Putopis

Neka druga dimenzija uživanja

Bez obzira na to da li se doselio iz Libana, iz Srbije ili je starosedelac, velika je verovatnoća da će vam svaki stanovnik Stokholma reći da ne bi ništa značajno promenio u prestonici Švedske. Ubrzo po dolasku u ovu skandinavsku metropolu biće vam jasno i zašto je to tako – fantastično uređen sistem, vrhunska briga za ljude i visok standard samo su jedan segment stokholmske bajkovite svakodnevice. Osim toga, lepota ovog grada ne ostavlja ništa manje duboku impresiju, kao ni jedinstveno ležerna atmosfera, tako atipična za ostale velike gradove u svetu. U Stokholmu ćete uživati na jedan drugačiji način – upravo u tome što ne morate ići da vidite, niti osećati obavezu da radite ništa posebno

 

Iako sa svojih million i po stanovnika spada u metropole, Stokholm je lišen za velike gradove uobičajenih saobraćajnih gužvi i vreve po ulicama. Izuzetno miran i tih, prilično se razlikuje od ostalih milionskih gradova. I odmah da razjasnimo – ako ste došli u Stokholm očekujući da vidite spektakularna i znamenita arhitektonska zdanja, poput nekih u drugim evropskim metropolama, onda ste na pogrešnom mestu. To naravno ne znači da ovaj grad nema da ponudi mnogo toga u vizuelnom smislu. Naprotiv, Stokholm impresionira izgledom, ali na jedan drugačiji način. Arhitektura će vas osvojiti jednom nenapadnom estetikom – bez suvišnih kitnjastih detalja. Podrazumeva se da oronule fasade ne možete da vidite, a većina zgrada je u jarkim, živim bojama, što gradu daje jednu specifičnu slikovitost. Fascinantna je nesvakidašnja uniformnost i uređenost, jer su u svakom delu zgrade poređane u savršenom nizu u svim pravcima. Nakaradnih odstupanja naravno da nema, što je primetno i u drvoredima koji krase gotovo svaku ulicu. Možda može da zvuči kao monotono, ali verujte da nikako nije.

Besprekorno čist, Stokholm je razmešten na nekoliko ostrva i kopnu, a Baltičko more urezuje se u njega mnogobrojnim kanalima. Zelene površine pokrivaju veliki deo grada, a parkovi su ovde mnogo više od pukog šetališta. Ljudi u njima zasita borave, pa tako osim mladih parova, rekreativaca i penzionera, često možete videti i poslovne ljude koji pauzu na poslu koriste kako bi u parku pojeli sendvič i malo se opružili na travi – bez kravate i cipela.

Vožnja brodićem od neka dva sata najbolji je način da u jednom potezu sagledate skoro ceo grad. Između ostalog, usput ćete proći i pored Djurgardena, dela u kome se nalaze rezidencije bogatih. Kada je o imućnima reč, uprkos jako visokom standardu, bogatstvo u Švedskoj ima nešto drugačiju dimenziju nego u ostatku Evrope. Ovde velikog luksuza, nema, bar ne tako upadljivog, počev od deficita skupocenih automobila na ulicama, pa do garderobe prolaznika. Obučeni su krajnje ležerno i nenametljivo, iako je lako pretpostaviti da imaju novca za to. I još nešto, Šveđani su upadljivo lep narod, što se odnosi na oba pola.

Poznato je da je Švedska već duži niz godina vodeća u industrijskom, primenjenom dizajnu. Na svakom koraku su prodavnice dizajnerskog nameštaja i opreme za kuću. Možete, recimo, videti ogromnu prodavnicu kuhinjskog asesoara, sa hiljadama predmeta razvrstanih po bojama. A najbolji pokazatelj koliko je Švedska odmakla u dizajnu možete videti u njihovim muzejima gde se u delu za dizajn nalaze predmeti čije se replike zbog svoje visoke estetske i funkcionalne vrednosti i danas prodaju širom sveta. Ta velika posvećenost uređenju životnog prostora i težnja ka takozvanim humanističkim naseljima, dostigla je vrhunac u najnovijoj četvrti Hammarby Sjöstad, koju oni nazivaju „eko“, odnosno „frendli“ naseljem. Takođe, jedan od lepših delova je i stari grad, Gamla stan, koji odiše posebnim šarmom – male uske uličice, mnoge od njih prilično strme, ispresecane su mini skverovima, pa prilično podseća na pariski Monmartr. Tu su i najznamenitije crkve Stokholma, koje takođe svojom unutrašnjošću oslikavaju švedsku filozofiju uređenja prostora, čak i kada je reč o verskim objektima – jednostavnost ima primat pre svega. Inače, sam životni prostor Šveđanima je jako važan, a u trendu je zelena, odnosno humana arhitektura – jednostavni oblici, maksimalna osvetljenost prostora, brojni cvećnjaci i velike zelene površine između zgrada stvaraju sliku savršenog mesta za stanovanje.

Topla preporuka je kupovina gradske karte city card, koja vam omogućuje besplatan prevoz i ulaz u sve muzeje. Prevoz funkcioniše besprekorno, a recimo da je najduže čekanje četiri minuta. Što se tiče muzeja, oni su zaista jedna od glavnih atrakcija – ima ih mnogo, a u većini je omogućeno interaktivno upoznavanje sa izloženim; zahvaljujći tehnologiji možete da saznate apsolutno sve što vas zanima u njima, a brojni audio-vizuelni efekti savršeno verno dočaravaju atmosferu i stvaraju autentičnu sliku o eksponatima. Skansen je prvi muzej na otvorenom u Švedskoj u kojem je na ogromnom kompleksu sačuvan duh ove skandinavske zemlje iz prethodnih vekova i gde će vam se stvarno činiti kao da ljudi još uvek žive tu, a obogaćen je i drugim sadržajima pa se tako u mini zoološkom vrtu ovog kompleksa možete igrati sa lemurima ili prolaziti kroz avanturističku stazu poput onih iz filmova o Indijani Džonsu dok vam iznad glave skakuću mali majmuni. U Muzeju muzike možete učiti da svirate razne instrumente, čak i mnoge egzotične za koje niste ni znali da postoje. U muzeju Vasa nalazi se najstariji pronađeni vikinški brod, koji je izgrađen 1692. godine, a gotovo neverovatno zvuči da je na ovom atraktivnom eksponatu čak 95 posto delova originalno. U Vojnom muzeju ćete videti potpuno verne rekonstrukcije vikinških i ostalih brojnih ratova koje su Šveđani vodili, a bilo ih je kroz istoriju zaista mnogo…

 

Jedina neprijatna stvar koja vas može zadesiti u Stokholmu jeste nešto surovija klima, pa je preoruka toplija garderoba, bez obzira na to u koje doba godine idete. Šveđanima to naravno nije problem, pa je pojava prvih sunčevih zrakova znak da počinju da se nose majice, bermude, papuče… Poseban šarm gradu daju brojni muzičari koji na svakom uglu pokazuju svoje umeće, a najčešće se može čuti džez, što i ne čudi, jer su Šveđani poslednjih godina jedni od značajnijih evropskih predstavnika ovog žanra. Iznenađenje je i česta pojava mladih porodica sa dvoje, pa i troje dece, što ukazuje da su se Šveđani, posle iskustva seksualne revolucije desamdesetih, danas ipak orijentisali na tradicionalnije vrednosti i porast nataliteta, što njihova država u svakom smislu podržava i promoviše.

Vedar duh, pozitivna energija, ležernost, uređenost i prilično mlada populacija, to bi bile glavne karakteristike ovog posebnog grada na Skandinavskom poluostrvu.

Što se tiče hrane, Sveđani nemaju neku naročito poznatu i razvijenu tradicionalnu kuhinju, a glavne namirnice su ribe iz severnih mora, poput tune, lososa, bakalara i haringe, pa ne bi trebalo propustiti priliku da ih probate upravo ovde. Na jednoj od poznatijih pijaca kilogram lososa može da se kupi za desetak evra, ali i za trideset, a razlika je u tome što je ovaj skuplji divlji, a drugi je tovljeni.

U restoranima su zastupljeni specijaliteti iz celog sveta, a upadljivo je odsustvo italijanskih restorana, dok su suši restorani apsolutni hit.

 

Šveđani su veliki potrošači vina, ali nema baš mnogo vajn barova. Veliki deo potrošnje odvija se u kućnoj atmosferi, a vina se uglavnom kupuju u specijalizovanim supermarketima za prodaju vina i alkoholnih pića. U ponudi imaju skoro hiljadu etiketa iz celog sveta i to po vrlo prihvatljivim cenama čak i po kriterijumima našeg standarda. Ukoliko uzmemo u obzir visinu prosečne švedske plate koja iznosi oko 3.000 evra, onda i ne čudi što su veliki potrošači vina.

This entry was posted in Putopis and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Šampanja
Šta sve možeš...
ISTANBUL

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS