Putopis

Pariz

Među svetskim metropolama verovatno ima onih koje se pre nego Pariz mogu opisati kao moćne, impresivne; koje su možda i fascinantnije po svojim zdanjima, ali teško da i jedna metropola nosi šarm, romantiku i sklad kakav ima Pariz – grad čiji široki bulevari i tesne ulice Monmartra i Pigala svojim snažno ukorenjenim duhom tradicije, nonšalancije i dozirane dekadencije odolevaju nesumnjivo prisutnom uticaju globalizacije, ostavši podjednako autentične, onakve kakve ih je svojim užarenim očima željnim velikog sveta mogao posmatratati talentovani i nesretni slikar Tuluz Lotrek. I mnogi drugi iz ere impresionizma, umetničkog pravca koji je Parizu dao možda i najsnažniji pečat

Pariz se može istraživati mesecima, ali se ovaj grad sasvim lepo može upoznati i doživeti i za nedelju dana. Pa krenimo – šta sve možete za sedam dana u Parizu.

Ukoliko se opredelite da u centar dođete metroom, neka to bude stanica Konkord. Kada se popnete stepenicama podzemnog prolaza i nađete na Trgu, jedan okret od 360 stepeni i u 30 sekundi imaćete prvi susret sa većinom najvećih znamenitosti grada – na jednoj strani  nalazi se frontalni deo zgrade muzeja Luvr sa staklenom piramidom u sredini; nasuprot njoj Trijumfalna kapija do koje vodi avenija sa bujnim drvoredima sa obe strane – čuvena Jelisejska polja, a negde između, u perspektivi, sa druge strane Sene uzdiže se i Ajfelova kula. Pošto ste već na najvećem trgu Francuske prestonice obratite pažnju na obelisk koji zauzima centralno mesto. Potiče iz vremena Ramzesa II, prenet je iz Luksora, a Francuzi su ga dobili kao znak zahvalnosti za doprinos koji je egiptologiji dao njihov sunarodnik Žan Fransoa Šampolion. Manje poetičan, ali svakako izuzetno zanimljiv podatak je da se na sredini ovog osmougaonog trga krajem XVII veka nalazila giljotina na kojoj su pogubljeni Luj XVI, kraljica Marija Antoaneta i vođa Francuske revolucije Maksimilijan Robespijer.

Možda je najlogičnije da odavde u šetnju krenete Jelisejskim poljima (na francuskom Champs-Élysées) ka Trijumfalnoj kapiji. Aveniju koju Francuzi smatraju za la plus belle avenue du monde (najlepšu aveniju na svetu) krase prelepe fasade zgrada u kojima su smešteni luksuzni restorani i hoteli, kao i najprestižniji francuski modni brendovi među kojima najmarkantniju lokaciju i kvadraturu ima čuveni Louis Vuitton. Francuzi se trude da ne dopuste komercijalizaciju koja bi naružila samo jezgro grada, tako da se ovde osim visokom cenom (i preko milion evra za iznajmljivanje 100 metara kvadratnih) gradske vlasti opiru i formalnim zabranama velikim trgovinskim lancima kojima cena prostora ne predstavlja problem.

Na samom kraju Avenije, na trgu Šarla de Gola nalazi se jedan od simbola Pariza – Trijumfalna kapija, nastala u čast svih boraca za Francusku, naročito onih iz Napoleonovih ratova. Ispod ovog slavoluka koji simboliše slobodarski, ali i osvajački duh naroda Francuske, prolazili su mnogi pobednički marševi različitih vojski – francuskih, nemačkih u Drugom svetskom ratu, kasnije savezničkih želeći da time na svoje poduhvate prenesu deo simbolike imena i značenja ove građevine. Oni su prolazili, i njihovo je prolazilo, a Trijumfalna kapija je ostajala nepromenjena, samo obogaćena za još jedan istorijski detalj. Zanimljivo je, ipak, da ova građevina koja je nastala kao interpretacija starorimskog Titovog slavoluka, nije najveća Tijumfalna kapija na svetu. Najveću su napravili Severnokorejci, želeći očigledno da bar veličinom zasene parisku. U kontekstu upoznavanja istorijskog nasleđa, trebalo bi posetiti i Dom invalida, mesto na kojem je sahranjen Napoleon.

U svojoj najpoznatijoj šansoni La Bohème legendarniŠarl Aznavur kaže: „Više ne poznajem ni zgrade, ni ulice koje je sretala moja mladost“ pevajući o Monmartru, najboemskijem delu Pariza za koji se smatra da najbolje čuva njegov stari duh. Ovo brdo, sa prelepom crkvom Sakr ker na vrhu sa čijeg platoa se pruža impresivan pogled na ceo grad, i svojim tesnim uličicama načičkanim restoranima sa kariranim stolnjacima i galerijama slika, možda više nije onakav kakvim ga pamti čuveni šansonjer i sasvim sigurno se razlikuje od Monmartra u kome su živeli ili u njega svraćali Van Gog, Sezan, Matis, Renoar, Dega i već pomenuti Tuluz Lotrek, koji je u njemu našao svu svoju inspiraciju i ujedno životna iskušenja. Ali, Monmartr je ipak još uvek prelepo i šarmantno mesto puno romantičnih detalja, a ako ste dovoljno uporni, možete naći bakalnicu nepromenjenog izgleda u kojoj je „pazarila“ i Amelija Pulen.

Monmartr je svoj boemski status stekao spontano tako što je u XIX veku bio oslobođen plaćanja gradskih taksi, pa se ovde mogao naći najjeftiniji alkohol u gradu. Ubrzo je ovde izniklo mnogo bistroa u kojima se počela okupljati dekadentna intelektualna i umetnička elita, a brdo je u svom podnožju, u delu poznatom kao Pigal, uz zabavu u čuvenom Mulen Ružu postalo i centar uživanja u čarima najstarijeg zanata (ova tradicija sačuvana je do današnjih dana).

Jedan od najpoznatijih simbola Pariza je i Ajfelova kula. Iako se govorilo da je ova građevina ruglo grada i da će biti porušena nakon Svetske izložbe zbog koje je i sazidana 1889. godine, ostala je i danas predstavlja jednu od najpoznatijih i najposećenijih atrakcija sveta. Visoka je 320 m i do 1931. godine bila je najviša građevina na svetu dok je nije premašio američki Empajer Stejt Bilding. Možete se popeti na vrh kule i to liftom koji i danas koristi mehanizam iz 1889. godine, i uživati u prelepoj panorami.

Ukoliko obilazite Latinsku četvrt doći ćete i do čuvene Sorbone i, u neposrednoj blizini, Panteona. Ovo zdanje je prvobitno sagrađeno kao crkva i ideja je bila da podseća na Panteon u Rimu. Međutim, posle nekoliko uzimanja i vraćanja crkvi, Panteon je pretvoren u spomenik i grobno mesto brojnih znamenitih ličnosti. Među poznatim imenima ovde počivaju Viktor Igo, Aleksandar Dima, Marija i Pjer Kiri, Emil Zola, Žan Žak Ruso… Još jedna značajna stvar se nalazi u ovom zdanju – Fukoovo klatno koje je okačeno na vrh kupole i koje je poslužilo za eksperiment kojim je dokazana rotacija Zemlje.

Pariz obiluje parkovima, a jedan od najposećenijih je Luksemburški park u centru grada. Parižanima je ovo omiljeni park, pa sa prvim zracima sunca ovde možete zateći mnoštvo ljudi skinutih do pojasa i u kupaćim kostimima kako lenčare, ćaskaju ili čitaju po stolicama i klupama. U centralnom delu parka nalazi se čuvena Luksemburška palata.

Ukoliko imate dovoljno vremena, izdvojite bar pola dana za obilazak Versaja. Izgradnju ovog raskošnog dvorca započeo je Luj XIV i služio je kao kraljevski dom preko stotinu godina, sve do kraja vladavine Luja XVI u njegove žene Marije Antoanete. Osim što će vas opčiniti velelepnost odaja, nameštaja i ostalih vrednosti u dvorcu, svakako će još jači utisak ostaviti predivan park koji se prostire na preko 815 hektara. Brojne fontane, vrtovi, oranžerija i prateće manje zgrade čine ovaj park neobično zanimljivim mestom koje godišnje poseti više od tri miliona ljudi.

Slavni posetioci Monmartra danas „žive“ nekoliko arondismana dalje u Orseju, muzeju sa najfascinantnijom zbirkom impresionističkih slika. Ne tako veliki, i za obilazak neuporedivo jednostavniji od susednog Luvra, Orsej pruža vatromet kolorita po kome je Pariz XIX i prve polovine XX veka bio poznat. U ovom muzeju, koji je najpre bio železnička stanica, prepoznaćete najpoznatija platna Monea, Manea, Sezana, Dege, Van Goga, Pisaroa, Gogena… Svakako treba posetiti i muzej Luvr, koji je znamenit ne samo po svojim umetničkim sadržajima koji pripadaju ranijim epohama, već i po impresivnom enterijeru i eksterijeru. Ali, ukoliko ne nameravate da kroz Luvr „protrčite“ i vidite samo Mona Lizu, budite spremni da za ovaj muzej odvojite puno vremena. Na šezdeset hiljada kvadratnih metara izloženo je blizu 40.000 eksponata. Ukoliko se umorite od razgledanja, možete napraviti lepu pauzu u kafeu u sred muzeja, sa pogledom na čuvenu staklenu piramidu u dvorištu.

Bilo da krenete levo od Šanzelizea, pređete Senu i nađete se na Marsovim poljima gde je izgrađena Ajfelova kula, ili reku pređete starim mostom pokraj čuvene katedrale Notr Dam, pa prateći bulevare Sen Mišel i Sen Žermen dođete u slikovitu Latinsku četvrt, ili se u potrazi za mestom gde se nalazila Bastilja nađete u autentičnoj Jevrejskoj četvrti, ili na trgu Vendom koji vrvi od skupih brendova ili pred Operom, u svim tim arondismanima, kako Parižani nazvaju svoje delove grada, naići ćete na ujednačenu arhitekturu. Standard koji je sredinom devetnaestog veka postavio baron Hausman – tvorac širokih bulevara i neoklasicističkih petospratnica sa čuvenim francuskim balkonima od kovanog gvožđa, nije se mnogo promenio do danas. Pariz nije koloritan kao neki gradovi, mahom obložene sivim kamenom ujednačene fasade zgrada koje se međusobno razlikuju tek sitnim detaljima i bojom šalona, ipak daju skladnu i šarmantnu celinu.

Istražujte pariske ulice koje će vam, budući da često nisu postavljene pod pravim uglom zadavati nevolje za zadržavanje željenog pravca, ali shvatite to kao izazov i prednost, jer premda veliki, kroz Pariz je moguće i treba šetati. Na njegovim trotoarima nema gužvi, čak i u najprometnijim ulicama. Mirisi koje se pariskim ulicama i danas šire iz pastiserija, prodavnica sireva, piljara, cvećara… stvaraju arome koje su karakteristične samo za gradove Francuske. Ako ste uporni u traganju, u Parizu i danas možete naći uličice koje imaju zaista jedinstvenu poetiku, u kojima su jedna do druge nanizane radnje u kojima se Parižani snabdevaju delikatesnim sirevima, ribom, mesom, guščjom paštetom… Francuzi kao da su izmislili uživanje, pa su ove, ali i sve druge ulice bez izuzetka pune bistroa i braserija u kojima možete dobiti ne tako dobru kafu i neuporedivo bolje vino na čašu. Probajte njihovu supu od luka, hleba i sira i chef salatu sa krutonima, čeri paradajzom, prženom slaninom i guščjom paštetom. Ambijent će pružiti udobnost koja više dolazi od neformalne atmosfere i nepretencioznosti u osmišljavanju enerijera lokala, nego od udobnosti naslona po pravilu drvenih stolica i (ne)ljubaznosti konobara. U boljim restoranima, a nas je preporuka odvela u restoran Svinjske nogice, tradicionalni restoran koji se nalazi sasvim blizu Luvra, ali ne toliko skup, pa se u njemu mesto zakazuje nekoliko dana unapred, možete iskusiti i mnogo neobičnije gastronomske specijalitete karakteristične za ovu zemlju – kao što su vinogradarski puževi, svinjski repovi posebno pripremani i garnirani, razne vrste bifteka i ramsteka, po pravilu krvavih, francuski specijalitet konjetinu, i naravno, uživati u raznim aromatičnim sirevima i dobrim vinima.

Obilazak modnih brendova u Parizu može se podvesti i pod kulturni i kulturološki doživljaj jednak odlasku u umetničke galerije – prijatno je uživati u visokoj estetici, bez obaveza kupovine eksponata. Raskošne prodavnice Žana Pola Gotjea, Diora, Luja Vitona smeštenih u samom centru prestonice ugođajem koji pruža prevazilazi Galerija Lafajet, koju bi, premda je multibrending radnja, bilo uvreda nazvati robnom kućom ili šoping centrom. Najpoznatija u lancu Galerija Lafajet, koja se nalazi u devetom arondismanu u Hausmanovom bulevaru smeštena je u velelepnu zgradu s kraja 19. veka koja svojim enterijerom više nalikuje operi nego prodajnom prostoru, a ništa mlađa je i tradicija njenih vlasnika koji se trgovinom u oblasti mode bave već dva veka.

Ukoliko nemate odbojnost prema ideji da neko vreme u najpoetičnijem evropskog gradu provedete na groblju Per Lašez, nećete pogrešiti ako ga posetite jer i ono ima svojevrsnu poetiku i svakako svedoči o znamenitosti grada u kojem su ne samo radost življenja (ili kako bi francuzi rekli joie de vivre) već i svoj spokoj nalazili jednako znameniti ljudi. Ovde cvet u znak poštovanja možete spustiti na grob Viktora Igoa, Šopena, Oskara Vajlda, Molijera, Iva Montana, Edit Pjaf, Bizea ili rok legende Džima Morisona.

I za kraj, da biste iz ovog fascinantnog grada poneli romantične uspomene nikako ne propustite duge i spore šetnje pokraj Sene. Priuštite sebi još jednu kafu uz kroasan u braseriji sa pogledom na ovu lenju reku. I naravno, najbolje je da sve to podelite u dvoje. Jer samo onda je romantika potpuna.

 

This entry was posted in Putopis and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Argentina
Neka druga dimenzija uživanja
Berlin

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS