vinima, ali po mom mišljenju postoje proizvođači pred kojima je velika budućnost. Za vinarije iz Srbije imam jedan skromni predlog: ne kupujte grožđe iz drugih vinograda! Smanjite količine i poboljšajte kvalitet! To je zlatno pravilo proizvodnje kao i ograničeno korišćenje barika, u suprotnom gubite pravi ukus vina.